‘Ni­su do­pus­ti­li da po­svo­jim di­je­te...’

EKSKLUZIVN­O Pje­vač Bo­žo Vre­ćo uoči za­gre­bač­ko­ga kon­cer­ta u Li­sin­skom pr­vi put go­vo­ri o očins­tvu i svo­jim po­ku­ša­ji­ma da po­svo­je­nom djetetu pru­ži dom

24sata - - SHOW - Pi­še: JASMINA BAUMAN

Ja sam po­put co­un­try zvi­jez­de iz Ame­ri­ke sli­je­dio svoj put, ko­ji se do­is­ta mo­že opi­sa­ti pre­ko tr­nja do zvi­jez­da, go­vo­ri nam Bo­žo Vre­ćo (36). Prin­ca sev­da­ha uhva­ti­li smo iz­me­đu broj­nih kon­ce­ra­ta u Eu­ro­pi, sni­ma­nja al­bu­ma i spo­ta u Špa­njol­skoj te du­eta s Ka­ra­ma­zo­vi­ma i Se­ni­dom. Za­gre­bač­ku pu­bli­ku po­nov­no će oma­đi­ja­ti sev­da­lin­ka­ma u Li­sin­skom 22. lis­to­pa­da.

- Kod me­ne ne­ma pre­tva­ra­nja. Ka­kav sam na po­zor­ni­ci, ta­kav sam pri­vat­no, uvi­jek sam is­kren i ja­ko se zbli­ža­vam s pu­bli­kom pri­ča sves­tra­ni umjet­nik. Pri­je sva­kog nas­tu­pa uvi­jek se po­mo­li jer je, is­ti­če, vjer­nik ko­ji ni­ko­ga ne osu­đu­je. Na­učio je, tvr­di, bi­ti slo­bo­dan u kon­zer­va­tiv­noj sredini Fo­če u ko­joj je ro­đen, ko­ja je od dje­tinj­stva bi­la ne­mi­lo­srd­na pre­ma nje­mu. Kao i ži­vot, ko­ji ga je već s pet go­di­na “oša­ma­rio” kad mu se otac ubio. U to je vri­je­me po­čeo ot­kri­va­ti sa­mo­ga se­be, no­si­ti ha­lji­ne, zbog če­ga je tri da­na vla­da­la ti­ši­na u ku­ći kad je maj­ka to shva­ti­la. Če­t­vr­ti dan je doš­la i rek­la mu:

- Ja sam te ro­di­la tak­vo­ga ka­kav je­si. Ni­je te druš­tvo obli­ko­va­lo ni­ti ne­će. Ni­ka­da.

Pr­vo je ha­lji­ne no­sio kod ku­će, a on­da i na uli­ci. U ško­lu ni­kad ni­je išao u nji­ma, ali u sred­njoj je već imao pre­poz­nat­ljiv stil.

- Bi­lo mi je te­ško odras­ta­ti. Bi­lo je to rat­no do­ba. Imao sam dru­ga­re, ne mo­gu re­ći da su to bi­li pri­ja­te­lji, ali ipak sam bio bo­em - pri­ča nam Bo­žo.

LI­NI­JA SUKNJI DO KRA­JA GO­DI­NE

U ulo­zi oca vi­še se ne vi­di. - Ne­kad sam to že­lio. Što­vi­še, po­ku­šao sam po­svo­ji­ti di­je­te iz do­ma u ne­ko­li­ko na­vra­ta, no ni­je mi us­pje­lo. To ne funk­ci­oni­ra kod nas, ne­ma­mo ta­ko ure­đen sus­tav, za­to sam odus­tao od to­ga. Mo­je pje­sme su ono što tre­ba os­ta­ti iza me­ne, po­mi­rio sam se s tim - go­vo­ri. Dok s maj­kom Mi­lom čes­to za­pje­va, po­ne­kad je i pos­kri­već­ki sni­mi, pri­ja­te­lji­ma na tu­lu­mu ni­kad ne­će za­pje­va­ti jer ne že­li odu­ze­ti ča­ro­li­ju svo­jim kon­cer­ti­ma. Čak je i pre­s­vla­če­nje na po­zor­ni­ci pa­lo u dru­gi plan.

NI­KAD NI­SAM PAO U ŠTIKLAMA

- Pri­je sam pu­bli­ku pri­do­bi­vao stil­skom pre­obraz­bom, sad ih oča­ra­vam po­kre­tom i ener­gi­jom - pri­ča Bo­žo. Po­no­san je što nas­tu­pa u svo­jim kre­aci­ja­ma, za ko­je još raz­miš­lja bi li ih ko­mer­ci­jal­no pro­da­vao. Za­sad pla­ni­ra do kra­ja go­di­ne pus­ti­ti u pro­da­ju suk­nje. Na pi­ta­nje okre­ću li se po uli­ci pro­laz­ni­ci kad pro­še­ta u ha­lji­ni ili suknji, ka­že sa­mo kad ga že­le po­hva­li­ti. Ne­ga­tiv­nih upa­di­ca ne­ma, a na svjet­skim uli­ca­ma re­do­vi­to ga za­us­tav­lja­ju da po­hva­le nje­gov stil.

- Imam vi­še od 300 ha­lji­na. Slab sam i na ci­pe­le i še­ši­re. Imam ih vi­še od 50. Ci­pe­la ne­mam ta­ko pu­no, ali sve što imam, ja­ko je vri­jed­no. I ne, ni­kad ni­sam pao u štiklama od 14, 15 cm na bi­ni. Uvi­jek vje­što iz­bjeg­nem sil­ne ru­pe na po­zor­ni­ci - go­vo­ri.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.