Tam­na stra­na stre­sa

RASPAD SISTEMA Kad ner­vo­za pre­uz­me kon­tro­lu, lju­di vi­še puše, lo­še spa­va­ju i gu­be interes za seks

24sata - - ZDRAVLJE - Pi­še: MA­RI­JA­NA MATKOVIĆ

Me­đu 150.000 is­pi­ta­ni­ka iz 140 ze­ma­lja ko­ji su su­dje­lo­va­li u is­tra­ži­va­nju Ins­ti­tu­ta Gal­lup o sre­ći, 55 pos­to Hr­va­ta rek­lo je da su dan ra­ni­je bi­li za­bri­nu­ti, a 48 pos­to bi­lo je pod ve­li­kim stre­som.

- Iako pri spo­me­nu stre­sa naj­pri­je po­mis­li­mo na si­tu­aci­je ko­je se mo­gu po­ve­za­ti s ne­sre­ćom, iz­vor stre­sa mo­že bi­ti sva­ka no­va si­tu­aci­ja ko­ja zah­ti­je­va ve­li­ki pri­la­god­be­ni na­por - ka­že mr. sc. Dar­ko Sam­bol, pro­fe­sor psi­ho­lo­gi­je s ma­gis­te­ri­jem eko­no­mi­je.

Kad se osje­ća­mo da smo pod pri­jet­njom, do­da­je, ot­pu­šta­ju se ke­mij­ski spo­je­vi ko­ji uz­ro­ku­ju fi­zič­ke pro­mje­ne u ti­je­lu, kao što su ubr­za­ni puls i di­sa­nje te su­ho­ća us­ta. A ako smo du­lje pri­si­lje­ni re­agi­ra­ti na stres, mo­že do­ći do ra­zvo­ja tje­les­ne ili emo­ci­onal­ne bo­les­ti, po­jaš­nja­va. Pos­to­je tri fa­ze stre­sa, pri če­mu se u tre­ćoj mo­gu ja­vi­ti i zdrav­s­tve­ni pro­ble­mi. Pr­va je fa­za mo­bi­li­za­ci­je u ko­joj ti­je­lo u tre­nut­ku ne­kog stres­nog do­ga­đa­ja po­kre­će obram­be­ne me­ha­niz­me kao re­ak­ci­ju. U toj fa­zi se ubr­za­va rad sr­ca, ras­te krv­ni tlak, po­či­nje lu­če­nje adre­na­li­na, ja­če re­agi­ra­mo i bu­de se sva osje­ti­la.

VERBALNA AGRESIJA

Sli­je­di fa­za ot­po­ra, u ko­joj se pri­la­go­đa­va­mo na stres. Ti­je­lo ot­pu­šta kor­ti­zol, po­di­že se ra­zi­na še­će­ra u kr­vi, po­ja­ča­no ot­pu­šta in­zu­lin i os­lo­ba­đa­ju mas­ne ki­se­li­ne te za­po­či­nje nji­ho­va ubr­za­na raz­grad­nja.

U tre­ćoj fa­zi zbog du­go­traj­nog odu­pi­ra­nja do­la­zi do is­crp­lje­nja. Jav­lja se kro­nič­ni umor, sla­be nam men­tal­ne funk­ci­je, jav­lja­ju se tje­sko­ba i po­ti­šte­nost. To je fa­za u ko­joj ras­te sk­lo­nost pre­ma bo­les­ti­ma, a ako po­tra­je pre­du­go i u toj se fa­zi nas­ta­vi iz­lo­že­nost kro­nič­nom stre­su, ras­te i ri­zik od oz­bilj­nih zdrav­s­tve­nih pro­ble­ma, upo­zo­ra­va­ju. Lju­di ko­ji su pod kon­ti­nu­ira­nim i pre­ve­li­kim stre­som čes­to pos­ta­ju za­bo­rav­lji­vi, ne mo­gu se kon­cen­tri­ra­ti, a u do­no­še­nju od­lu­ka mo­gu pos­ta­ti br­zo­ple­ti ili neo­d­luč­ni. Čes­to su stal­no umor­ni i bez­volj­ni. Me­đu simp­to­mi­ma ko­ji se čes­to ra­zvi­ja­ju su na­pe­tost, živ­ča­nost, raz­dra­ž­lji­vost, apa­ti­ja, tu­ga i de­pre­si­ja. Jed­na od čes­tih re­ak­ci­ja je i verbalna, pa i fi­zič­ka agresija pre­ma dru­gi­ma, jer ima­mo osje­ćaj da nas “nit­ko ne ra­zu­mi­je”.

POSTAJEMO DESTRUKTIV­NI

Čes­to se sma­nju­je ili po­ve­ća­va ape­tit, te se po­jav­lju­ju raz­ni obli­ci des­truk­tiv­nog po­na­ša­nja, kao što su po­ja­ča­no pu­še­nje, pi­je­nje al­ko­ho­la i uzi­ma­nje dro­ga. Je­dan od čes­tih simp­to­ma je i pro­blem sa spa­va­njem, od mo­gu­će ne­sa­ni­ce, ne­mir­nog i is­pre­ki­da­nog sna pa do pre­ko­mjer­nog spa­va­nja. Čest je i ne­dos­ta­tak sek­su­al­ne želje, kao i ne­za­in­te­re­si­ra­nost za sva­kod­nev­ne obi­telj­ske ak­tiv­nos­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.