UGRAD­NJA TRA­JE SVE­GA NE­KO­LI­KO MI­NU­TA, KAO DA VADIŠ KRV

24sata - - PANORAMA -

Sto­ga smo za­jed­no gle­da­li vi­dea na in­ter­ne­tu. Pos­tu­pak je kao da vadiš krv, iako je ma­lo ši­ra injek­ci­ja. Čip uop­će ne osje­ćam u ru­ci. Pr­vi dan, kad je pres­ta­lo dje­lo­va­nje lo­kal­nog anes­te­ti­ka, osje­tio sam utr­nu­lost, ali su­tra­dan sam već na kro­vu stav­ljao ka­blo­ve. Grad Ši­be­nik mi pla­ća odr­ža­va­nje be­žič­ne mre­že, ba­vim se be­žič­nim in­ter­ne­tom, a naj­vi­še mo­tam ka­blo­ve, smi­je se Pe­ri­ša. Ka­že nam da lju­di sa­mi se­bi ugra­đu­ju tak­ve ma­le či­po­ve, no on se ni­je usu­dio. - Flo­mas­te­rom oz­na­če mjes­to, ma­lo ste­ri­li­zi­ra­ju i sa­mi ga injek­ti­ra­ju. Ina­če, dok ga ni­sam ugra­dio ni­sam ni znao ra­di li to uop­će. Do­bio sam taj pa­ke­tić i htio sam ga tes­ti­ra­ti pri­je ne­go što ga sta­vim pod ko­žu. Ras­pa­ki­rao sam iglu ko­ja je bi­la ste­ril­na i htio sta­vi­ti ne­što na čip da vi­dim ra­di li to. Pro­bao sam ga nas­lo­ni­ti na mo­bi­tel, ali ka­ko je čip bio u za­štit­noj cjev­či­ci, sig­nal se ni­je pro­bio – ka­že nam Pe­ri­ša do­da­ju­ći ka­ko je ci­je­na ovak­vog či­pa, ma­le stak­le­ne kap­su­le, oko 1000 ku­na. Pre­po­ru­ka je sta­vi­ti ga na dno pal­ca ili boč­no na ša­ku ka­ko bi kap­su­la bi­la si­gur­na. Iako je ri­ječ o stak­le­noj kap­su­li, go­to­vo je ne­uni­šti­va.

- Na­ru­čio sam ga pre­ko stra­ni­ce ‘Dan­ge­ro­us Thin­gs’. Ta­mo se mo­gu na­ru­či­ti im­plan­ta­ti raz­li­či­tih vr­sta i di­men­zi­ja.

PLA­NI­RA STA­VI­TI I DRU­GI

Ima je­dan sli­čan mo­me, ali je si­li­kon­ski, plos­nat i flek­si­bi­lan. No za tak­vu ugrad­nju ti baš tre­ba ki­rur­ški za­hvat. Me­ni će tre­ba­ti još je­dan. Ovaj je NFC i na­la­zi se na osob­nim is­kaz­ni­ca­ma, kar­ti­ca­ma, pu­tov­ni­ca­ma... Ovaj dru­gi ko­ji pla­ni­ram sta­vi­ti je FRID i on se mo­že is­pro­gra­mi­ra­ti da, pri­mje­ri­ce, ot­klju­ča­va i za­klju­ča­va vra­ta – po­jaš­nja­va nam Pe­ri­ša. Nje­go­va fas­ci­na­ci­ja ra­ču­na­li­ma, teh­no­lo­gi­jom i svi­je­tom in­ter­ne­ta tra­je od sre­di­ne de­ve­de­se­tih, kad su se po­ja­vi­li pr­vi kom­pju­to­ri.

