Ne­ri­jet­ko Bo­ja­na u svo­joj pre­zen­ta­ci­ji ne­ma ni­ti je­dan ko­mad odje­će na se­bi, što joj pred­stav­lja iz­a­zov jer sni­mi­ti zah­tjev­nu asa­nu po­sve sam, a ne is­pas­ti vul­ga­ran zbog ot­kri­ve­nih di­je­lo­va ti­je­la, ni­je ni­ma­lo la­ko.

24sata - - NEWS -

- Odve­zem dje­cu u vr­tić, sta­vim psa u au­to i odem s nji­me na ne­ko mjes­to na ko­jem ne­ma lju­di. Dok pas lu­ta, ja se za­gri­jem, klik­nem par fot­ki i to je to. To odra­dim jed­nom tjed­no, na­pra­vim fot­ki za ci­je­li tje­dan. ‘Fejs’ i Ins­ta­gram su mi ho­bi, do­bra ze­zan­ci­ja, is­puš­ni ven­til, opu­šta­nje, bo­ra­vak na otvo­re­nom, na­čin na ko­ji se mo­žeš iz­ra­zi­ti. Sve po­ma­lo. Ne mo­gu re­ći da je sli­ka­nje za Ins­ta­gram ne­ka oz­bilj­na joga. To je za­ba­va, ali pu­no lju­di to pri­vu­če pra­voj jogi, kao što je i me­ne. Ja sam se po­če­la igra­ti ti­me jer sam vi­dje­la te akro­ba­ci­je na pro­fi­li­ma dru­gih. Bio mi je to iz­a­zov. A on­da sam po­če­la pra­ti­ti pra­ve uči­te­lje jo­ge - ka­že Bo­ja­na, ko­ju smo za­tek­li u nje­nom Cen­tru za kul­tu­ru ti­je­la Gea. to da­nas ta­bu. Ne­mam pu­no ne­ga­tiv­nih ko­men­ta­ra na Ins­ta­gra­mu jer tu me pra­ti je­dan in­ter­na­ci­onal­ni krug lju­di ko­ji su ve­za­ni za jo­gu; bu­de tu i ta­mo ne­ki nez­re­li ko­men­ta­ri i po­ru­ke, ko­je ja u prin­ci­pu ig­no­ri­ram, ako su mi baš ja­ko glu­pe, on­da ih i obri­šem, ali lju­di uglav­nom po­dr­ža­va­ju tu ne­ku slo­bo­du, pri­rod­nost. Ne vi­dim što ima lo­še u to­me ako vi­diš odos­tra­ga ili iz pro­fi­la ne­ko­ga tko ne­ma na se­bi ni­šta. Mis­lim da je vri­je­me da lju­di poč­nu na go­lo ti­je­lo gle­da­ti na nor­ma­lan na­čin. Da je to ne­ki ce­le­brity, pri­mje­ri­ce Beyon­ce, u po­sve pro­zir­noj ma­ji­ci na fot­ki, to je OK, ali ne daj Bo­že da to na­pra­vi net­ko obi­čan. Mis­lim da su mo­je go­li­ša­ve fot­ke es­tet­ske; objavit ću je ako je ti­je­lo u asa­ni is­pa­lo od­lič­no, mi­ši­ći po­ka­za­li sve što ta po­za zna­či, ako je fot­ka go­to­vo umjet­nič­ka, ni­je vul­gar­na. Iz­a­zov je, za­bav­no je, osim to­ga je i po­mi­ca­nje gra­ni­ca. Vo­lim po­mi­ca­ti gra­ni­ce. Zar to ni­je smi­sao sve­ga? Pri­rod­no bi tre­ba­lo bi­ti naj­nor­mal­ni­ja stvar - po­jaš­nja­va Bo­ja­na, ko­ja u sva­kod­ne­vi­ci funk­ci­oni­ra kao i sva­ka dru­ga že­na s dvo­je dje­ce. - Sta­ri­ja ide na ba­let. One gle­da­ju mo­je sli­ke, vjež­ba­ju sa mnom, ra­de špa­ge i sto­je na gla­vi kao da je to ne­što sa­svim nor­mal­no. Su­prug se ba­vi tr­ča­njem, igra nogomet re­kre­ativ­no. On po­dr­ža­va moj rad i ne­ma ni­šta pro­tiv mo­jih go­li­ša­vih fot­ki na Ins­ta­gra­mu - ka­že Bo­ja­na, ko­ja sva­kog da­na od 17 sa­ti od­la­zi na po­sao u dvo­ra­nu za vjež­ba­nje. - To što ra­dim u svom cen­tru mo­ja je sva­kod­nev­na obve­za, moj po­sao, od ko­je­ga ži­vim, i ne bih ga mi­je­nja­la ni za što. Uži­vam u ra­du sa že­na­ma i kad vi­dim ko­li­ko se one osje­ća­ju bo­lje i ko­li­ko im po­ma­že kad poč­nu vjež­ba­ti i ra­di­ti ne­što sa svo­jim ti­je­lom. Ti­je­lo ni­je stvo­re­no da vam u nje­mu bu­de ne­ugod­no, da vas bo­li, da stal­no sje­di­te, ono je stvo­re­no za gi­ba­nje, vjež­ba­nje, da se u nje­mu osje­ća­te do­bro, ugod­no, zdra­vo - za­klju­ču­je Bo­ja­na.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.