U SPOMEN NA BA­KU TETOVAZA

VRAĆANJE TRA­DI­CI­JI? U mo­di su sti­li­zi­ra­ni ‘križ­ni’ obli­ci ko­ji kra­se sve vi­še Hrvata. Ne­kad su ih no­si­le že­ne na vid­lji­vim mjes­ti­ma, a sad ih stav­lja­ju jer su im li­je­pe

24sata - - ŽIVOT - Pi­še: ANA VUKAŠINOVI­Ć

Naj­tra­že­ni­je te­to­va­že u po­s­ljed­nje vri­je­me su znak in­fi­nity, zatim pti­či­ce, nat­pi­si po­put ime­na ili da­tu­ma ro­đe­nja dje­ce te ge­ome­trij­ski obli­ci, po­put stre­li­ca i sr­ca, u ko­je se ubra­ja­ju i “bo­san­ske” ili tzv. hr­vat­ske et­no te­to­va­že, go­vo­ri nam naj­poz­na­ti­ji hrvatski tat­too maj­stor Ni­nos­lav Ze­le­no­vić Ze­le (46).

U Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, objaš­nja­va, ne­kad ih je no­sio hrvatski kor­pus, kao je­dan od ple­men­skih sti­lo­va kak­ve na­la­zi­mo di­ljem svi­je­ta (kod Ma­ora, Abo­ri­dži­na, Vi­kin­ga, Kel­ta). Ne­ki od njih su iz­u­mr­li, a sad su se po­nov­no po­ja­vi­li u “new age” ro­man­tič­noj in­ter­pre­ta­ci­ji. Ove et­no te­to­va­že ka­rak­te­ri­zi­ra­ju ma­nje i praz­ne li­ni­je te sti­li­zi­ra­ni kri­že­vi u sre­di­ni, a Ze­le ka­že i ka­ko su ga te sti­li­zi­ra­ne sim­bo­le pri­je ne­ko­li­ko go­di­na vi­še tra­ži­li stran­ci da im ra­di, oni pra­vi ko­lek­ci­ona­ri te­to­va­ža, ne­go na­ši lju­di.

- Na­vod­no po­tje­če još od do­se­lja­va­nja Slavena, ali ima ih i u rim­skim za­pi­si­ma. Ne­ki ka­žu da su te tra­di­ci­onal­ne te­to­va­že obi­čaj sta­ri­ji od kr­š­ćans­tva - ka­že Ze­le. Že­ne su ih ne­kad no­si­le da ih ne oti­ma­ju Tur­ci i kao oblik pri­pad­nos­ti, na če­lu, ša­ka­ma, pod­lak­ti­ca­ma, vra­tu i na sre­di­ni le­đa, i to do os­lo­ba­đa­nja od tur­ske vlas­ti. U BiH i ne­kim di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske za­dr­ža­li su se i du­lje, do kra­ja 2. svjet­skog ra­ta. Te­to­vi­ra­li su ih se­oski te­to­vi­ra­či.

- Mu­škar­ci su ih rje­đe no­si­li jer su ra­di­li iz­van se­la pa ni­je bi­lo po­želj­no is­ti­ca­ti pri­pad­nost. On­da su se odjed­nom pres­ta­le stav­lja­ti, po­če­li su ih se sra­mi­ti, pa ih vi­še se­dam­de­se­tih go­di­na ni­su cr­ta­li. Da­nas ih mla­di stav­lja­ju jer su im li­je­pe ili zbog sje­ća­nja da su ih no­si­le nji­ho­ve ba­ke - ka­že Ze­le. Još mu nit­ko zbog bo­la ni­je is­tr­čao iz sa­lo­na ili u po­la te­to­va­že pre­ki­nuo cr­ta­nje. - Uba­da­nje igle je ona do­sad­na bol. Osje­ćaj je kao da vam net­ko po is­to­me mjes­tu stru­že ko­ma­dić stak­la. Vi­še kao da pec­ka, a ne­kad se kli­jent trz­ne jer pec­ne ma­lo ja­če, ali to je u prin­ci­pu to. Lju­di zna­ju što ih če­ka pa ne­ma dra­ma. Vi­še ih bo­li gu­za od sje­de­nja - smi­je se Ze­le.

Ia­ko se u pra­vi­lu ri­jet­ko da­ju te­to­vi­ra­ti, doj­ke ne bo­le toliko ko­li­ko re­ci­mo mu­škar­ce bo­li te­to­vi­ra­nje kod gru­di, bli­že pa­zu­hu, ka­že Ze­le. Naj­vi­še od sve­ga je ne­ugod­no te­to­vi­ra­nje vra­ta, sre­di­ne pr­sa, unu­tar­nje stra­ne nad­lak­ti­ce, pa­zu­ha, unu­tar­nje stra­ne be­dra, do­njeg di­je­la le­đa i di­je­la kraj ključ­ne kos­ti. Vanj­ske stra­ne su ot­por­ni­je, pri­mje­ri­ce, nad­lak­ti­ce ili be­dra, jer je evo­lu­cij­ski taj dio ko­že oja­čao za­to što se uvi­jek os­la­nja­mo na nje­ga.