- Ni­je to bi­lo kao da­nas. Sje­ćam se fo­ru­ma, pr­vih ma­ilo­va, za otvo­ri­ti gma­il si tre­bao ima­ti po­ziv­ni­cu. Sje­ćam se i pr­vih ha­ker­skih pro­va­la, po­li­tič­kih po­ru­ka... Ja sam kon­kret­no upao sa­bor­skom zas­tup­ni­ku Ve­se­li­nu Pej­no­vi­ću. Tu se di­gla haj­ka jer je bi­lo pos­trat­no sta­nje. Do­bio sam eti­ke­tu pro­vo­ka­to­ra jer re­me­tim hr­vat­sko-sr­p­ske od­no­se, a ni­je mi to bi­la na­mje­ra – pri­ča nam Pe­ri­ša, sad do­bri ha­ker. No u mla­đim da­ni­ma, priznaje nam, bio je na mrač­noj stra­ni. Tad je kao 16-go­diš­njak, s dru­gim ha­ke­ri­ma, upao u sto­ti­ne si­gur­nos­nih sus­ta­va.

- Ma tad je u me­di­ji­ma kri­vo pre­ne­se­no da sam upao u Pen­ta­gon. Pa ge­ne­ral­no, ni­je bi­lo ta­ko, iako smo sru­ši­li sto­ti­ne europ­skih i svjet­skih si­gur­nos­nih sus­ta­va, a mo­žda ne­što i od sa­mog Pen­ta­go­na, ne­mam poj­ma. Sve po re­du smo ha­ki­ra­li, mje­se­ci­ma ski­da­li po­dat­ke s do­ma­ćih ser­ve­ra, tad se pet gi­ga­baj­ta ‘ski­da­lo’ po mje­sec da­na. Tad su mi iz po­li­ci­je za­pli­je­ni­li ra­ču­na­lo ko­je je tad bi­lo vri­jed­no 14-15 ti­su­ća ku­na. Vra­ti­li su mi ga na­kon go­di­nu ili dvi­je, a tad sam ga mo­gao ba­ci­ti - pri­ča nam Pe­ri­ša, ko­ji je svo­je sil­no zna­nje sta­vio na us­lu­gu druš­tvu u ko­jem ži­vi. Pi­ta­mo ga što su mu bliž­nji rek­li za ugrad­nju či­pa.

MA­MA JE ZAKOLUTALA OČI­MA

- Ma­ter je zna­la da sam ‘vra­go­last’ čim sam se ro­dio. Na in­for­ma­ci­ju da ću ugra­di­ti čip sa­mo je zakolutala oči­ma - priznaje Pe­ri­ša, ko­ji od eti­ke­te pr­vog hr­vat­skog ki­bor­ga pre­fe­ri­ra na­ziv bi­oha­ker, jer oni mi­je­nja­ju svo­je ti­je­lo ka­ko bi pos­ti­gli ne­ku jed­nos­tav­nost živ­lje­nja. Ta­ko u so­bi ima Go­ogle asis­ten­ta.

- Kad mu ka­žem: ‘Hey Go­ogle’, ona zna da se njoj obra­ćam. Mo­gu joj re­ći da mi upa­li svje­tlo, spus­ti ro­le­te, upa­li ra­dio, ka­že mi kak­vo je vri­je­me... Za­is­ta raz­go­va­ra flu­id­no s to­bom – za­klju­ču­je Pe­ri­ša. Pe­ri­ša se ba­vi i fo­to­gra­fi­jom, a du­go je ra­dio kao DJ, iako mu je in­for­ma­ti­ka odu­vi­jek pr­va lju­bav. Pla­ni­ra usko­ro otvo­ri­ti in­for­ma­tič­ku tvrtku. Čes­to ga lju­di traže da im po­mog­ne ri­je­ši­ti ne­ki pro­blem, posebno lju­di ko­ji pri­ma­ju pri­jet­nje pre­ko in­ter­ne­ta.

Vi­jest o nje­go­vu pot­hva­tu ugrad­nje či­pa br­zo je odjek­nu­la gra­dom.

- Mo­gu sa­mo za­mis­li­ti ko­je ću sve fo­re ču­ti na svoj ra­čun – smi­je se De­nis. IAKO STAKLENA, GO­TO­VO JE NE­UNI­ŠTI­VA Pre­po­ru­ču­je se da se čip kap­su­la stavi na dno pal­ca ili boč­no na ša­ku ka­ko bi kap­su­la bi­la si­gur­na. Iako je staklena, ona je go­to­vo ne­uni­šti­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.