Eva na­s­ljed­ni­ka: đa­li Ko­vač i Sti­er

Express - - BRIFING -

Da­vor Ivo Sti­er okup­lja. Ide­olog je i je­di­ni ko­ji mo­že na­pi­sa­ti od­li­čan ma­ni­fest. Ma­na mu je što

ga se sma­tra Plen­ko­vi­će­vim džo­ke­rom.

Upra­vo sve go­re spo­me­nu­to po­ka­za­telj je ono­ga o če­mu u HDZ-u zad­njih da­na naj­vi­še bru­je, a to je ka­ko dio HDZ-a sa­svim si­gur­no ne­će odra­đi­va­ti te­ren za Ko­lin­du Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, ne­go za pro­tu­kan­di­da­ta Mi­ros­la­va Ško­ru. Ta­ko bi, go­vo­ri nam su­go­vor­nik bli­zak des­ni­ci u stran­ci, izbacili Plen­ko­vi­ća iz igre i pri­je unu­tar­stra­nač­kih iz­bo­ra. Za­pra­vo, s po­ra­zom Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić osi­gu­ra­li bi si Plen­ko­vi­ćev pad.

- Ču­li smo mi to i zna­mo da se to ra­di ka­ko bi se na­šte­ti­lo pr­vens­tve­no Plen­ko­vi­ću, a tek on­da Ko­lin­di Gra­bar-Ki­ta­ro­vić - krat­ko je ko­men­ti­rao su­go­vor­nik bli­zak Plen­ko­vi­ću. Po­ma­ga­nje Ško­ri, a ne ak­tu­al­noj pred­sjed­ni­ci sa­mo je dio pla­na des­ni­ce. Na­ime, ka­ko nam go­vo­ri iz tog di­je­la hr­vat­skog političkog mi­ljea, nji­ma ni­je to­li­ko važ­no da Škoro po­bi­je­di, pre­ži­vjet će ka­žu po­raz, ali im je važ­no da Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić iz­gu­bi. Na­kon to­ga sli­je­di pad Plen­ko­vi­ća, po­bje­da Mi­re Ko­va­ča ili Da­vo­ra Ive Sti­era na unu­tar­stra­nač­kim iz­bo­ri­ma, a on­da uje­di­nje­nje des­nih stran­ki i HDZ-a za par­la­men­tar­ne iz­bo­re.

- Plan je da na par­la­men­tar­ne iz­bo­re ide­mo po­nov­no kao Do­mo­ljub­na ko­ali­ci­ja. To je sve što ću vam re­ći - go­vo­ri nam su­go­vor­nik bli­zak des­ni­ci u HDZ-u. No pri­je par­la­men­tar­nih idu unu­tar­stra­nač­ki iz­bo­ri. Oni se mo­ra­ju odr­ža­ti naj­kas­ni­je mje­sec da­na pri­je is­te­ka man­da­ta čel­nih lju­di, dak­le kra­jem trav­nja. Ka­ko je An­drej Plen­ko­vić iz­a­bran 17. sr­p­nja, mo­ra­li bi bi­ti naj­kas­ni­je u lip­nju 2020.

Ovu ra­ču­ni­cu mo­že pro­mi­je­ni­ti sa­mo Op­ći sa­bor stran­ke, ko­ji bi se tre­bao odr­ža­ti na pro­lje­će idu­će go­di­ne. Tad će se bi­ra­ti čla­no­vi pred­sjed­niš­tva, na­ci­onal­ni od­bor, čas­ni sud i ne­ke dru­ge funk­ci­je. Pred­sjed­nik, za­mje­nik i pot­pred­sjed­ni­ci bi­ra­ju se po na­če­lu “je­dan čo­vjek, je­dan glas”. Pret­pos­tav­lja se da će se ra­di­ti o dva odvo­je­na iz­bor­na pro­ce­sa, od­nos­no da će Op­ći sa­bor bi­ti odvo­jen.

