Mi­je­nja li vož­nja vi­no ili mo­žda mi­je­nja nas?

Express - - INTERVJU -

Pr­vu gru­pu vi­na vo­zi­li su na ku­ša­nje. Dru­ga je le­tje­la dva, a tre­ća 60 da­na pri­je. Če­t­vr­ta je bi­la u po­dru­mu. Ku­ša­či ni­su osje­ti­li raz­li­ku

To ni­je vi­no ko­je smo u po­dru­mu pi­li, po­ža­lio mi se pri­ja­telj dan na­kon po­vrat­ka iz Is­tre. Dok smo ku­po­va­li vi­na “za do­ma”, upo­zo­rio sam ga da ne otva­ra bu­te­lje čim stig­ne ku­ći, ne­go da ih pus­ti da se od­mo­re ne­ko­li­ko da­na. Ni­je iz­dr­žao pa je “kaž­njen”. Vi­no u ko­jem smo u vi­na­ri­ji dan pri­je uži­va­li, kod ku­će mu se ni­je do­pa­lo. Zna se do­go­di­ti da po­ne­su ugo­đaj i druš­tvo pri ku­ša­nju vi­na ta­mo gdje i nas­ta­je, pa i do­jam bu­de bo­lji ne­go što bi objek­tiv­no tre­bao bi­ti, no u ovom slu­ča­ju ni­je bi­lo ta­ko. Uvje­ri­li smo se u to ne­ko­li­ko da­na pos­li­je, za­jed­nič­ki ku­ša­ju­ći is­ti taj li­je­pi is­tar­ski cr­njak. Vi­no ko­je se “od­mo­ri­lo” vi­še ni­je da­va­lo raz­lo­ge za za­mjer­ke. Sa­mo smo se sjet­no pri­sje­ća­li li­je­pog vin­skog pu­to­va­nja. Če­t­vrt sto­lje­ća vin­skog is­kus­tva na­uči­lo me da vi­nu na­kon du­ljeg tran­s­por­ta do­is­ta tre­ba mi­ro­va­nje, ali ne­dav­no is­pi­ti­va­nje fe­no­me­na ko­ji na en­gle­skom na­zi­va­ju “tra­vel shock” go­vo­ri druk­či­je. Dan­ski eno­log Jo­nas Tof­te­rup, ko­ji ži­vi u Špa­njol­skoj, a je­dan je od 390 lju­di iz ci­je­lo­ga svi­je­ta s ti­tu­lom Mas­ter of Wi­ne, uzeo je iz vi­na­ri­je Viña Mayor u Ri­be­ri del Du­ero 48 bo­ca tem­pra­nil­la s oz­na­kom re­ser­ve iz 2012., ko­je do tog tre­nut­ka ni­su na­pu­šta­le po­drum. Kar­ton s 12 bo­ca pos­lao je dva mje­se­ca pri­je pla­ni­ra­nog ku­ša­nja zra­ko­plo­vom u Dan­sku i od­mah vra­tio u Špa­njol­sku. Dru­gi kar­ton pro­šao je is­ti put dva da­na pri­je ku­ša­nja, a tre­ći se, po­nov­no dva da­na pri­je ku­ša­nja, vo­zio osam sa­ti po špa­njol­skim ces­ta­ma. Če­t­vr­ti je kar­ton ci­je­lo to vri­je­me mi­ro­vao u vi­na­ri­ji. Tof­te­rup je na ku­ša­nje po­zvao 12 som­me­li­era. Vi­na im je, ne go­vo­re­ći što su proš­la, do­nio u ča­ša­ma te ih za­mo­lio da ih oci­je­ne. Čak je sva­ko­me “po­dva­lio” dvi­je ča­še vi­na iz is­te bo­ce. Vi­na ko­ja su le­tje­la ima­la su u bo­ji smeć­kas­tu no­tu, a na mi­ri­su i oku­su zna­čaj­nih raz­li­ka ni­je bi­lo. Ne­tom

pri­je ku­ša­nja Tof­te­rup je u la­bo­ra­to­ri­ju vi­na­ri­je ana­li­zi­rao vi­na. I tu je bi­la jed­na raz­li­ka. Vi­na ko­ja su le­tje­la ima­la su od dva do tri mi­li­gra­ma slo­bod­nog sum­po­ra po li­tri ma­nje ne­go os­ta­la. To je po­jas­nio mo­guć­noš­ću da je ti­je­kom le­ta kroz plu­te­ni čep u bo­cu uš­la ma­la ko­li­či­na ki­si­ka. Ka­ko su ta vi­na i bo­ju pro­mi­je­ni­la, mo­že se reći da let zra­ko­plo­vom, ko­ji ne zna­či sa­mo treš­nju, ne­go i pro­mje­ne tem­pe­ra­tu­re i tla­ka, ubr­za­va sta­re­nje vi­na. cje­nji­va­či ni­su osje­ti­li da je u “le­te­ćim” vi­ni­ma bi­lo ma­nje slo­bod­nog sum­po­ra, či­ja je ulo­ga baš da spri­je­či sta­re­nje vi­na. Za cr­nja­ke po­put glav­nog li­ka ove pri­če uobi­ča­je­na ko­li­či­na slo­bod­nog sum­po­ra je iz­me­đu 15 i 25 mi­li­gra­ma po li­tri. Cr­na vi­na u pra­vi­lu su sta­bil­ni­ja od bi­je­lih pa je i je­dan od za­klju­ča­ka ovog or­ga­no­lep­tič­kog i la­bo­ra­to­rij­skog is­pi­ti­va­nja bio da ga tre­ba po­no­vi­ti s dru­gim ti­po­vi­ma vi­na. Ocje­nji­va­či oče­ku­ju da će tad i nji­ho­ve ocje­ne bi­ti druk­či­je. Oči­gled­no su i njih iz­ne­na­di­le go­to­vo iden­tič­ne ocje­ne ko­je su da­li. Tran­s­port­ni šok de­set­lje­ći­ma je pri­hva­ćen kao či­nje­ni­ca. Što­vi­še, pos­to­je i “tran­s­por­te­ri” ko­ji stva­ra­ju, ili za­dr­ža­va­ju, uvje­te kak­vi su u vin­skim po­dru­mi­ma. Šti­te bo­ce od sun­če­vih zra­ka, pro­mje­na tem­pe­ra­tu­re, me­đu­sob­nog uda­ra­nja... Tak­ve tor­be za dvi­je ili tri bo­ce sto­je oko 1000 ku­na. Pu­no je, ali u nji­ma se ne vo­ze sva­kod­nev­na vi­na, ne­go ona skup­lja od tor­be. Pi­ta­nje je šti­te li ti tran­s­por­te­ri i od pro­mje­na tla­ka u zra­ko­plo­vi­ma na 10.000 me­ta­ra. Ri­jet­ko ku­pu­jem vi­na kad pu­tu­jem zra­ko­plo­vom, a ne­dav­no (vi­di stu­pac li­je­vo) ni­sam imao pro­ble­ma. Na­kon što se od­mo­ri­lo bi­lo je iz­vr­s­no. No dok sam još od­mah po do­la­sku ku­ći otva­rao vi­na ko­ja sam do­ve­zao, raz­miš­ljao sam i o dru­goj mo­guć­nos­ti. Mo­žda je pu­to­va­nje lo­še utje­ca­lo na me­ne pa mi se za­to vi­no ni­je do­pa­lo.

O

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.