Osim pred­sjed­ni­ce, ujed­no po­kro­vi­te­lji­ce se­ri­ja­la Nes­ta­li, ma­lu dvo­ra­nu za­gre­bač­kog Hr­vat­skog glaz­be­nog za­vo­da ju­čer su is­pu­ni­li čla­no­vi obi­te­lji nes­ta­lih, ali i broj­ni dr­žav­ni duž­nos­ni­ci.

24sata - - PANORAMA -

Uz sa­vjet­ni­ka pred­sjed­ni­ce za bra­ni­te­lje Ante De­ura na pro­mo­ci­ji je, kao iz­as­la­nik pre­mi­je­ra bio i mi­nis­tar pra­vo­su­đa Dra­žen Boš­nja­ko­vić, dok je bri­ga­dir An­to Ze­lić bio iz­as­la­nik pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de i mi­nis­tra obra­ne Da­mi­ra Kr­sti­če­vi­ća. Pot­po­ru se­ri­ja­lu Nes­ta­li i obi­te­lji­ma da­li su i po­moć­nik mi­nis­tra bra­ni­te­lja za nestale Stje­pan Su­čić, na­čel­ni­ca Sek­to­ra za tra­že­nje oso­ba za­to­če­nih i nes­ta­lih u Do­mo­vin­skom ra­tu Viš­nja Bi­lić, glav­ni rav­na­telj po­li­ci­je Ni­ko­la Mi­lin, pro­čel­ni­ca grad­skog ure­da za bra­ni­te­lje Ves­na Hel­frih, glav­ni pred­stav­nik Styri­je u Hr­vat­skoj Ivan Tolj te di­rek­tor Styri­je za Hr­vat­sku Bo­ris Trup­če­vić. Glav­ni ured­nik 24sa­ta, Go­ran Ga­vra­no­vić, u svom je go­vo­ru is­tak­nuo da je dru­ga knji­ga “Nes­ta­li” dug ko­ji ima­mo pre­ma tim lju­di­ma ko­ji su u naj­te­žim tre­nu­ci­ma po­ka­za­li ono naj­v­rjed­ni­je.

46 POTRESNIH SUDBINA

- Ona je važ­na za sve nas. Važ­na je i za­to što je vri­jed­nost jed­nog druš­tva u to­me ka­ko se od­no­si pre­ma oni­ma naj­sla­bi­ji­ma i oni­ma ko­ji su naj­po­go­đe­ni­ji. Pre­ma oni­ma ko­jih ne­ma, pre­ma nes­ta­li­ma. Za­hva­lio bih Upra­vi za za­to­če­ne i nestale, služ­ba­ma Mi­nis­tar­stva unu­tar­njih pos­lo­va i Mi­nis­tar­stvu bra­ni­te­lja ko­ji tra­ga­ju za nes­ta­li­ma, a či­ji je rad, zbog nji­ho­ve pri­ro­de, čes­to ne­s­hva­ćen - re­kao je Go­ran Ga­vra­no­vić za­hva­liv­ši jav­nim i pri­vat­nim tvrt­ka­ma ko­je po­du­pi­ru ovu ak­ci­ju. No po­seb­no je za­hva­lio obi­te­lji­ma nes­ta­lih. - Za­hva­lju­jem vam na upor­nos­ti, vje­ri i na­di. Hva­la vam što ste nas pus­ti­li u svo­je do­mo­ve i svo­ja sr­ca, što ste s na­ma po­di­je­li­li svo­ju bol - za­klju­čio je glav­ni ured­nik 24sa­ta Ga­vra­no­vić. Auto­ri­ca knji­ge Romana Bilešić is­tak­nu­la je da su svi pred­stav­ni­ci ins­ti­tu­ci­ja svo­jim do­la­skom čla­no­vi­ma obi­te­lji po­ka­za­li da su im važ­ni, da ih po­štu­ju i da su im u fo­ku­su, a ne na mar­gi­na­ma. - Pri­pre­ma­ju­ći ovu knji­gu, iz­no­va sam de­talj­no iš­či­ta­la sva­ku pri­ču. I ste­glo me u gr­lu. U jed­nom sam tre­nut­ku zas­ta­la i za­pi­ta­la se: ‘Bo­že, na­kon sve­ga što su te obi­te­lji pro­ži­vje­le i pre­ži­vje­le, odak­le im sna­ga da nas­ta­ve da­lje i os­ta­nu pri­seb­ni?’. Dra­ge mo­je obi­te­lji nes­ta­lih, ja se va­ma svakim da­nom sve vi­še di­vim. Za­hval­na sam što sam ima­la pri­li­ku upoz­na­ti vas i što vas upoz­na­jem - za­hva­li­la je auto­ri­ca Bilešić obi­te­lji­ma. Is­tak­nu­la je da dru­ga knji­ga “Nes­ta­li” ni­je bes­t­se­ler, ni­je la­ko čit­lji­vo šti­vo ne­go okrut­na, muč­na i tuž­na is­ti­na.