- Mis­lim da će se pre­mi­jer i šef HDZ-a dr­ža­ti ro­ko­va te da se ne­će mi­je­nja­ti ni­šta u Sta­tu­tu. Ko­la­ju pri­če da Plen­ko­vić raz­miš­lja o to­me da pri­je unu­tar­stra­nač­kih sta­vi par­la­men­tar­ne iz­bo­re, ali ne vje­ru­jem. Pa svi bi po­lu­dje­li. Mo­ra se dr­ža­ti za­da­nog - go­vo­ri nam su­go­vor­nik te do­da­je da će pu­no to­ga ovi­si­ti o re­zul­ta­tu pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra i da Plen­ko­vi­ću tre­ba po­bje­da Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. HDZ že­li po­bjed­ni­ke i vlast. Ako pro­ci­je­ne da će s Plen­ko­vi­ćem opet do­bi­ti par­la­men­tar­ne iz­bo­re, gla­sat će za nje­ga. Ako pro­ci­je­ne da ne­će, bi­ra­ju no­vo­ga še­fa. Stvar je jed­nos­tav­na - za­vr­ša­va naš su­go­vor­nik.

No či­nje­ni­ce su da u HDZ-u pu­ca na sve stra­ne. Za­gre­bač­ki HDZ-ov­ci Dra­go Pr­go­met i An­dri­ja Mi­ku­lić su na rat­noj no­zi, a pre­mi­jer An­drej Plen­ko­vić, pak, već odav­no ni­je u lju­ba­vi sa svo­jim za­mje­ni­kom u stran­ci Mi­li­ja­nom Br­ki­ćem. I sve to ne bi bi­lo to­li­ko važ­no da svi oni ne pri­ča­ju o brat­stvu i je­dins­tvu u par­ti­ji. Na­ime, svi pri­ča­ju o slo­zi po­seb­no sad kad kre­će kam­pa­nja za pred­sjed­nič­ke iz­bo­re. “Stran­ka je iz­nad sve­ga”, “HDZ mo­ra po­bi­je­di­ti”, “Ne­ma re­van­šiz­ma”..., sve su to pa­ro­le ko­je čes­to ču­je­mo od stra­ne vi­so­kih duž­nos­ni­ka, a kad se ma­lo za­gre­be is­pod uglan­ca­ne bo­tok­si­ra­ne po­vr­ši­ne, mno­gi od njih ko­pa­ju jamu svo­jim ne­pri­ja­te­lji­ma. Ko­li­ko su od­no­si u stran­ci važ­ni go­vo­ri i či­nje­ni

Unu­tar­stra­nač­ki iz­bo­ri tre­ba­li bi se odr­ža­ti naj­kas­ni­je u lip­nju 2020. To mo­že pro­mi­je­ni­ti sa­mo Op­ći sa­bor HDZ-a, ali te­ško da će do to­ga ikad do­ći

ca da će bi­ti do­bro ako Mi­li­jan Br­kić, na gla­su kao čo­vjek ko­ji do­no­si iz­bo­re HDZ-u (iako se zad­njih mje­se­ci sve češ­će go­vo­ri ka­ko ga se bez­raz­lož­no mis­ti­fi­ci­ra), ne bu­de od­ma­gao Ko­lin­di Gra­bar-Ki­ta­ro­vić u kam­pa­nji. Zna­či, ne go­vo­ri se o po­mo­ći na te­re­nu, ne­go se upozorava da predsjedni­ca mo­že bi­ti sret­na ako joj ne bu­de od­ma­gao, što je ite­kak­va plju­ska ako se vra­ti­mo u 2014. go­di­nu te or­ga­ni­zi­ra­nje de­se­ta­ka i de­se­ta­ka auto­bu­sa na bi­ra­li­šta. Za Ko­lin­du Gra­bar-Ki­ta­ro­vić si­tu­aci­ja u HDZ-u za­is­ta ni­je do­bra. Ra­su­lo je u HDZ-ovim ut­vr­da­ma i, ka­ko nam go­vo­ri su­go­vor­nik bli­zak vr­hu stran­ke, is­to to ra­su­lo mo­že se pre­ni­je­ti i na odra­đi­va­nje kam­pa­nje.