JED­NA SE VI­DI, NJIH 15 - NE

- Zna­ju bo­lje­ti i pr­sti i dla­no­vi te sto­pa­la, ali i lice, ia­ko se ono vr­lo ri­jet­ko ra­di - go­vo­ri tat­too maj­stor. Gla­va, od­nos­no po­dru­čje vla­si­šta se jako ri­jet­ko te­to­vi­ra. Je­dan od raz­lo­ga je i to što se u Hrvatskoj stav­lja­ju te­to­va­že ko­je se ne vi­de.

- Na jed­nu te­to­va­žu ko­ja se vi­di do­la­zi od 10 do 15 te­to­va­ža ko­je se ne vi­de, od­nos­no na skri­ve­nim su di­je­lo­vi­ma ti­je­la. Još su tu pre­dra­su­de da se te­to­vi­ra­ju baj­ke­ri, pun­ke­ri, dok kod te­te u ban­ci ne­će­te na­ići na nju. No ta sub­kul­tu­ra ko­joj sam i ja ne­kad pri­pa­dao je sad oko pet pos­to. Da­nas mi do­la­ze od po­li­ti­ča­ra pa do sve­uči­liš­nih pro­fe­so­ra, li­ječ­ni­ka, di­rek­to­ra... Ve­ći­na lju­di ra­di, obra­zo­va­ni su i ima­ju iz­me­đu 35 i 40 go­di­na - ka­že Ze­le. Te­to­vi­ra­ti je po­čeo dav­nih da­na, a pr­vu te­to­va­žu, od njih 15 na se­bi, na­pra­vio je u par­ku. Te 1993. ni­su pos­to­ja­li tat­too sa­lo­ni, sa­mo su ih cr­ta­li kuć­ni maj­sto­ri i u za­tvo­ru. Ze­le da­nas in­s­pi­ra­ci­ju na­la­zi u et­no­graf­skim i po­vi­jes­nim sim­bo­li­ma, a nje­gov rad ba­zi­ra se naj­vi­še na po­vi­jes­nim sti­lo­vi­ma pa mu te­to­va­že ni­su toliko tren­dov­ske. Tren­do­vi se, ka­že, br­zo mi­je­nja­ju, u sve­ga ne­ko­li­ko mje­se­ci. Pri­je go­di­nu da­na se “pi­sa­lo”, a tre­nu­tač­no su hit ge­ome­trij­ske te­to­va­že.

- Taj dan je po­pu­lar­na te­to­va­ža ko­ju sta­vi Ri­han­na. Vo­le lju­di ma­le te­to­va­že, bi­lo da se ra­di o kri­že­ki­ma, pri­či­ca­ma, pa­hu­lja­ma, zvjez­di­ca­ma, za njih ne­kad tre­ba 45 mi­nu­ta. Ja sam se spe­ci­ja­li­zi­rao za ve­li­ke, za ko­je kli­jen­ti do­la­ze i 5-6 ter­mi­na, po 7-8 sa­ti. Po­pu­la­ran je i ru­kav, ka­kav je svo­je­dob­no ‘is­fu­rao’ Da­vid Bec­k­ham - ka­že Ze­le, ko­ji nam je dao i ne­ko­li­ko sa­vje­ta. Ne pre­po­ru­ču­je da stav­lja­te anes­tet­ske kre­me jer “ra­zvod­ne” te­to­va­žu, a i te­to­vi­ra­nje vi­še bo­li.

SVE SE MI­JE­NJA U PAR MJE­SE­CI

- Čak 24 sa­ta pri­je ne pre­po­ru­ču­je se kon­zu­mi­ra­nje al­ko­ho­la jer kr­vo­žil­ni sus­tav ja­če ra­di, pa je ja­če i kr­va­re­nje, te se iz­ba­cu­je vi­še bo­je iz te­to­va­že i tad se ne mo­že oče­ki­va­ti da će bi­ti jed­na­ka - ka­že Ze­le i do­da­je da se dva sa­ta na­kon te­to­va­že ko­ža za­tvo­ri.

Jed­nom kad se od­lu­či­te na­pra­vi­ti te­to­va­žu, mo­ra­te bi­ti dis­ci­pli­ni­ra­ni i odr­ža­va­ti je ka­ko bi pra­vil­no za­ci­je­li­la i za­sja­la u pu­nom sja­ju. Najbolje je ne zno­ji­ti se pre­tje­ra­no u pr­va dva tjed­na od tret­ma­na. Lje­ti se ne pre­po­ru­ču­je te­to­vi­ra­nje jer ko­ža tam­ni i ošte­ću­je se pa te­to­vi­ra­nje vi­še bo­li.

Et­no te­to­va­že Ze­le je ne­kad vi­še cr­tao stran­ci­ma ‘ko­lek­ci­ona­ri­ma’, no sad su se i Hr­va­ti za­ite­re­si­ra­li za njih. Vo­le i pa­hu­lje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.