OČI PUNE SUZA I PI­TA­NJA

- U njoj je 46 is­po­vi­jes­ti lju­di ko­ji već vi­še od če­t­vrt sto­lje­ća ži­ve dva ži­vo­ta - je­dan u 1991. go­di­ni, dru­gi sad. Znam da će ve­ći­na

vas već na tre­ćoj, pe­toj, sed­moj stranici za­tvo­ri­ti ovu knji­gu i re­ći: ‘Ja ovo ne mo­gu či­ta­ti, to je ta­ko tuž­no i de­pre­siv­no’. I to je OK. Ja vas ra­zu­mi­jem. Ali kad osje­ti­te da ne­ma­te iz­la­za, da na svo­jim le­đi­ma no­si­te sav te­ret ovog svi­je­ta, da vas je pri­tis­nu­lo sa svih stra­na i stje­ra­lo u kut, otvo­ri­te na­sum­ce bi­lo ko­ju pri­ču. Pro­či­taj­te je, za­tvo­ri­te knji­gu i za­hva­li­te za svoj ži­vot, dje­cu, zdrav­lje obi­telj, po­sao. I sje­ti­te se da ove obi­te­lji, obi­te­lji nes­ta­lih, ima­ju sa­mo us­po­me­ne i sje­ća­nja - za­klju­či­la je Bilešić. Gos­ti pro­mo­ci­je ima­li su pri­li­ku, od­mah na ula­sku u dvo­ra­nu, vi­dje­ti iz­lož­bu 29 potresnih por­tre­ta, na­zva­nu “Li­ca tu­ge”, ko­ji pri­ka­zu­ju osje­ća­je čla­no­va obi­te­lji nes­ta­lih. Por­tre­te je sni­mi­la San­dra Ši­mu­no­vić, fo­to­graf­ki­nja Pixsel­la. Su­auto­ri­ca knji­ge Danijela Mikola za­hva­li­la je obi­te­lji­ma na strp­lje­nju pri­li­kom iz­ra­de por­tre­ta “Li­ca tu­ge”. - Za­hva­lju­jem svi­ma va­ma či­ja su li­ca na ovim fo­to­gra­fi­ja­ma, ovim por­tre­ti­ma ko­je smo ra­di­li za ovu pri­li­ku. Že­lje­li smo va­šim li­ci­ma, va­šim bo­ra­ma na li­cu, va­šom tu­gom u oči­ma i ovim stol­cem po­red vas ko­ji je pra­zan pri­ka­za­ti upra­vo ono što vi osje­ća­te i pro­živ­lja­va­te svih ovih go­di­na iš­če­ki­va­nja. Znam da vam ni­je bi­lo la­ko po­zi­ra­ti, ima­li ste bez­gra­nič­no pu­no strp­lje­nja i ra­zu­mi­je­va­nja i na to­me vam ve­li­ko hva­la. Ono što vi ta­ko­đer pro­živ­lja­va­te sve ove godine je i ne­što što sam spoz­na­la raz­go­va­ra­ju­ći sa svi­ma va­ma. A to je da ste u po­čet­ku ima­li Na­du, po­tom ste ima­li Vje­ru, a sad ima­te sa­mo Tu­gu - rek­la je Danijela u uvod­nom obra­ća­nju. Pri­sje­ti­la se raz­go­vo­ra i s obi­te­lji­ma ko­ji do sa­da ni­su bi­li objav­lje­ni.

