Ako ne zna­te ka­ko iz­a­ći iz ra­lja stre­sa, su­tra do­no­si­mo vo­dič za sa­mo­po­moć.

Čim se ja­ve češće gla­vo­bo­lje i bol u ra­me­ni­ma, vri­je­me je da pro­na­đe­te is­puš­ni ven­til AKO NA POS­LU OSJETITE PAD KONCENTRAC­IJE, UZMITE PAUZU, A SLO­BOD­NO VRI­JE­ME IS

24sata - - ZDRAVLJE -

Kad smo pod stre­som, sim­pa­tič­ki živ­ča­ni sus­tav po­ti­če nad­bu­brež­nu žli­jez­du na pro­izvod­nju adre­na­li­na i kor­ti­zo­la. Vi­so­ke ra­zi­ne tih hor­mo­na ošte­ću­ju ne­uro­ne u hi­po­kam­pu­su, di­je­lu moz­ga ko­ji je za­du­žen za kon­cen­tra­ci­ju i spo­sob­nost uče­nja te se po­ve­ća­va ri­zik od de­pre­si­je. Pri­tom tr­pi i mi­šić­ni sus­tav.

BO­LI GLA­VA, ŽE­LU­DAC...

Stal­na na­pe­tost zbog osje­ća­ja opas­nos­ti mo­že po­ve­ća­ti ri­zik od čes­tih gla­vo­bo­lja i mi­gre­na, bo­lo­va u vra­tu, ra­me­ni­ma i le­đi­ma, mjes­ta u ko­ji­ma “skup­lja­mo” na­pe­tost. Kod vi­so­kih ra­zi­na adre­na­li­na i kor­ti­zo­la ras­te ra­zi­na še­će­ra u kr­vi, što po­ve­ća­va ri­zik od di­ja­be­te­sa. Zbog sli­je­va­nja kr­vi pre­ma mi­ši­ći­ma, dru­gi or­ga­ni mo­gu os­ta­ti bez do­volj­no kr­vi, od­nos­no mo­gli bi ra­di­ti us­po­re­no, što se posebno od­no­si na pro­bav­ni sus­tav. Mo­gu se ja­vi­ti pro­blem sa že­lu­cem (muč­ni­na, žga­ra­vi­ca, re­fluks, bol u že­lu­cu) ili cri­je­vi­ma (pro­ble­mi s pro­lje­vom ili za­tvo­rom, pli­no­vi). Lju­di pod du­go­traj­nim stre­som sklo­ni su sin­dro­mu iri­ta­bil­nog cri­je­va i či­re­vi­ma. Dok su pod po­ja­ča­nim pri­ti­skom, lju­di ubr­za­no di­šu, a to u na­pe­tim si­tu­aci­ja­ma mo­že do­ves­ti i do to­ga da os­ta­nu bez zra­ka, od­nos­no poč­nu hi­per­ven­ti­li­ra­ti us­li­jed na­pa­da­ja pa­ni­ke. Ako ne po­ra­di­te na to­me da pre­ve­ni­ra­te tak­ve na­pa­de, to s vre­me­nom mo­že po­ve­ća­ti ri­zik od res­pi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja, pa i as­t­me. Lu­pa­nje sr­ca (zbog po­vi­še­nog tla­ka) i ubr­za­no di­sa­nje ko­je je osje­ti­la ve­ći­na mu­ška­ra­ca i že­na dok su ko­ra­ča­li pre­ma ol­ta­ru naj­bo­lje svje­do­če o to­me ka­ko stres dje­lu­je na kom­plet­ni or­ga­ni­zam. Du­go­roč­ni stres mo­že do­ves­ti do su­ža­va­nja ar­te­ri­ja i po­vi­še­nih ra­zi­na ko­les­te­ro­la, što po­ve­ća­va ri­zik od sr­ča­nih bo­les­ti i sr­ča­nog uda­ra. Iz is­tog raz­lo­ga po­ve­ćan je i ri­zik od mo­žda­nog uda­ra. Po­vi­še­na ra­zi­na kor­ti­zo­la mo­že pak do­ves­ti do po­re­me­ća­ja mens­tru­al­nog cik­lu­sa kod že­na, a pad imu­ni­te­ta i do češ­ćih va­gi­nal­nih in­fek­ci­ja.

