STEREĆENJE?!?! ŽAVA NAM UZI­MA MI­LI­JAR­DI VI­ŠE

Express - - 2016. 2015. 2017. 2018. 2019. 2020. -

Udio po­rez­nih pri­ho­da u BDP-u je oko 20,5 pos­to ci­je­li man­dat ove Vla­de. Pri­mje­ri­ce, Vla­da sni­zi PDV na hra­nu, odvoz ot­pa­da, stru­ju, ali digne ugos­ti­te­lji­ma...

Ras­te­re­ti­li smo gra­đa­ne i po­du­zet­ni­ke za na­šeg man­da­ta za de­vet mi­li­jar­di ku­na, po­no­vio je dva pu­ta pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić dok je pred­stav­ljao pro­ra­čun za slje­de­ću go­di­nu i pa­ket po­rez­ne re­for­me. Mi­nis­tri, člans­tvo i HDZ na druš­tve­nim mre­ža­ma su taj po­da­tak ma­sov­no gu­ra­li u jav­ni pros­tor. I ni­je da ni­su u pra­vu. Kad se po­je­di­nač­no gle­da ono što su sma­nji­li u man­da­tu, do­la­zi se za­is­ta do te broj­ke. Ali ono što ni­su go­vo­ri­li je ko­li­ko su u me­đu­vre­me­nu to­ga po­ve­ća­li. To je os­ta­lo u po­za­di­ni, bez is­ti­ca­nja. A ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su mje­re rasterećen­ja gra­đa­na i po­du­zet­ni­ka ima­le i svo­je kon­tra mje­re na po­ve­ća­nju poreznog op­te­re­će­nja. Pri­mje­ri­ce, kad su uki­nu­ti do­pri­no­si za za­šti­tu na ra­du i sa­mo­za­poš­lja­va­nje, po­ve­ćan je do­pri­nos za zdrav­s­tve­no osi­gu­ra­nje s 15 na 16,5 pos­to. Kad je sma­njen PDV na elek­trič­nu ener­gi­ju i odvoz ot­pa­da, po­ve­ćan je ugos­ti­te­lji­ma s 13 na 25 pos­to. Kad je po­ve­ćan neo­po­re­zi­vi dio pla­će s 2600 na 3800 ku­na, uki­nu­ta je naj­ni­ža sto­pa po­re­za na do­ho­dak od 12 pos­to, pa ste čim pri­je­đe­te 3800 ku­na upa­da­li u ška­re od 24 pos­to po­re­za. Slje­de­će go­di­ne će neo­po­re­zi­vi dio pla­će oti­ći na 4000 ku­na, ali 500 mi­li­ju­na ku­na, ko­ji će zbog to­ga ne­dos­ta­ja­ti gra­do­vi­ma, žu­pa­ni­ja­ma i op­ći­na­ma, dr­ža­va će po­kri­ti iz dru­gih po­re­za, što je čis­to pre­li­je­va­nje iz jed­ne ča­še u dru­gu.

Bi­lo bi ne­po­šte­no re­ći da po­re­zi ni­su ma­nji ne­go na po­čet­ku Vla­de An­dre­ja Plen­ko­vi­ća ili, mo­žda je još bo­lje, na po­čet­ku mi­nis­tar­ske po­zi­ci­je Zdrav­ka Ma­ri­ća, ko­ji je bio i u ti­mu Ti­ho­mi­ra Ore­ško­vi­ća. Oni je­su ne­što ni­ži, po­go­to­vo po­rez na do­bit, ni­ži je PDV na hra­nu, ma­nje lju­di pla­ća po­rez na do­ho­dak, od po­čet­ka slje­de­će go­di­ne bit će ni­ži i PDV na us­lu­ži­va­nje hra­ne.

Ali s dru­ge stra­ne, dr­ža­va uzi­ma sve vi­še po­re­za od gra­đa­na. Ni to ne­će nit­ko spo­me­nu­ti u Vla­di iako su broj­ke ne­umo­lji­ve. Pri­je če­ti­ri go­di­ne, ti­je­kom pr­ve go­di­ne man­da­ta Zdrav­ka Ma­ri­ća u vla­di Ti­ho­mi­ra Ore­ško­vi­ća, vla­da je po­du­zet­ni­ci­ma i građanima uzi­ma­la ukup­no 68 mi­li­jar­di ku­na po­re­za.

Već po­čet­kom 2016. go­di­ne kre­nuo je pr­vi val poreznog rasterećen­ja i oče­ki­va­lo bi se da će ba­rem di­je­lom pas­ti i po­rez­ni pri­ho­di. Ili ba­rem udio po­re­za u BDP-u zem­lje. Ni­je se do­go­di­lo ni­šta od to­ga.

