ŠIPAK UBLAŽAVA REUMU, DRIJENAK JA­ČA PROBAVU

ŠUMSKO VOĆE Je­sen je vri­je­me ber­be div­ljeg vo­ća - plo­do­vi šip­ka, dri­jen­ka i tr­ni­ne fan­tas­ti­čan su do­da­tak ča­je­vi­ma

24sata - - VRT - Pi­še: IDA BOROVAC

Dri­jen, drijenak ili dre­nji­na (Cor­nus mas) naj­poz­na­ti­ji je po tr­p­kim, jes­ti­vim plo­do­vi­ma ko­ji doz­ri­je­va­ju po­čet­kom je­se­ni.

Na­rod­na me­di­ci­na pri­pi­su­je dri­je­nu učin­ko­vi­tost u li­je­če­nju raz­li­či­tih cri­jev­nih te­go­ba pra­će­nih pro­lje­vom, kr­va­re­nja po­li­pa i ka­ta­ra cri­je­va te se u tu svr­hu upo­treb­lja­va čaj od ko­re i plo­da dri­je­na, kao i kom­pot od plo­do­va dri­je­na. Na is­ti na­čin pri­mje­nju­je se i kod vru­ći­ce i kr­va­re­nja. U Ita­li­ji i juž­noj Fran­cu­skoj be­ru se ne­doz­re­li plo­do­vi i kon­zer­vi­ra­ju kao mas­li­ne. U Nje­mač­koj ih uku­ha­va­ju sa še­će­rom i oc­tom, a u Ru­si­ji ih upo­treb­lja­va­ju kao za­čin za mes­na i rib­lja je­la. Dri­jen u na­ro­du ima dos­ta sim­bo­lič­kog zna­če­nja, a uz­re­či­ca “zdrav kao dren” za­dr­ža­la se sve do da­naš­njih da­na. Ne­koć su mu se pri­da­va­la i nat­pri­rod­na svoj­stva kao dr­vu oz­drav­lje­nja. Dri­jen se sma­trao za­šti­tom od uda­ra gro­ma i uro­ka. Ki­sel­kas­ti plod ko­ji skup­lja us­ta, upo­treb­lja­va se nez­reo, i to pro­tiv pro­lje­va, od­lje­va kr­vi, ka­ta­ra cri­je­va i groz­ni­ča­vih sta­nja zbog bo­les­ti pro­bav­nog trak­ta. U is­tu svr­hu upo­treb­lja­va­ju se i ča­je­vi od ko­re. Od zre­lih plo­do­va dri­jen­ka pri­pre­ma­ju se pek­me­zi, voć­ni so­ko­vi i vi­no. Ovi pri­prav­ci bo­ga­ti su vi­ta­mi­nom C i sto­ga su od­lič­ni do­da­tak jed­no­lič­noj pre­hra­ni u hlad­ni­je do­ba go­di­ne kad ne­ma do­volj­no svje­žeg vo­ća.

JA­ČA OTPORNOST NA PREHLADE

Od div­lje ru­že (Ro­sa ca­ni­na) u bilj­noj se me­di­ci­ni naj­češ­će ra­bi nje­zin plod, od­nos­no šipak, ko­ji je pun vi­ta­mi­na C i B2 te an­ti­ok­si­dan­sa. Zbog vi­so­kog sa­dr­ža­ja vi­ta­mi­na C pri­prav­ci od šip­ka slu­že kao sred­stvo za ja­ča­nje imu­ni­te­ta. Zbog to­ga se pro­pi­su­ju kao do­dat­no sred­stvo ti­je­kom li­je­če­nja i opo­rav­ka, a ja­ča­ju i otpornost na in­fek­ci­je po­put prehlade i gri­pe. Šipak sa­dr­ži i trjes­lo­vi­ne ko­je ima

ju spo­sob­nost ste­za­nja, što olak­ša­va pro­ble­me s pro­lje­vom, oso­bi­to onim ko­ji je iz­a­zvan groz­ni­com. Pek­ti­ni i or­gan­ske ki­se­li­ne iz šip­ka ima­ju di­ure­tič­ki uči­nak, a or­gan­ske ki­se­li­ne po­ti­ču iz­lu­či­va­nje pro­bav­nih so­ko­va te ta­ko ubla­ža­va­ju gas­tri­tis.

SPAS ZA BOLESNE BUBREGE

No­vi­ja su is­tra­ži­va­nja po­ka­za­la da bi šipak mo­gao po­mo­ći ubla­ža­va­nju bo­lo­va i po­ve­ća­nju po­kret­lji­vos­ti zglo­bo­va za­hva­će­nih ar­tri­ti­som. Čaj od šip­ka ra­bi se i kod upal­nih pro­ce­sa bu­bre­ga, oso­bi­to za spre­ča­va­nje no­vih obo­lje­nja. Lju­di kod ko­jih la­ko do­la­zi do skup­lja­nja pi­je­ska i ka­me­na­ca u bu­bre­zi­ma ili mo­krać­no­me mje­hu­ru tre­ba­li bi du­lje pi­ti čaj od šip­ka. Zbog ki­sel­kas­ta oku­sa šip­kov čaj je ugod­no os­vje­že­nje kod bo­les­ti s vru­ći­com. Sje­men­ke se u na­rod­noj me­di­ci­ni ko­ris­te kod ka­men­ca, bo­les­ti bu­bre­ga i mje­hu­ra, kod re­ume i ulo­ga. Mar­me­la­da od šip­ka zi­mi je do­bar do­dat­ni iz­vor vi­ta­mi­na C. Zre­li šipak be­re se od lip­nja do ruj­na, za­tim se su­ši i dro­bi u sit­ni­je di­je­lo­ve. Čaj od šip­ka ne­ma ni­kak­vih štet­nih uči­na­ka.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.