IZLOŽBA ‘LI­CA TU­GE’

- Čes­to ste mi iz­go­va­ra­li ono što ni­smo objav­lji­va­li u ovim pri­ča­ma. Ni­smo ula­zi­li u po­li­ti­ku, ni­smo ula­zi­li u od­go­vor­nos­ti, ni­smo se ba­vi­li pi­ta­nji­ma tko je što i ko­li­ko ra­dio po pi­ta­nju ot­kri­va­nja i pro­na­la­za­ka va­ših naj­dra­žih. A vi ste mi sva­kod­nev­no pos­tav­lja­li ta pi­ta­nja i ujed­no da­va­li od­go­vo­re - rek­la je Danijela i na po­ma­lo mo­no­dram­ski na­čin iz­go­vo­ri­la sve što su joj po­vje­ri­li obi­te­lji. “Sin je imao 20 go­di­na kad ste ga pos­la­li u oku­pi­ra­ni Vu­ko­var. Ni­je znao ni pu­ca­ti iz pu­ške. Ci­je­la nje­go­va sku­pi­na upa­la je u ‘sa­če­ku­šu’. Ne­ki su po­bje­gli, ne­ki ra­nje­ni, ne­ki ubi­je­ni i gu­bi im se sva­ki trag. Sve sam ins­ti­tu­ci­je obiš­la i još ne­mam in­for­ma­ci­ju što se toč­no do­go­di­lo. Sa­ma sam is­tra­ži­va­la, pi­ta­la lju­de, od­la­zi­la u Ne­gos­lav­ce gdje po­s­ljed­nji put vi­đen. Rek­li su mi i mjes­to na ko­jem je mo­žda po­ko­pan, ali to mjes­to nit­ko ni­kad ni­je pre­tra­žio, ra­sko­pao. Go­di­na­ma se ni­šta ni­je ra­di­lo ka­ko tre­ba. Ni­su se uhi­ći­va­li ni is­pi­ti­va­li oni ko­ji su ne­što zna­li. Ni­je se ko­pa­lo gdje su pos­to­ja­le in­di­ci­je da ima ti­je­la. Ta­ko je proš­lo 28 go­di­na. Pr­vo sam ima­la na­du da je živ.

Kas­ni­je sam vje­ro­va­la da ću mu na­ći kos­ti, a da­nas sa­mo če­kam” ci­ti­ra­la je iz­ja­ve maj­ki nes­ta­lih Danijela Mikola.

Pred­sjed­ni­ca Sa­ve­za udru­ga obi­te­lji za­to­če­nih i nes­ta­lih hr­vat­skih bra­ni­te­lja Lji­lja­na Al­vir ko­ja je na­pi­sa­la pred­go­vor dru­ge knji­ge Nes­ta­li, opi­sa­la je ka­ko se osje­ća­ju obi­te­lji ka­da tre­ba­ju pri­ča­ti o svo­jim nes­ta­li­ma. - Pri­je sve­ga, dra­go mi je da je da­nas ov­dje s obi­te­lji­ma dos­ta pred­stav­ni­ka ins­ti­tu­ci­ja ko­je se u svom ra­du ba­ve pi­ta­nji­ma nes­ta­lih. I na­dam se da će ih ova knji­ga ko­ju da­nas pro­mo­vi­ra­mo po­tak­nu­ti na do­dat­ne na­po­re ka­ko bi obi­te­lji nes­ta­lih doš­le do onog os­nov­nog pra­va, a to je pra­vo na is­ti­nu o nes­ta­lim lju­di­ma. Vje­ru­jem da vam je svi­ma jas­no ko­li­ko je te­ško pri­ča­ti, ka­ko je na­kon to­li­ko go­di­na te­ško bol­no iz­no­si­ti ne­ka osob­na sje­ća­nja. Udru­ga Vu­ko­var­ske maj­ke pros­la­vi­la je 25 go­di­na ra­da i dje­lo­va­nja. To naj­bo­lje po­ka­zu­je ko­li­ko proš­lo vremena i ko­li­ko su obi­te­lji očaj­ne svih ovih go­di­na- is­tak­nu­la je Al­vir. Is­tak­nu­la je da su se lju­di ra­đa­li, za­vr­ša­va­li fa­kul­te­te, stva­ra­li obi­te­lji...

