Ex­pre­ssa

Express - - EKSKLUZIV -

Veo s te taj­ne ski­da An­te Mo­škov, za­po­vjed­nik po­glav­ni­ko­va tje­les­nog sdru­ga (PTS). PTS je, iz­me­đu os­ta­log, sto­lo­vao u Kul­me­ro­vim dvo­ri­ma, da­naš­njem do­mu Ivi­ce To­do­ri­ća, a 1947. Mo­škov sje­di u za­tvo­ru Ud­be i dik­ti­ra svo­ja sje­ća­nja na biv­šeg vo­đu, s ko­jim je bio u Ita­li­ji od 1933. do kra­ja ra­ta 1945. te ga poz­na­je u du­šu. Ta su sje­ća­nja okos­ni­ca knji­ge “Is­po­vi­jed iz pak­la: us­pon i pad An­te Pa­ve­li­ća” (iz­da­nje 24sa­ta), u ko­joj se jas­no na­zi­re lik us­ta­škog po­glav­ni­ka kao ta­li­jan­ske ma­ri­one­te, “bi­zan­tin­skog” po­li­ti­ča­ra ko­je­mu su uzo­ri Mac­hi­avel­li i Nikola Pa­šić (!?), čo­vje­ka ko­ji je zbog svo­jih - i još češ­će Mu­sso­li­ni­je­vih in­te­re­sa - bez oko­li­ša­nja gu­rao ma­se lju­di u smrt. Pa­ve­lić je bio snaž­na lič­nost, ka­riz­ma­tik, o če­mu do­volj­no go­vo­ri epi­zo­da iz knji­ge u ko­joj se opi­su­je ka­ko se čet­nič­ki ge­ne­ral Đu­kić fa­na­tič­no odu­še­vio Pa­ve­li­ćem, ko­jeg je opi­si­vao kao “dr­žav­ni­ka ve­li­kog for­ma­ta”, a ta ga za­ne­se­nost us­ta­škim vo­đom ni­je proš­la ni na­kon ra­ta, u emi­gra­ci­ji. Uz Pa­ve­li­ća je - doz­na­je­mo - bi­lo još ne­ko­li­ko Sr­ba i Ži­do­va, ko­ji su mu bi­li fa­na­tič­no oda­ni. Pa­ve­lić je pak sli­je­po sli­je­dio je­di­no svo­ju že­nu Ma­ru, ko­ja je, pre­ma miš­lje­nju Slav­ka Kva­ter­ni­ka, “ože­ni­la nje­ga, a ne on nju”, jer je od nje­ga “bi­la pa­met­ni­ja i ne­po­gre­ši­vo za­pa­ža­la lju­de čvr­stog ka­rak­te­ra ko­je je uk­la­nja­la iz Pa­ve­li­će­ve bli­zi­ne, dok je uz nje­ga os­tav­lja­la sa­mo rop­ske na­ra­vi”.

An­te Pa­ve­lić je, doz­na­je­mo iz knji­ge, za mla­dos­ti bio “be­kri­ja i lump”, ko­ji je pio po 20 kri­gli dnev­no i kla­ta­rio se bes­cilj­no po Vla­škoj uli­ci, a us­ta­ško­ga vo­đu od nje­ga je na­pra­vio Man­ko Ga­gli­ar­di, ta­li­jan­ski agent, hoh­šta­pler či­ji će ži­vot za­vr­ši­ti u us­ta­škom lo­go­ru 1942. go­di­ne. U knji­zi je opi­san i kraj us­ta­še Ži­do­va Vla­de Sin­ge­ra, Pa­ve­li­će­va su­put­ni­ka iz emi­gra­ci­je, ko­ji je po­glav­ni­ku pos­lao iz­vje­štaj o sta­nju u Ja­se­nov­cu, pa je na­kon to­ga skra­ćen za glavu. Slič­na je i sud­bi­na Jo­si­pa Bom­bel­le­sa, aris­to­kra­ta ko­ji je, osim us­ta­ša, slu­žio i dru­gim re­ži­mi­ma, pa je skon­čao na jed­nak na­čin, ka­ko vi­di­mo u ovoj knji­zi.

An­te Mo­škov je ne­za­vr­še­ni stu­dent psi­ho­lo­gi­je, na­da­re­ni, elok­vent­ni Bo­kelj, hrvatski na­ci­ona­list, us­ta­ški pu­kov­nik i do­mo­bran­ski ge­ne­ral. Bio je pri­pad­nik “pu­kov­nič­ke li­ge”, sku­pi­ne oda­bra­nih ko­ji su ima­li po­seb­no mjes­to u us­ta­škom po­kre­tu. Zva­li su ih i “ka­nad­ski pe­tor­ci” ili “ra­so­vi”. Bi­li su to Eu­gen Kva­ter­nik Di­do, Vil­ko Peč­ni­kar, Ivo He­ren­čić, Erih Li­sak i on. Po­jam “ras” pos­tao je dru­go ime za neo­gra­ni­če­nu moć, ra­zuz­da­ni “bra­hi­um” us­ta­škog re­ži­ma. Pa­ve­lić je Mo­ško­va, ne­su­đe­nog su­pru­ga svo­je kće­ri Viš­nje, ime­no­vao 1945. za­po­vjed­ni­kom “Zvo­ni­mi­ro­ve li­ni­je”, obra­ne NDH od par­ti­za­na u sje­ve­ro­za­pad­noj Hrvatskoj. Mo­škov je imao nje­mač­ki “že­ljez­ni križ”, za­ra­dio je naj­vi­ša od­li­čja za hra­brost u NDH, išao je u po­sjet Hi­tle­ru, bio na sas­tan­ku s Him­mle­rom u Ita­li­ji, u lo­go­ru na Li­pa­ri­ma, bio sve vri­je­me uz Pa­ve­li­ća. On je “klju­čar taj­ni”, a sve ih je po­das­tro is­tra­ži­te­lji­ma jer je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.