Da­pa­če, mi­li­jar­de ko­je se sli­je­va­ju u pro­ra­čun i os­ta­ju na po­troš­nji dr­ža­ve ra­pid­no su po­če­le ras­ti. Ove go­di­ne će dr­ža­va od po­re­za uze­ti čak 81,6 mi­li­jar­du ku­na, a pre­ma pro­ra­ču­na za slje­de­ću go­di­nu - čak 84,1 mi­li­jar­du ku­na. Dak­le, u sa­mo pet go­di­na dr­ža­va nam uzi­ma čak 16 mi­li­jar­di ku­na vi­še. I ove go­di­ne će naj­iz­daš­ni­ji po­rez bi­ti PDV, od nje­ga će sti­ći čak 55,9 mi­li­jar­di ku­na. Ne­vje­ro­jat­no zvu­či da je Hr­vat­ska pr­va u EU po pri­kup­lje­nom PDV-u u od­no­su na BDP. Vla­da je odus­ta­la od nje­go­va spu­šta­nja ka­ko bi ima­la za ve­će pla­će jav­nog i dr­žav­nog sek­to­ra.

Po­rez­ni struč­njak Hr­vo­je Zgom­bić je već ra­ni­je upo­zo­rio na pri­mje­ru od 2015. do 2018. go­di­ne da iz­nos pri­kup­lje­nog po­re­za ne sa­mo da ras­te, ne­go je ap­so­lut­no jed­nak i kao omjer u BDP-u ko­ji ta­ko­đer ras­te po re­la­tiv­no skrom­nim, ali sta­bil­nim sto­pa­ma. Ko­li­ko god Vla­da na­ve­la da je ras­te­re­će­nje, oni u pro­ra­čun uz­mu oko 20,5 pos­to BDP-a. Naj­ni­ži udio po­re­za u BDP-u bio je 2015. go­di­ne, kad je iz­no­sio tek ne­što vi­še od 20 pos­to. - To zna­či da je po­rez­na re­for­ma bi­la sa­mo struk­tur­na - ono­li­ko ko­li­ko se ne­ko­me da­lo sma­nje­njem po­re­za, dru­go­me se uze­lo po­ve­ća­njem (ili uki­da­njem olak­ši­ca). Po­rez­no op­te­re­će­nje je os­ta­lo prak­tič­ki jed­na­ko - na­pi­sao je u svo­joj ana­li­zi Zgom­bić za tpor­tal.

S ob­zi­rom na pla­ni­ra­ni rast BDP-a ove i slje­de­će go­di­ne, i da­lje će nam uzi­ma­ti oko 20,5 pos­to. Na­rav­no, to su tek pre­dvi­đa­nja pod­lož­na pro­mje­na­ma ako gos­po­dar­stvo us­po­ri, ali jas­no se vi­di trend ko­ji je pri­ka­zan u gra­fu uz ovaj tekst.

A to zna­či i po­ve­ća­nu dr­žav­nu po­troš­nju. Ne­vje­ro­jat­no zvu­či da će Vla­da An­dre­ja Plen­ko­vi­ća slje­de­će go­di­ne po­tro­ši­ti čak 30 mi­li­jar­di ku­na vi­še ne­go što je po­tro­šio Ivo Sa­na­der 2008. go­di­ne. A on­da je na kra­ju te go­di­ne ur­bi et or­bi obja­vio: “U ba­na­ni smo”. U ovo­me man­da­tu Plen­ko­vić ne bi tre­bao ima­ti sli­čan pro­blem, ali to ne zna­či da će dr­ža­va hva­ta­ti ko­rak s dru­gim tran­zi­cij­skim zem­lja­ma ko­je nas pres­ti­žu. Rav­na­te­lji­ca Hr­vat­ske udru­ge pos­lo­da­va­ca Gor­da­na De­ra­nja is­ti­če da jed­nos­tav­no ne­ma re­for­mi ko­je bi on­da zna­či­le da se is­tin­ski mo­gu re­za­ti po­re­zi i ti­me dr­ža­vu uči­ni­ti kon­ku­rent­ni­jom.

- Ne­ma oz­bilj­nog rasterećen­ja gos­po­dar­stva. Kad god dr­ža­va sma­nji ne­ki na­met, on­da uz­me na dru­goj stra­ni i za­to, me­đu os­ta­lim, to­li­ko ras­tu po­rez­ni pri­ho­di una­toč Vla­di­nu sta­vu da su nas sve ras­te­re­ti­li za de­vet mi­li­jar­di ku­na. Oni se po­hva­le ko­li­ko su ras­te­re­ti­li, ali ni­kad ne ka­žu ko­ji su sve učin­ci onih na­me­ta ko­je su po­ve­ća­li - ka­že nam De­ra­nja.

Ne­ma u Hr­vat­skoj oz­bilj­nog rasterećen­ja gos­po­dar­stva. Vla­da mo­ra sma­nji­ti jav­nu upra­vu i uči­ni­ti je učin­ko­vi­tom, ka­že De­ra­nja

Dr­ža­va, uz iz­daš­ni pri­hod od po­re­za, ne pla­ni­ra oz­bilj­ne re­for­me jer nov­ca za tro­še­nje ima.

Ova Vla­da tro­ši čak 30 mi­li­jar­di vi­še od one Sa­na­de­ro­ve

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.