OBI­TE­LJI SU OČAJ­NE

- A ove obi­te­lji ni­su se mak­nu­le s mjes­ta. To je iz­nim­no te­žak pro­blem ko­ji je po­čeo po­la­ko pa­da­ti u za­bo­rav. Ali, bez ob­zi­ra na to što ne­ma re­zul­ta­ta, imam osje­ćaj da se u po­s­ljed­nje vri­je­me o ovom pro­ble­mu go­vo­ri i da se ra­di na nje­go­vom rje­ša­va­nju. Mi smo svjes­ni da u ovom tre­nut­ku dr­žav­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma i pred­stav­ni­ci­ma ins­ti­tu­ci­ja ne mo­že­mo pos­ta­vi­ti pi­ta­nje: Gdje su? Vi ste ti ko­ji na­ma na to pi­ta­nje tre­ba­ju da­ti od­go­vor, ali zna­mo da od­go­vor na to pi­ta­nje le­ži s one stra­ne gra­ni­ce. Zna­mo da u ovoj na­šoj li­je­poj do­mo­vi­ni, u či­je su te­me­lje ut­ka­ne mno­ge žr­tve, pos­to­je oni ko­ji znaju is­ti­nu. Mi se na­da­mo da će ova knji­ga, ovaj se­ri­jal pri­ča o nes­ta­li­ma do­pri­je­ti ba­rem do jed­ne oso­be. Obi­te­lji su to­li­ko očaj­ne da na­ma sa­da i jed­na je­di­na pro­na­đe­na oso­ba zna­či ja­ko pu­no. Zna­či nam ci­je­li svi­jet. Pres­ta­lo je bi­ti važ­no i je li to moj, ili nje­gov, ili njen. Bit­no je da je naš - za­klju­či­la je Al­vir. Pro­mo­ci­ju je s po­seb­nom paž­njom pra­ti­la i pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić. Pre­plav­lje­na emo­ci­ja­ma, pred­sjed­ni­ca je go­vor po­če­la ci­ta­tom na nas­lov­ni­ci dru­ge knji­ge Nes­ta­li.

GANUTA I PRED­SJED­NI­CA

- “Zad­nji put vi­dje­la sam si­na te no­ći. na svoj ro­đen­dan. Po­lju­bi­la sam g ai oti­šao je. Da sam ba­rem i ja nes­ta­la s njim”. Čes­to sam su­sre­ta­la suze u oči­ma maj­ki i oče­va. “Po­mo­zi­te, pred­sjed­ni­ce na­ša, ne tra­ži­mo čak ni prav­du vi­še, sa­mo svo­ju dje­cu tra­ži­mo. Da im mo­že­mo upa­li­ti svi­je­ću, da ima­ju svoj mir. Ins­ti­tu­ci­je bi tre­ba­le po­ma­ga­ti u to­me da se ri­je­ši ovo pi­ta­nje i ova bol i tu­ga. Mno­gi me i da­nas pi­ta­ju da li je Vu­či­ćev po­sjet bio gre­ška. Ni­je. I opet big ga po­zva

