VA­TRE­NI NA­VI­JA­ČI Sli­je­pom ta­ti pre­no­sim svaku utak­mi­cu NK Is­tre

LE­GEN­DE STA­DI­ONA Fran­ko Bak­ša (60) iz Pu­le sli­jep je od ro­đe­nja, no to ga ni­je spri­je­či­lo da se ba­vi spor­tom te da pra­ti omi­lje­ni no­go­met. Sin Ivan uvi­jek je s njim na tri­bi­na­ma

24sata - - NEWS - Pi­še: DIJANA MA­RIĆ

DO­BI­LI I GO­DIŠ­NJE KARTE

Ni­šta mi za ta­tu ni­je te­ško uči­ni­ti. On je išao na utak­mi­ce i vo­lio ih pri­je me­ne, a ja sam po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na pos­tao nje­go­ve oči na te­re­nu. To je doš­lo sa­svim spon­ta­no i jed­nos­tav­no se nas­ta­vi­lo. Ta­ta je za­do­vo­ljan. Htio sam mu što vjer­ni­je do­ča­ra­ti svu at­mo­sfe­ru, pri­ča nam Ivan Bak­ša (30) iz Pu­le.

Nje­gov otac Fran­ko (60) sli­jep je od ro­đe­nja, no to ga ni­kad ni­je ogra­ni­ča­va­lo da uži­va u ži­vo­tu, po­se­bi­ce no­go­me­tu. Obo­ža­va ga, ka­že, od­ma­le­na, a kao dje­čak ra­do je šu­ti­rao lop­tu.

- Išao sam u za­gre­bač­ku ško­lu za sli­je­pe i sla­bo­vid­ne oso­be ‘Vin­ko Bek’ i ta­mo smo ima­li kož­nu lop­tu, na ko­ju smo za­ka­či­li zvon­či­će, pa se zna­lo gdje je lop­ta. Pre­ko ra­di­ja smo stras­tve­no pra­ti­li utak­mi­ce, a tad sam na­vi­jao za Haj­duk. Naj­dra­ži igrač mi je bio ne­dav­no pre­mi­nu­li Ju­ri­ca Jer­ko­vić - pri­ča nam Fran­ko, ko­ji da­nas na­vi­ja za omi­lje­nog mu pr­vo­li­ga­ša NK Is­tru.

I to sa si­nom, ko­ji mu pre­no­si važ­ne tre­nut­ke. Naj­češ­će ih se mo­že vi­dje­ti na sta­di­onu “Al­do Dro­si­na”.

- Ne mo­gu pre­no­si­ti baš sva­ki de­talj, a ba­zi­ram se na tre­nut­ke kad igra­či pri­je­đu cen­tar. Na­še igra­če znam, a ne znam uvi­jek sve pro­tiv­nič­ke, pa zna bi­ti ma­lo te­že tad. Pre­pri­ča­vam mu tko što ra­di, na ko­joj je po­zi­ci­ji, tre­nu­tak go­la i cje­lo­kup­nu at­mo­sfe­ru oko to­ga... - po­jaš­nja­va Ivan. Njih dvo­ji­ca to­li­ko su pos­ta­li po­pu­lar­ni da su ih De­mo­ni, na­vi­ja­či NK Is­tre, upoz­na­li s igra­či­ma, a Fran­ko i Ivan uz na­vi­jač­ke rek­vi­zi­te do­bi­li su go­diš­nje ulaz­ni­ce na sve Is­tri­ne utak­mi­ce. Fran­ko je, ina­če, ci­je­li ži­vot u spor­tu.

- Ba­vio sam se raz­nim sportovima i igrao go­al­ball. To je pa­ra­olim­pij­ski sport za one ošte­će­nog vi­da. Igrao sam i pi­ka­do te pri­je 16 go­di­na bio po­bjed­nik na pr­vom pr­vens­tvu Hr­vat­ske sli­je­pih - ka­že Fran­ko, ko­ji je go­di­na­ma bio pred­sjed­nik Hr­vat­skog šport­skog sa­ve­za sli­je­pih te član iz­vr­š­nog od­bo­ra Hr­vat­skog pa­ra­olim­pij­skog od­bo­ra. Ipak, no­go­met mu je i da­lje u sr­cu, pa otac i sin je­dva če­ka­ju no­vu utak­mi­cu.

Fran­ko i Ivan ra­do su vi­đe­ni na sta­di­onu “Al­do Dro­si­na”

Ivan Fran­ku pre­no­si sva­ki po­tez, ko­rak...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.