Oni sa­mo mr­ze i ‘plo­ve’ raz­ru­še­nim svi­je­tom u po­tra­zi za uz­bu­đe­njem

Express - - BESTBOOK -

Osim Wil­le­ma Fre­de­ri­ka Her­man­sa i Har­ryja Mu­lis­c­ha, sre­diš­nja fi­gu­ra pos­li­je­rat­ne ni­zo­zem­ske knji­žev­nos­ti bio je i Ge­rard Re­ve (1923. - 2006.), pi­sac ko­ji je iz­van Ni­zo­zem­ske os­tao re­la­tiv­no ne­poz­nat, a či­je su knji­ge u do­mo­vi­ni na po­pi­su škol­ske lek­ti­re. Re­ve je bio pr­vi ni­zo­zem­ski pi­sac ko­ji se dek­la­ri­rao kao ho­mo­sek­su­alac, o is­tos­pol­nom sek­su je otvo­re­no pi­sao, a za ži­vo­ta je bio vr­lo kom­pli­ci­ra­na fi­gu­ra, čes­to kon­tra­dik­tor­nih sta­vo­va. Jed­nom se, pri­mje­ri­ce, na knji­žev­nom fes­ti­va­lu po­ja­vio no­se­ći na se­bi i svas­ti­ku i srp i če­kić. Pro­za mu se od­li­ku­je mor­bid­nom, de­fe­tis­tič­kom at­mo­sfe­rom, štu­rim re­pe­ti­tiv­nim rad­nja­ma i ci­nič­nim li­ko­vi­ma. U ro­ma­nu “Ve­če­ri”, ko­ji je 1947. go­di­ne obja­vio kao 24-go­diš­njak, a ko­ji je ne­dav­no objav­ljen i na hr­vat­skom je­zi­ku, zr­ca­li se pos­li­je­rat­na praz­ni­na, po­raz du­ha i sve­op­ći ni­hi­li­zam. Ju­nak ro­ma­na je 23-go­diš­nji Frits van Eg­ters, či­ja od­boj­na osob­nost bu­ja u svim smje­ro­vi­ma, či­ne­ći ovaj čvr­sto struk­tu­ri­ra­ni ro­man kla­us­tro­fo­bič­nim. Ni­žu se do­ga­đa­ji, ma­le ži­vot­ne obve­ze, a na­ra­tiv ne vo­di u kul­mi­na­ci­ju. Po­či­nje­mo či­ta­ti s miš­lju da ni­ka­mo ne­će­mo sti­ći, da nas au­tor ne vo­di nig­dje drug­dje do­li u sa­mu srž obič­nog ljud­skog ži­vo­ta. Ne­ma nas, su­štin­ski, ni ka­mo po­ves­ti. A kad bi to uči­nio, ra­di­lo bi se o op­sje­ni, la­ži, jer ži­vot, ba­rem ne ovaj ko­jim ži­vi Van Eg­ters, ni­je blje­štav. Ia­ko protagonis­t na­iz­gled ima sve pre­du­vje­te da bu­de sre­tan, on je op­sjed­nut tra­že­njem smis­la ko­jeg ne­ma. Frits da­nju ra­di i ne­ma­mo pre­ve­lik uvid u nje­gov ži­vot na pos­lu, a kas­ni­je, ve­če­ri­ma, vri­je­me pro­vo­di s pri­ja­te­lji­ma i ro­di­te­lji­ma. S pri­ja­te­lji­ma di­je­li uvr­nu­te i bi­zar­ne aneg­do­te ko­je su na tra­gu cr­nog hu­mo­ra, a ro­di­te­lje po­taj­no pre­zi­re, maj­či­ne nes­pret­ne kret­nje i oče­vu glu­ho­ću, ia­ko ih, kon­tra­dik­tor­no, sma­tra do­brim lju­di­ma. Po­vre­me­no pre­ma ro­di­te­lji­ma ima iz­lje­ve njež­nos­ti, ko­ji sli­je­de na­kon što ih je u se­bi prok­leo. Op­se­siv­no pro­miš­lja vri­je­me ko­je, či­ni mu se, br­zo pro­la­zi. S njim i mi­nu­te,

sa­ti i da­ni, s ma­lo to­ga zna­čaj­no­ga što se čo­vje­ku do­ga­đa. Pro­la­zi am­s­ter­dam­skim uli­ca­ma, ma­ni­ja­kal­no tra­ga­ju­ći za uz­bu­đe­njem, ali ono ne do­la­zi. Sve je obič­no, is­to, po­nav­lja se iz da­na u dan. S ro­di­te­lji­ma ru­ča i ve­če­ra, iz­mje­nju­je re­če­ni­ce o sva­kod­nev­nim sit­nim kuć­nim rad­nja­ma, dok prijatelje su­sre­će na ces­ti i za­fr­ka­va da su oće­la­vi­li ili da bo­lu­ju od ne­ke bo­les­ti od ko­je će usko­ro umri­je­ti. No­ći su is­pu­nje­ne noć­nim mo­ra­ma, od ko­jih ne us­pi­je­va po­bje­ći. Rat se ne spo­mi­nje. Po­put pa­siv­nog an­ti­pa­tič­nog ti­nej­dže­ra ili od­met­nu­to­ga greš­nog an­đe­la, protagonis­t plo­vi uli­ca­ma gra­da mr­ze­ći lju­de, utop­ljen u vlas­ti­te bez­nad­ne mis­li, ner­vo­zan od do­sa­de. U se­bi re­ci­ti­ra re­če­ni­ce u ko­ji­ma pre­zi­re prijatelje i poz­na­ni­ke, a kad ih su­sret­ne, sr­dač­no se poz­drav­lja, da bi po­nov­no za ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka nje­gov loš ka­rak­ter iz­i­šao na vi­dje­lo. Ne­uro­ti­čan protagonis­t ko­ji svo­jim bez­nad­nim po­gle­dom na svi­jet pod­sje­ća na jed­nu od naj­ve­ćih iko­na mla­de­nač­kog bun­tov­niš­tva, Hol­de­na Ca­ul­fi­el­da, svo­jom po­ja­vom uz­dr­mao je ta­daš­nje us­pa­va­ne knji­žev­ne du­ho­ve, a svo­jem kre­ato­ru pri­ba­vio kul­t­ni sta­tus. U vri­je­me us­pje­ha ro­ma­na “Ve­če­ri” Re­ve još ni­je iz­i­šao iz or­ma­ra, ta­ko da se sek­su­al­nost uop­će ne spo­mi­nje, a naj­da­lje što protagonis­t od­la­zi u ro­man­tič­noj lju­ba­vi je mi­lo­va­nje pli­ša­nog ze­ca u in­ti­mi svo­je so­be. Re­ve kas­nih šez­de­se­tih, na sve­op­će zgra­ža­nje ni­zo­zem­ske jav­nos­ti, pre­la­zi na ka­to­li­čans­tvo i kas­ni­je učes­ta­lo pi­še o re­li­gi­ji. U “Ve­če­ri­ma” do­no­si di­rek­tan, kraj­nje re­alis­ti­čan pri­kaz bez­nad­ne mla­dos­ti u go­di­na­ma na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta.

‘60-ih, na zgra­ža­nje ni­zo­zem­ske jav­nos­ti, pre­la­zi na ka­to­li­čans­tvo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.