REPRODUKTI­VNI SUS­TAV

Kod mu­ška­ra­ca mo­že do­ći do pa­da ra­zi­ne tes­tos­te­ro­ne i sma­nje­ne plod­nos­ti. U oba slu­ča­ja, zbog lo­ši­jeg ras­po­lo­že­nja, čes­to do­la­zi do opa­da­nja želje za sek­som. I dok krat­ko­traj­ni stres mo­že dje­lo­va­ti po­ti­caj­no na sve or­ga­ne, du­go­traj­ni os­lab­lju­je imu­no­lo­ški sus­tav što po­ve­ća­va ri­zik od broj­nih vr­sta bo­les­ti, po­čev­ši od prehlada, vi­ro­za pa do sklo­nos­ti aler­gi­ja­ma.

PRIJETE MOŽDANI I SRČANI

Du­go­traj­na iz­lo­že­nost stre­su pro­du­lju­je vri­je­me po­treb­no za opo­ra­vak od bo­les­ti te po­ve­ća­va ri­zik od na­kup­lja­nja mas­no­ća u stru­ku (što po­ve­ća­va ri­zik od sr­ča­nog uda­ra) i ki­lo­gra­ma, a to po­sred­no utje­če i na sve go­re spo­me­nu­te funk­ci­je. Umor­ni ste iako spa­va­te do­volj­no: Ma ko­li­ko spa­va­li, uju­tro se te­ško bu­di­te, što je znak da nad­bu­brež­na žli­jez­da ne iz­lu­ču­je do­volj­no kor­ti­zo­la, hor­mo­na ko­ji uju­tro sti­mu­li­ra stva­ra­nje ener­gi­je u na­šem ti­je­lu i po­ma­že nam da se raz­bu­di­mo. Uz­rok je vje­ro­jat­no pre­du­ga iz­lo­že­nost stre­su.

Ima­te po­tre­bu za sla­nom hra­nom: Kro­nič­ni stress vo­di do di­sba­lan­sa u ko­li­či­ni elek­tro­li­ta u ti­je­lu, zbog če­ga ima­mo po­tre­bu za uno­som sla­ne hra­ne u or­ga­ni­zam.

Vrtoglavic­e kod br­zog us­ta­ja­nja iz le­že­ćeg ili sje­de­ćeg po­lo­ža­ja: To se, ta­ko­đer, mo­že po­ve­za­ti s ne­dos­tat­kom elek­tro­li­ta u ti­je­lu. Is­ti uz­rok mo­že se po­ve­za­ti s gr­če­vi­ma i drh­ta­njem ti­je­la, usa­na i ru­ku.

Ne­mir­ni sno­vi i noć­ne mo­re: Pro­blem je u to­me da se čes­to bu­di­mo pa ni­smo u sta­nju do­se­ći ra­zi­nu sna u ko­joj se ti­je­lo i mo­zak pot­pu­no opu­šta­ju. Zbog to­ga se jav­lja­ju sli­ke si­tu­aci­ja i pro­ble­ma ko­ji­ma smo op­te­re­će­ni.

Teški PMS i ne­re­do­vi­te mens­tru­aci­je: Vi­šak hor­mo­na stre­sa do­vo­di do hor­mo­nal­nog di­sba­lan­sa, a to utje­če i na di­sba­lans spol­nih hor­mo­na. Sve to re­zul­ti­ra po­ja­ča­nim simp­to­mi­ma PMS-a i ne­re­do­vi­tim cik­lu­som.

Pad imu­ni­te­ta, čes­te prehlade, in­fek­ci­je i aler­gi­je: Zbog po­ve­ća­nog stre­sa naš se or­ga­ni­zam te­že bo­ri pro­tiv bak­te­ri­ja i vi­ru­sa ko­ji­ma smo okru­že­ni. Za­to se mo­že do­go­di­ti da vam se u re­la­tiv­no krat­kom raz­dob­lju i ne­ko­li­ko pu­ta po­ja­vi her­pes na us­ni­ca­ma, na pri­mjer.