la - is­tak­nu­la je u svom go­vo­ru pred­sjed­ni­ca Gra­bar Ki­ta­ro­vić. Za­pi­ta­la se po­tom ka­ko će­mo rje­ša­va­ti ovo pi­ta­nje ako ne na­pra­vi­mo pr­vi ko­rak. -Osje­ća­la sam da mo­ram uči­ni­ti sve, čak i te­ške stva­ri ka­ko bi se uči­nio pr­vi ko­rak. Jer, ka­ko ću kre­nu­ti u is­pu­nje­nje ono­ga što sam obe­ća­la lju­di­ma di­ljem Hr­vat­ske ako ne na­pra­vim pr­vi ko­rak. Ni­je mi žao. Za me­ne je to po­če­tak i kraj o bo­ljim od­no­si­ma Hr­vat­ske i Sr­bi­je, na to­me sve po­či­va. Ni­sam us­pje­la ko­li­ko sam že­lje­la, no ne­ću odus­ta­ti i ne­ću prestati tra­ži­ti rje­še­nje da na­đe­mo na­še nestale. Žao mi je što ni­smo na­pra­vi­li po­mak. is­pri­ča­vam se svim obi­te­lji­ma, ali či­nim sve što je u mo­joj mo­ći, sa su­rad­ni­ci­ma - is­tak­nu­la je pred­sjed­ni­ca i za­hva­li­la svi­ma ko­ji joj da­ju pot­po­ru. Za­hva­li­la je i auto­ri­ca­ma knji­ge, ali i re­dak­ci­ji 24sa­ta što ni­su do­pus­ti­le i ne do­pu­šta­ju da nes­ta­li pad­nu u za­bo­rav. - Ovo je na sva­ki na­čin oso­bi­ta knji­ga. Ima knji­ga za ko­je pr­vens­tve­no tre­ba spi­sa­telj­skog da­ra; ima knji­ga za ko­je tre­ba mno­go zna­nja, a ovo je knji­ga za ko­ju je pri­je sve­ga tre­ba­lo ima­ti mno­go lju­ba­vi i hra­bros­ti. Jer ona je mo­gla nas­ta­ti sa­mo sprem­noš­ću njih dvi­ju da po­ne­su bol, ali i na­du svih ko­ji su is­pri­ča­li pri­če o svo­jim nes­ta­li­ma. I za­to ste svi vi ko­ji ste go­vo­ri­li Ro­ma­ni i Da­ni­je­li auto­ri ove knji­ge s nji­ma - ka­za­la je pred­sjed­ni­ca te još jed­nom za­hva­li­la: - Hva­la što bu­di­te dr­žav­ne ins­ti­tu­ci­je i me­di­je. Hva­la vam što ovo pi­ta­nje odr­ža­va­te ži­vim - za­klju­či­la je ganuta pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić. Na­kon služ­be­nog di­je­la u prat­nji auto­ri­ca knji­ge i glav­nog ured­ni­ka 24sa­ta obiš­la je mi­ni iz­lož­bu na­zva­nu “Li­ca tu­ge” fo­to­re­por­ter­ke Pixsel­la San­dre Ši­mu­no­vić. Pred­sjed­ni­ca je sa za­ni­ma­njem i paž­njom pro­uči­la sva­ku fo­to­gra­fi­ju, a s ne­ki­ma i osob­no po­pri­ča­la. Na­ime, kraj svog por­tre­ta sta­ja­la je tuž­na maj­ka Ma­ri­ja Ju­rić, ko­ja od lip­nja 1992. godine tra­ga za si­nom Mar­ja­nom. U tre­nut­ku nes­tan­ka imao je sa­mo 25 go­di­na. - Ja već vi­še od 25 go­di­na tra­žim svo­ga si­na, pred­sjed­ni­ce. Nes­tao je na juž­nom bo­ji­štu - kroz suze je Ma­ri­ja pri­ča­la pred­sjed­ni­ci. A pred­sjed­ni­ca ju je pos­lu­ša­la, uhva­ti­la je čvr­sto za ru­ku, pru­ža­ju­ći joj utje­hu. Una­toč do­go­vo­re­nim oba­ve­za­ma, pred­sjed­ni­ca ni ovaj put ni­je pro­pus­ti­la po­raz­go­va­ra­ti s čla­no­vi­ma obi­te­lji nes­ta­lih, pos­lu­ša­la ih je i po­ku­ša­la utje­ši­ti.