Sli­ko­vi­to re­če­no, HDZ na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma mo­že oče­ki­va­ti vi­še “cr­nih la­bu­do­va” ako se ne­što ne pro­mi­je­ni. U Li­ci na­kon bor­be s Dar­kom Mi­li­no­vi­ćem HDZ vi­še ne do­bi­va to­li­ki broj gla­so­va. Stran­ka u tom slu­ča­ju za­is­ta vi­še ni­je zna­la što će te je na kra­ju po­dr­ža­la Mi­li­no­vi­ćev pro­ra­čun, ko­ji je os­tao žu­pan, ali is­to­dob­no lju­ti ne­pri­ja­telj Plen­ko­vi­će­va HDZ-a. Tu je još i ne­ri­je­še­no pi­ta­nje HDZ-a u Po­že­gi, gdje je na če­lu bio Alojz To­ma­še­vić, ko­je­ga je Plen­ko­vić zbog na­si­lja u obi­te­lji iz­ba­cio iz stran­ke. To­ma­še­vić je, na­ime, bez ob­zi­ra na tu či­nje­ni­cu os­tao žu­pan, a čak ga je HDZ i po­dr­žao. U Vi­ro­vi­ti­ci je još i Jo­sip Đa­kić, ko­ji igra to­plo-hlad­no s Plen­ko­vi­ćem, a ni biv­ši mi­nis­tar To­mis­lav To­lu­šić na­kon sve­ga ne ga­ran­ti­ra da će se baš po­tru­di­ti u svo­joj žu­pa­ni­ji. Baš kao ni šef za­gre­bač­kog HDZ-a An­dri­ja Mi­ku­lić, ko­ji je na gla­su kao Br­ki­ćev čo­vjek. Mi­ku­lić kon­tri­ra ot­po­čet­ka Plen­ko­vi­ću, a zad­nja sva­đa je iz­bi­la kad ni­je pro­šao Mislav Her­man za še­fa Klu­ba HDZ-a u Skup­šti­ni. Na­ime, s gla­so­vi­ma 12 nas­pram nu­la iz­a­bran je Ivan Ku­jun­džić, Mi­ku­li­ćev čo­vjek.

- Ovo je mo­žda pr­vi put da za­gre­bač­ki HDZ od­lu­ču­je kon­tra od­lu­ke Pred­sjed­niš­tva HDZ-a. Dak­le, za­mis­li­te da sve do­go­vo­ri­te, na­re­di­te da vaš čo­vjek bu­de iz­a­bran, a on­da po­bi­je­di čo­vjek va­šeg ne­pri­ja­te­lja. Pa to je je­zi­vo - go­vo­ri nam su­go­vor­nik bli­zak Mi­ku­li­će­voj stru­ji. Do­da­je da je ot­po­čet­ka bi­lo jas­no da će do­ći do po­bu­ne u toj or­ga­ni­za­ci­ji jer je sre­diš­nji­ca stal­no na­me­ta­la svo­je iz­bo­re.

- Ne­će­mo do­pus­ti­ti da nam pa­do­bra­nom spu­šta­ju pred­sjed­ni­ka - re­kao je svo­je­dob­no za­gre­bač­ki HDZ-ovac alu­di­ra­ju­ći na to da je Dra­go Pr­go­met kao kan­di­dat za gra­do­na­čel­ni­ka Za­gre­ba bio na­met­nut od stra­ne cen­tra i da on ni­je bio iz­bor za­gre­bač­ke or­ga­ni­za­ci­je. Pr­go­me­ta, pak, ni­su mo­gli pri­hva­ti­ti ne sa­mo zbog či­nje­ni­ce da je on iz­bor An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, ne­go i zbog to­ga što je iz­a­šao iz HDZ-a, bio u Mos­tu i ko­ke­ti­rao sa SDP-ovim Zo­ra­nom Mi­la­no­vi­ćem. Na­kon što je Mi­ku­lić oti­šao, Pr­go­met je pos­tao pred­sjed­nik Skup­šti­ne gra­da Za­gre­ba, ali za­gre­bač­ki HDZ i da­lje ga sma­tra stra­nim ti­je­lom

- Ka­ko za­vr­še pa­do­bran­ci? Ne­pri­hva­će­no. Pr­go­met ni­je pri­hva­ćen u na­šoj or­ga­ni­za­ci­ji ot­po­čet­ka - za­vr­ša­va naš su­go­vor­nik te do­da­je ka­ko je sve to bi­lo i za oče­ki­va­ti još 2017. go­di­ne.

