Kakav je bio kao dijete?
je čudo jedno. U stvari su on i brat imali sve što su htjeli. Ali što ćeš, to ti je tako u životu. Kad je ima te gaže, društvo oko njega kad je bilo, svak ga je vuka na svoju stranu, a on je bija djetinjast, ponekad naivan. Oli je on zna. ako bi falija, onda bi počeo plakat nasrid terena. Skinija bi sve sa sebe, a ima toga za skinit. Kažem: ‘Dino, moraš prihvatiti poraz’. I onda sve što su pisali o njemu, teško je to prihvaćao.
Uvik se zafrkava. Bija je duhovit na oca. On i otac su se razumili. U školi je bija najbolje dite jer ništa nije sluša. Rekla bi učiteljica: ‘On je miran, ko kaže da nije’. A on bi doša meni doma: ‘Majko, dosadno je u školi. Ja mislim na muziku. Koja matematika, što će mi matematika u životu i bilo što kad ću se samo muzikom bavit’. Kad je bija mali, ima je godinu dana, on je ko fakin skaka gori doli. Kad bi čuo muziku, iz ruke bi mi izletija koliko je ta muzika bila u njemu. Inače, po Borisovoj familiji su muzikanti. Njegov otac i dida su svirali klarinet. Barba mu je bija operni pivač. Boris je obožava operu. Samo Pavarotti. Da mu je bilo bit operni pivač, spasio bi se. Koja gluma, sve bi to ostavija. Samo opera. U mene doma je Dino radija tulume. Klavir smo imali u kući. Kad bi se oni iz Kineskog zida skupili, to bi bio tulum. Ideja je bila Deanova za taj funk. Dino je prvo počeo svirat rock. Govori mu Dean: ‘Ma di si ti za rock. Ti si funk’. I tako su svirali, lupali, čovik jadan doli ispod nas bi reka ženi: ‘Molim te, nemoj stat kraj stola da mi ne padne luster na glavu’. Bila su to vrimena. Kad bi išli vanka, govorili su mi: ‘Ne tražite ih po podu, gledajte gori na stabla’. Uvik se penja. Slala bih mu novce da ide nešto kupit, reka bi mi: ‘Daj mi točno, znaš da ti neću vratiti ostatak’. Govori Boris: ‘Taj u liftu potroši novce’. A muzika je bila njegov život. On je hoda u ritmu muzike. ‘Život mrtvih živi u sjećanju živih’, citirala je Diana za kraj Cicerona.