NOVE POTRESNE IS­PO­VI­JES­TI Pr­va knji­ga “Nes­ta­li” pro­mo­vi­ra­na je u stu­de­nom 2016. godine u No­vi­nar­skom do­mu u Za­gre­bu, a uz čla­no­ve obi­te­lji ta­ko­đer joj je na­zo­či­la i pred­sjed­ni­ca Gra­bar Ki­ta­ro­vić. Kao i u pr­voj knji­zi, i u ovoj knji­zi obu­hva­će­ne su is­po­vi­jes­ti 46 čla­no­va obi­te­lji ko­ji još tra­ga­ju za svo­jim naj­mi­li­jim čla­no­vi­ma.

Dru­ga knji­ga o nes­ta­li­ma u Do­mo­vin­skom ra­tu nas­ta­vak je go­to­vo tro­go­diš­nje us­traj­ne kam­pa­nje dnev­nog lis­ta 24sa­ta po­sve­će­ne pro­ble­ma­ti­ci nes­ta­lih u Do­mo­vin­skom ra­tu. Nji­ho­ve sud­bi­ne naj­ve­ća su ne­is­pri­ča­na pri­ča Do­mo­vin­skog ra­ta. Kao naj­ve­ći i naj­od­go­vor­ni­ji hr­vat­ski me­dij, 24sa­ta od­lu­či­li su is­pri­ča­ti sve te pre­šu­će­ne sud­bi­ne i ape­li­ra­ti na svi­jest i sa­vjest sva­kog po­je­din­ca da na­po­kon ka­že du­go pre­šu­ći­va­nu in­for­ma­ci­ju. U dru­goj knji­zi obje­di­nje­ne su potresne is­po­vi­jes­ti 46 obi­te­lji ko­je vi­še od če­t­vrt sto­lje­ća ne znaju sud­bi­nu svo­jih naj­mi­li­jih. U nju su ut­ka­ne nji­ho­va pat­nja i bol...

NADA I ČEŽNJA - Sin mi fa­li sve ove godine. Uvi­jek mi je u mis­li­ma. Od nje­ga sa­mo sli­ka na zi­du, gle­dam je i pla­čem. Za­miš­ljam da raz­go­va­ram s njim. Gdje si, ne­ma te, sad mo­ram tu sa­ma bi­ti’, ko­rim ga. Ne­ma da­na da mu bar ne­što ne ka­žem. To mi je bar ne­ka utje­ha. Sto­ti­nu sam pu­ta rek­la: ‘Da mi bar do­đeš, od­mah bih umr­la sa­mo da te još jed­nom vi­dim’ oči­ju pu­nih tu­ge po­vje­ri­la nam je Ja­ga Kru­ho­be­rec (85) iz Ce­ri­ća. Za si­nom Ivi­com, ta­da 23-go­diš­njim mla­di­ćem, tra­ga od lis­to­pa­da 1991. godine. Pri­ča ove pre­tuž­ne maj­ke sa­mo je jed­na od 46 potresnih pri­ča u dru­goj knji­zi ‘Nes­ta­li u Do­mo­vin­skom ra­tu’. U ovom tre­nut­ku Hr­vat­ska još tra­ži 1902 nes­ta­lih lju­di. “U sva­koj od pri­ča ko­je su objav­lje­ne u ovoj knji­zi ti­nja is­ta čežnja i nada da će net­ko tko pro­či­ta knji­gu, net­ko tko zna is­ti­nu, jed­nog da­na po­zvo­ni­ti na vra­ta, na­zva­ti, uba­ci­ti pa­pi­rić u bi­lo či­ji po­štan­ski san­du­čić i po­ka­za­ti put pre­ma nes­ta­li­ma u Do­mo­vin­skom ra­tu. Ako mi­si­ja i za­da­tak ove knji­ge u po­tra­zi za nes­ta­li­ma u Do­mo­vin­skom ra­tu i ne bu­du pot­pu­no is­pu­nje­ni, ako i ne doz­na­mo is­ti­nu o nji­ho­voj smr­ti, ona će kao tra­jan spo­men go­vo­ri­ti o nji­ho­vim ži­vo­ti­ma te na­šem po­no­su i lju­ba­vi pre­ma nji­ma”, na­pi­sa­la je u pred­go­vo­ru knji­ge Lji­lja­na Al­vir. Od po­čet­ka ra­ta i da­na kad su u tre­nu pre­ki­nu­te mno­ge mla­dos­ti, od da­na kad su mno­ge obi­te­lji za­uvi­jek za­vi­je­ne u tu­gu, a ti­su­će sudbina za­uvi­jek za­to­če­ne u pi­ta­nji­ma o kra­ju, bo­li i pat­nji, proš­lo je 28 go­di­na. Nas­ta­vit će­mo i da­lje pri­ča­ti, pi­sa­ti i sni­ma­ti is­po­vi­jes­ti o tim sud­bi­na­ma. “Pa­la je noć i svi smo kre­nu­li