Iako još re­la­tiv­no utje­caj­na, Ka­to­lič­ka cr­k­va u Nje­mač­koj na­la­zi se u neo­bra­nom gro­žđu. Nje­mač­kom se­ku­lar­nom druš­tvu ide­ja Bo­ga kao da vi­še i ni­je po­treb­na. Ana­li­ti­ča­ri pre­dvi­đa­ju ka­ko će po­s­ljed­nja kr­š­ćan­ski od­go­je­na i cr­k­ve­no ak­tiv­na ge­ne­ra­ci­ja ubr­zo u mi­ro­vi­nu te ka­ko će se unos­ne za­li­he cr­k­ve­nog po­re­za osjet­no sma­nji­ti naj­kas­ni­je do 2030. Una­toč či­nje­ni­ci da se 34% Ni­je­ma­ca dek­la­ri­ra kao ri­mo­ka­to­li­ci (op., is­to to­li­ko pos­to­ta­ka ot­pa­da i na pro­tes­tan­te), bi­za­ran je po­da­tak da da­nas vi­še Ni­je­ma­ca vje­ru­je u pos­to­ja­nje le­te­ćih ta­nju­ra i fa­tal­ne po­s­lje­di­ce su­sre­ta s cr­nom mač­kom na uli­ci ne­go u Po­s­ljed­nji sud. No ve­ći­na even­tu­al­ne re­for­me i de­ba­te o go­ru­ćim pi­ta­nji­ma, kao što su re­đe­nje že­na, uki­da­nje ce­li­ba­ta i pot­pu­no pri­hva­ća­nje ho­mo­sek­su­al­nih pa­ro­va. Jer pro­tes­tant­ske cr­k­ve u Nje­mač­koj su to sve već “uve­le”, pa se opet na­la­ze u mno­go go­roj si­tu­aci­ji ne­go ka­to­li­ci.

