MI NOSIMO TORBU I DIJELIMO ZAGRLJAJE

‘CIJENIMO NASTAVNIKE’ Kći Ivan­ke Ma­zur­ki­je­vić i Da­mi­ra Mar­ti­no­vi­ća Mr­le­ta u Ri­je­ci ide u ta­li­jan­sku ško­lu. Važ­no je da u ško­li na­uči bi­ti do­bar čo­vjek, ka­žu oni

24sata - - BOLJE OBRAZOVANJ­E -

Pi­še: MORANA ĆOSIĆ

Glaz­be­ni­ci Ivan­ka Ma­zur­ki­je­vić (47) i Da­mir Mar­ti­no­vić Mr­le (58) is­pra­ti­li su kćer Evu (8) u 2. raz­red Os­nov­ne ško­le Bel­ve­de­re u Ri­je­ci.

- I sa­ma sam pro­fe­sor­ske pro­fe­si­je te ja­ko ci­je­nim nastavnike i znam da to nije po­sao, ne­go po­ziv. Eva vo­li ško­lu i dje­ca su nam za­sad za­in­te­re­si­ra­na za učenje. Vri­je­di na­po­me­nu­ti da smo se od­lu­či­li za ta­li­jan­sku ško­lu. Dak­le, pok­lon je­zik ko­ji na­kon go­di­ne da­na or­gan­ski po­ima­ju - ka­že Ma­zur­ki­je­vić. Do­da­je ka­ko je to uobi­ča­je­no za Ri­je­ku.

- Evi je sve bi­lo no­vo. Ci­je­li je­zik. Ja imam dva stup­nja ta­li­jan­skog, a Mr­le ga ne zna. Na­ša po­moć se svo­di na no­še­nje te­ške tor­be i za­gr­lja­ja - ka­že Ma­zur­ki­je­vić. I glaz­be­na obi­telj se su­sre­će s ti­pič­nim “škol­skim pro­ble­mi­ma”.

POPUNJEN RASPORED

- Me­ni te­ško pa­da­ju ta škol­ska zvo­na, ko­lo­ne is­pred zgra­da, Tor­be­ti­ne od 10 ki­la na ti­je­li­ma od 20-ak ki­la. Stal­no se bu­nim, no svi sli­je­žu ra­me­ni­ma - ka­že Ivan­ka. Po­če­tak ško­le za Ivan­ku i Mr­le­ta zna­či još po­pu­nje­ni­ji dnev­ni raspored. Pri­tom Eva i Mr­le­to­va kći Ro­ža (12) ak­tiv­no su­dje­lu­ju u broj­nim pro­jek­ti­ma svo­jih ro­di­te­lja.

- Ra­di­mo vi­ken­de, pu­no pu­tu­je­mo, a sni­ma­nja tra­ju i po ci­je­le da­ne. Ka­za­li­šte je 24-sat­ni po­sao.

Jas­no nam je da lju­di mis­le ka­ko mi spa­va­mo du­go, no ima tu sva­kak­vog ras­po­re­da. U Evi­noj ško­li su ja­ko su­sret­lji­vi, a za­sad smo proš­li s mi­ni­mum iz­os­ta­na­ka. Na­rav­no, bo­lje je bi­lo pri­je jer smo mo­gli pu­to­va­ti te ne­ko­li­ko mje­se­ci ži­vje­ti tu i ta­mo - ka­že Ivan­ka. Zbog obra­zov­ne re­for­me ona i Mr­le iz­aš­li su na uli­ce.

IZBACITE NEBITNO!

- Važ­no je zna­nje. Nez­na­nje je smrt. Užas­no je pre­pus­ti­ti slje­de­će ge­ne­ra­ci­je ne­bit­nim i za­ma­ra­ju­ćim, ne­pot­pu­nim i ne­is­ti­ni­tim ku­ri­ku­li­ma. A kak­vi su no­vi ku­ri­ku­lu­mi? Pa tu je to­li­ko pri­je­po­ra da vi­dim da će opet tu bi­ti sve­ga i sva­če­ga. Ako se dvi­je stva­ri pro­mi­je­ne na­bo­lje, po­jed­nos­ta­vi nebitno i ra­di na fil­te­ri­ma in­te­re­sa uče­ni­ka ka­ko bi iz­ras­li u pa­met­ne mla­de lju­de, ja sam za - za­klju­ču­je Ivan­ka, ko­ja bi vo­lje­la da učenje po­vi­jes­ti ne bu­de ve­li­ča­nje rat­ni­ka i su­ko­ba, te da vje­ro­na­uk, ako već tre­ba bi­ti u ško­la­ma, ne bu­de uklju­čen u re­do­vi­tu sat­ni­cu. Ti­me se dis­kri­mi­ni­ra­ju dje­cu ko­ja ga ne po­ha­đa­ju, is­ti­če.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.