Vi­na nas­ta­ju u glavi, vi­no­gra­du ili po­dru­mu

Express - - FELJTON -

Ona iz po­dru­ma su eno­lo­ška. Tre­ba po­pra­vi­ti si­ro­vi­nu. Pri­rod­ni­ja su iz vi­no­gra­da. Ne smi­je se pok­va­ri­ti si­ro­vi­na. Iz gla­ve sti­žu ve­li­ka

Tri ugod­ne vin­ske prezentaci­je u Za­gre­bu u pro­tek­la tri tjed­na po­ka­za­le su da vi­na­ri mo­gu ima­ti tri raz­li­či­ta stup­nja po­sve­će­nos­ti vi­nu. “Vi­dje­li smo da lju­di vo­le ru­ži­čas­ta vi­na s ma­lo ne­pro­vre­la še­će­ra pa smo im od­lu­či­li po­nu­di­ti tak­vo”, pri­čao je Hrvoje Pa­vić, či­ja je obi­telj u Er­du­tu po­če­la ra­di­ti vi­na pod eti­ke­tom Ma­gis­tra. Svi su u obitelji pro­s­vje­ta­ri pa na­ziv ne tre­ba čuditi. Ne ču­di zbog to­ga ni elok­vent­nost Hr­vo­ja, pro­fe­so­ra po­vi­jes­ti i nje­go­ve sestre Sa­re, uči­te­lji­ce, ali po­ma­lo ču­di ka­ko su opi­si­va­li ula­zak u vin­ski svi­jet. Naj­vi­še su pri­ča­li o grad­nji po­dru­ma i ku­ša­oni­ce sa stak­le­nom sti­je­nom iz koje će pu­ca­ti pre­kra­san po­gled na Du­nav. Ra­zum­lji­vo je da se po­no­se tak­vim pro­jek­tom, ali od po­gle­da, ma ka­ko bio li­jep, ipak bi tre­ba­la bi­ti važ­ni­ja vi­na. I nji­ho­va su ugod­na, ali objaš­nje­nje ka­ko su pro­izve­li Rosé od zwe­igel­ta svr­sta­va ih me­đu vi­na­re ko­ji vi­na ra­de u po­dru­mu. Zwe­igelt je cr­na sor­ta nas­ta­la 1920. u Aus­tri­ji kri­ža­njem fran­kov­ke i lo­vri­jen­ca, a po­pu­lar­nost je stek­la na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Na­ziv je do­bi­la po pro­fe­so­ru Fri­edric­hu Frit­zu Zwe­igel­tu, ko­ji ju je i stvo­rio. Sor­tu od­li­ku­ju iz­ra­že­na voć­nost i ki­se­li­ne, za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma mo­že da­ti od­lič­na i du­go­vječ­na vi­na, uz po­seb­nu po­zor­nost u vi­no­gra­du. Te po­zor­nos­ti u pri­či o Ro­seu Ma­gis­tra od sor­te zwe­igelt ni­je bi­lo. Do­jam je da su se u vi­na­ri­ji upla­ši­li zwe­igel­to­ve ki­se­los­ti pa za­us­ta­vi­li vre­nje ka­ko bi je obuz­da­li, a mo­žda je bo­lje re­ći i sa­kri­li. Za­što? Za­to što, ka­ko je re­kao Hrvoje, lju­di vo­le takva vi­na pa su im ga na­pra­vi­li u po­dru­mu. Obi­telj je u vin­ski svi­jet uš­la iz ne­kog dru­gog, a vi­na su ko­rek­t­na i že­lim im svu sre­ću. Iz ne­kog dru­gog svi­je­ta u vin­ski oz­bilj­ni­je je pri­je tri go­di­ne uš­la i obi­telj Li­cul iz is­tar­skog mjes­ta Ne­deš­ći­na kraj La­bi­na i Plo­mi­na. Vi­na pro­da­ju pod bren­dom Fuh­tar, što je obi­telj­ski na­di­mak, a nji­ho­vo ru­ži­čas­to vi­no od te­ra­na (60 pos­to) i mer­lo­ta ja­čom bo­jom i s vi­še ki­se­li­na baš i ni­je u tren­du. No dra­go mi je ču­ti da ga sve­jed­no pro­da­ju i da ne na­mje­ra­va­ju mi­je­nja­ti sti. Se­lo Ne­deš­ći­na je naj­vi­ša toč­ka od Uč­ke do mora, objas­ni­li su otac i sin Val­ter i Pi­ero Li­cul, iz­me­đu 300 i 350 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne. Zbog ve­ćih raz­li­ka u tem­pe­ra­tu­ri iz­me­đu da­na i no­ći, vi­na od gro­žđa s ve­ćih nad­mor­skih vi­si­na mo­gu ima­ti po­seb­ne aro­me i vi­še svje­ži­ne. Li­cu­li su to pres­li­ka­li u vi­no, ne sa­mo u Ro­se, ne­go i u mal­va­zi­ju, ko­ja se ma­lo raz­li­ku­je od na­vod­nog tren­da ne­utral­nih i la­ga­nih vi­na. Mi­ne­ral­nost, ko­ja se is­ka­zu­je u la­ga­noj sla­nos­ti, po­ja­ča­va svje­ži­nu, aro­me su voć­ne, a okus so­čan. Val­ter i Pi­ero kao da su bi­li za­do­volj­ni gro­žđem pa ni­su u po­dru­mu in­ter­ve­ni­ra­li. Na­pra­vi­li su u vi­no­gra­du do­bra vi­na i že­lim im svu sre­ću. z dru­gog svi­je­ta u vin­ski uš­la je i obi­telj Sla­mić ko­ja ži­vi u Tis­nom, a vi­no­gra­di su im u ši­ben­skom za­le­đu. I oni ima­ju ro­se, i to ja­ko do­bar. Iz ber­be 2018. pr­vi su ga put na­pra­vi­li od ba­bi­ća, pri­je je sor­ta bi­la syrah, i ta pro­mje­na je, či­ni se, pun po­go­dak. I nji­ho­vo cr­no vi­no od Ba­bi­ća pu­no je oz­bilj­ni­je, ugla­đe­ni­je i pu­ni­je ne­go cr­njak od syra­ha. Da raz­miš­lja­ju o vi­ni­ma vi­di se i po bi­je­lom brut pje­nuš­cu pro­izve­de­nom kla­sič­nom me­to­dom, ko­ji je vje­ro­jat­no naj­bo­lji u Hr­vat­skoj juž­no od Pav­lo­mi­ra (obi­telj Gra­bo­vac, ho­će­te li me ra­zu­vje­ri­ti) te mir­nom bi­je­lom vi­nu. Is­te su sor­te u oba vi­na i to se osje­ti u ča­ši. Sla­mi­ći su u glavi na­pra­vi­li ja­ko do­bra vi­na te ih us­pje­li kroz vi­no­grad i po­drum “pre­ni­je­ti” do bo­ce i ča­še. I že­lim im sre­ću. Uz, ka­ko je re­kao Da­vor Sla­mić, pr­vu ča­šu vi­na ko­ja je pre­kras­na, dru­gu ko­ja je sa­vr­še­na i tre­ću ko­ja stva­ra no­vog čo­vje­ka. A no­vi čo­vjek tre­ba po­nov­no pr­vu ča­šu.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.