Čes­te gla­vo­bo­lje i mi­gre­ne: Jav­lja­ju se ti­je­kom iz­lo­že­nos­ti stre­su, ali još češće ti­je­kom vi­ken­da ili od­mo­ra, kad pad­ne ra­zi­na stre­sa i napetosti. Raz­log je jed­nos­ta­van or­ga­ni­zam se adap­ti­rao na odre­đe­nu ko­li­či­nu stre­sa, pa opu­šta­nje i od­mor za vas pos­ta­ju ‘no­vi stres’ na ko­ji se ne mo­že­te pri­la­go­di­ti.

Aler­gi­je, ek­ce­mi, ak­ne, se­bo­re­ja: Mno­ge kož­ne bo­les­ti mo­gu se po­ve­za­ti upra­vo s emo­ci­onal­nom re­ak­ci­jom na stres. Ako te pro­blem ne mo­že­te ri­je­ši­ti, sva­ka­ko po­sje­ti­te der­ma­to­lo­ga.

Bo­lo­vi u tr­bu­hu: Brojna is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da ner­vo­za, tje­sko­ba i an­k­si­oz­nost, ko­ji su simp­to­mi stre­sa, mo­gu iz­a­zva­ti gr­če­ve u ab­do­me­nu.

Pro­ble­mi sa žga­ra­vi­com: Naj­češ­ći uz­rok je nek­va­li­tet­na pre­hra­na, no mo­že bi­ti po­ve­za­na i sa stre­som ko­ji ta­ko­đer po­ti­če pre­ko­mjer­no iz­lu­či­va­nje ki­se­li­na u že­lu­cu. Po­ve­ćan ili sma­njen ape­tit ili deb­lja­nje/mr­šav­lje­nje bez raz­lo­ga: Kad smo pod stre­som, čes­to se tje­ši­mo hra­nom. No ako nis­te uni­je­li pro­mje­ne u pre­hra­nu, a na­glo se mi­je­nja te­ži­na, to mo­že bi­ti po­ve­za­no s hor­mo­nal­nim pro­mje­na­ma us­li­jed stre­sa. Stres mo­že utje­ca­ti na rad štit­nja­če, a upra­vo su deb­lja­nje ili mr­šav­lje­nje me­đu glav­nim zna­ko­vi­ma da je rad štit­nja­če po­re­me­ćen.

Čes­to se osje­ća­te an­k­si­oz­no: Du­lja iz­lo­že­nost stre­su mo­že do­ves­ti i do na­pa­da­ja pa­ni­ke.

Ne mo­že­te se fo­ku­si­ra­ti, za­bo­rav­lji­vi ste: Ako nis­te u sta­nju obav­lja­ti po­sao i dnev­ne za­dat­ke jed­na­ko pe­dant­no kao što ste to ne­kad či­ni­li, to mo­že bi­ti po­ve­za­no sa stre­som.

Po­ve­ća­li ste pu­še­nje ili unos al­ko­ho­la: Or­ga­ni­zam, jed­nos­tav­no, tra­ži ne­ku vr­stu ‘utje­he’, od­nos­no vri­je­me ti­je­kom ko­jeg ne­će­te raz­miš­lja­ti o pro­ble­mi­ma ko­ji su iz­vor stre­sa.

Bol u vra­tu, le­đi­ma i gr­če­nje mi­ši­ća: Or­ga­ni­zam je kon­ti­nu­ira­no spre­man za re­ak­ci­ju ‘borba-bi­jeg’, zbog če­ga ste stal­no na­pe­ti i zgr­če­ni.

Pre­ko­mjer­no zno­je­nje, posebno dla­no­va: Stal­na sprem­nost na ak­ci­ju do­vo­di do ubr­za­nja broj­nih funk­ci­ja u or­ga­niz­mu i po­tre­be za zno­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.