Re­ci­te ‘ne’ sme­ću: No­vo ku­puj­te on­da kad vam je po­treb­no

24sata - - ŽIVOT -

Ima­mo svjet­sku epi­de­mi­ju sme­ća, a pro­sječ­ni Ame­ri­ka­nac dnev­no ba­ci oko 4,5 ki­lo­gra­ma sme­ća dok od­la­ga­li­šta di­ljem SAD-a dr­že 254 mi­li­ju­na to­na ot­pa­da. Svat­ko tre­ba po­če­ti uzi­ma­ti od­go­vor­nost za svoj ot­pad što će se po­zi­tiv­no odra­zi­ti na oču­va­nje zem­lje, ka­že Shia Su, auto­ri­ca knji­ge “Ze­ro Was­te: Sim­ple Li­fe Hac­ks to Dras­ti­cal­ly Re­du­ce Yo­ur Trash”. Rje­še­nje je nul­ti ot­pad. - Go­diš­nji ot­pad ko­ji stvo­rim a ko­ji se ne mo­že re­cik­li­ra­ti sta­ne u jed­nu stak­len­ku. Tre­ba ulo­ži­ti mi­ni­mal­no tru­da - sa­vje­tu­je auto­ri­ca. Ne­kad nije bi­lo plas­ti­ke ili te­tra­pa­ka.

SMEĆE JE DIO SVAKODNEVI­CE

Sen­dvi­či su se za­mo­ta­va­li u ku­hinj­ske kr­pe, a sred­stva za čiš­će­nje bi­li su li­mun i ocat. Život s nu­la ot­pa­da us­po­re­div je s onim od pri­je ne­ko­li­ko de­set­lje­ća.

- Kon­zu­me­ri­zam i ra­sip­nost do­ve­li su nas do eko­lo­ške ka­tas­tro­fe. I to se mo­ra mi­je­nja­ti - ka­že auto­ri­ca.

Smeće je pos­ta­lo ne­izos­ta­van dio na­še svakodnevi­ce i vi­še mu ne pri­da­je­mo po­zor­nost. - Ba­ca­mo praz­ne bo­ce od šam­po­na u smeće, plas­tič­ne po­su­de, bo­ce, hra­nu i os­ta­lo. Kad na­pu­ni­mo vre­ću, nosimo je u kon­tej­ner i tu nes­ta­je iz vi­da bez raz­miš­lja­nja - tvr­di. Zna­mo da se oce­ani uta­pa­ju u plas­ti­ci i da smeće re­me­ti ci­je­li hra­nid­be­ni la­nac i svu hra­nu na na­šem ta­nju­ru, ali iz ne­kog razloga ni­jed­na od tih spoz­na­ja nije nam u pr­vom pla­nu kad ku­pu­je­mo i ba­ca­mo.

Kad poč­ne­te život s nu­la ot­pa­da, bit će­te zdra­vi­ji. Pre­ra­đe­nu hra­nu za­mi­je­nit će­te pri­rod­nom i svje­žom, a za zdrav­lje je to pu­no bo­lja op­ci­ja.

- Ušte­djet će­te no­vac. Do­ma­ća hra­na na tr­ž­ni­ca­ma je mo­žda skup­lja, ali mo­ji ukup­ni mje­seč­ni iz­da­ci ma­nji su ne­go pri­je ži­vo­ta bez ot­pa­da. Kon­zu­mi­ram ma­nje, ku­pu­jem sa­mo ono što mi tre­ba, i to sa­mo ka­ko bih ne­što za­mi­je­ni­la na­po­mi­nje te do­da­je ka­ko joj je na pr­vo­me mjes­tu kva­li­te­ta, a ne kvan­ti­te­ta. Umjes­to pred­me­ta za jed­no­krat­nu upo­ra­bu, ku­puj­te one za vi­šes­tru­ku. To mo­gu bi­ti stak­le­ne bo­ce za vo­du, si­li­kon­ske ša­li­ce za ka­vu, slam­ke od ne­hr­đa­ju­ćeg če­li­ka i po­su­de za hra­nu. Pro­izvo­di za jed­no­krat­nu upo­ra­bu po­put pa­pir­na­tih ruč­ni­ka, ma­ra­mi­ca, plas­tič­nih bo­ca di­zaj­ni­ra­ni su za ba­ca­nje pa stal­no i iz­no­va ku­pu­je­mo no­vo.

- Na­to­či­te vo­du iz sla­vi­ne i re­ci­te ‘ne’ sva­kod­nev­nom ku­po­va­nju fla­ši­ra­ne vo­de. Do­bro skla­di­šti­te hra­nu ka­ko bi du­lje tra­ja­la i ne ku­puj­te ono što ne mo­že­te po­jes­ti. Iz do­ma izbacite sve ono što vam ne tre­ba. Do­ni­raj­te ili re­cik­li­raj­te. Pri­je kup­nje no­vih stva­ri raz­mis­li­te dva­put. Pro­baj­te re­cik­li­ra­ti što ma­nje jer i on tro­ši ener­gi­ju. Sku­haj­te si ru­čak kod ku­će i iz­bje­ga­vaj­te jes­ti va­ni. Na tr­ži­štu pro­na­đi­te al­ter­na­ti­ve kojima će­te za­mi­je­ni­ti neo­p­hod­ne stva­ri po­put čet­ki­ce za zu­be, koz­me­ti­ke ili to­alet­nog pa­pi­ra ko­ji ne do­la­zi u plas­ti­ci - sa­vje­tu­je auto­ri­ca.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.