MILKA TRA­ŽI KĆER JELENU PANČIĆ iz ku­ća jer smo mo­ra­li bje­ža­ti. Tu­ma­ra­li smo po mra­ku, os­vjet­lja­va­la nas je je­di­no svje­tlost sa zgra­da ko­je su oko nas go­rje­le. Ho­da­li smo pre­ko gra­nja, ru­še­vi­na. Doš­li smo u Obu­ća­ru. Na­kon dva da­na doš­la je i Je­le­na. Pla­ka­la sam kad sam je vi­dje­la. Tih je da­na ima­la 19. ro­đen­dan, a pro­ve­la ga je sa su­bor­ci­ma na po­lo­ža­ju. Te je no­ći os­ta­la sa mnom u Obu­ća­ri. Bi­la je is­crp­lje­na i umor­na, zas­pa­la mi je na ru­ci. Ja ni­sam spa­va­la. Gle­da­la sam je, tr­za­la se u snu. Nje­zi­na mla­dost je već tad bi­la uni­šte­na. Dan na­kon to­ga odve­li su je od me­ne iz auto­bu­sa ko­jim smo iz­la­zi­le iz Vu­ko­va­ra. I vi­še je ni­kad ni­sam vi­dje­la”, rek­la nam je tuž­na maj­ka Milka Pančić.

I ČLA­NO­VI OBI­TE­LJI NA PRED­STAV­LJA­NJU KNJI­GE Pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić i čla­no­vi obi­te­lji nes­ta­lih ko­ji svo­je naj­mi­li­je tra­že du­lje od če­t­vrt sto­lje­ća (1) Pred­stav­lja­nje knji­ge (2) Uzva­ni­ci su raz­gle­da­li i iz­lož­bu ‘Li­ca tu­ge’ (3) Na pro­mo­ci­ji je bio i mi­nis­tar pra­vo­su­đa Dra­žen Boš­nja­ko­vić, pred­stav­ni­ci Gra­da Za­gre­ba i bra­ni­telj­skih udru­ga (4)

3

NA PROMICIJI JE PREDSTAVLJ­ENA I IZLOŽBA ‘LI­CA TU­GE’ Glav­ni pred­stav­nik Styri­je u Hr­vat­skoj, Ivan Tolj, i hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca (1) San­dra Ši­mu­no­vić, fo­to­re­por­ter­ka Pixsel­la i izložba ‘Li­ca tu­ge’ (2) čla­no­vi obi­te­lji nes­ta­lih (3) glav­ni ured­nik 24sa­ta Go­ran Ga­vra­no­vić, no­vi­nar­ka Danijela Mikola, Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić, no­vi­nar­ka Romana Bilešić, di­rek­tor Styri­je za Hr­vat­sku Bo­ris Trup­če­vić (4) 2

1

U KNJI­GU SU UT­KA­NE PAT­NJA I BOL U dru­goj knji­zi obje­di­nje­ne su potresne is­po­vi­jes­ti 46 obi­te­lji ko­je već vi­še od če­t­vrt sto­lje­ća tra­ga­ju za svo­jim naj­mi­li­ji­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.