Hr­vat­ski ka­to­li­ci, od­nos­no gas­tar­baj­te­ri iz Hr­vat­ske i Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne, go­di­na­ma su fin­gi­ra­li kao uzo­ran pri­mjer do­ma­ćim vjer­ni­ci­ma te je­dan od naj­s­naž­ni­jih adu­ta gro­gi­ra­ne i de­zo­ri­jen­ti­ra­ne Cr­k­ve u Nje­mač­koj - pre­pu­ne cr­k­ve te oda­nost i sli­je­pa pos­luš­nost vjer­skim po­gla­va­ri­ma. Po­čet­kom šez­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća hr­vat­ski rad­ni­ci su iz Ju­gos­la­vi­je po­če­li ma­sov­no od­la­zi­ti ra­di­ti u za­pad­no­europ­ske zem­lje, po­go­to­vo u Nje­mač­ku, ko­ja je u tom pe­ri­odu do­živ­lja­va­la svo­ju gos­po­dar­sku re­ne­san­su. Mjes­ne bi­sku­pi­je su im omo­gu­ći­le os­ni­va­nje ka­to­lič­kih mi­si­ja ka­ko bi im olak­ša­le bo­ra­vak u Nje­mač­koj i lak­še sna­la­že­nje u no­vim okol­nos­ti­ma. Na po­čet­ku su sve­će­ni­ci u hr­vat­skim ka­to­lič­kim mi­si­ja­ma (HKM) ima­li sko­ro pa pi­onir­ski po­sao u olak­ša­va­nju sva­kod­ne­vi­ce svo­jih su­na­rod­nja­ka u Nje­mač­koj. Ka­to­lič­ke mi­si­je su bi­le mjes­to su­sre­ta hr­vat­skih gas­tar­baj­te­ra, či­je su ak­tiv­nos­ti ni­su ogra­ni­ča­va­le sa­mo na vjer­ska slav­lja, ne­go i na oču­va­nje na­ci­onal­nog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta. ato­lič­ka cr­k­va je u ta­daš­njoj Ju­gos­la­vi­ji u tom po­vi­jes­nom raz­dob­lju odi­gra­la za­pra­vo ključ­nu ulo­gu u re­de­fi­ni­ra­nju hr­vat­skog na­ci­onal­nog iden­ti­te­ta. Pre­uze­la je odre­đe­ne ele­men­te hr­vat­skih ra­ni­jih na­ci­onal­nih pa­ra­dig­mi i re­kons­tru­ira­la ih u na­ci­onal­ni na­ra­tiv, ko­ji je kas­ni­je prag­ma­tič­ni Tuđ­man sa svo­jim HDZom sa­mo pre­uzeo i po­li­tič­ki us­pješ­no ar­ti­ku­li­rao. Vi­šes­la­vo­va kr­sti­oni­ca i Bra­ni­mi­rov za­vjet­ni križ su da­nas, za­hva­lju­ju­ći Cr­k­vi, dio hr­vat­ske na­ci­onal­ne sim­bo­li­ke, prem­da nit­ko ne zna sa­svim si­gur­no ni odak­le je toč­no Vi­šes­la­vo­va kr­sti­oni­ca ili po­vez­ni­ca kne­za Bra­ni­mi­ra s kri­žem. Iako se da­nas nas­to­ji pred­sta­vi­ti kao ne­što traj­no i fik­s­no, na­ci­onal­ni iden­ti­tet je kons­trukt ko­ji se uvi­jek iz­no­va re­de­fi­ni­ra. Bu­du­ći da je Ka­to­lič­ka cr­k­va u Hr­vat­skoj za­ne­ma­ri­la taj pro­ces­ni ra­zvoj i nas­ta­vi­la ši­ri­ti onaj po­jed­nos­tav­lje­ni na­ci­onal­ni na­ra­tiv iz ju­gos­la­ven­ske ere ko­ji je te­ško za­mis­liv bez vanj­skih ne­pri­ja­te­lja, da­nas hr­vat­ska na­ci­onal­na pri­ča Eu­ro­pi dje­lu­je pri­lič­no na­zad­no i be­smis­le­no. U Nje­mač­koj da­nas ži­vi oko 395.000 gra­đa­na hr­vat­skog po­dri­je­tla. Go­to­vo če­t­vr­ti­na svih ka­to­lič­kih mi­si­ja u Nje­mač­koj ot­pa­da upra­vo na hr­vat­ske ka­to­lič­ke žu­pe, od­nos­no mi­si­je. Ri­ječ je o 95 hr­vat­skih ka­to­lič­kih za­jed­ni­ca, u ko­ji­ma dje­lu­je 97 hr­vat­skih sve­će­ni

K

ka (naj­broj­ni­ji su čla­no­vi Fra­nje­vač­ke pro­vin­ci­je iz Spli­ta), 58 pas­to­ral­nih su­rad­ni­ka i 45 taj­ni­ca.

Pri­je sva­kog go­vo­ra o hr­vat­skoj di­jas­po­ri, po­treb­no je ču­va­ti se ne­po­treb­ne ge­ne­ra­li­za­ci­je pre­ma ko­joj je di­jas­po­ra ul­ti­ma­tiv­no zlo i pos­tiz­bor­ni kri­vac za sva­ki iz­bor­ni re­zul­tat te da iza Bre­ga­ne ču­či mi­li­jun us­ta­ša ko­ji sa­mo če­ka­ju da Hr­va­ti­ma još jed­nom po­dva­le ti­ra­ni­ju HDZ-ovih uh­lje­ba. Ak­tu­al­na hr­vat­ska di­jas­po­ra, od­nos­no emi­gra­ci­ja ni­je vi­še to­li­ko ho­mo­ge­na kao pri­je, ne­go je kul­tu­ro­lo­ški-ide­olo­ški iz­ra­zi­to he­te­ro­ge­na i u se­bi po­di­je­lje­na. Dok se no­va, pre­tež­no mla­đa hr­vat­ska emi­gra­ci­ja sve vi­še dis­tan­ci­ra od “zem­lje Bo­ga i Hr­va­ta”, ona sta­ri­ja, od­go­je­na na mi­to­vi­ma o kra­lju To­mis­la­vu, zlo­čes­tim ko­mu­nis­ti­ma i “ge­ni­ma ka­me­nim”, Ka­to­lič­ku cr­k­vu i da­lje vi­di kao bas­ti­on slo­bo­de i bor­be za na­ci­onal­nu slo­bo­du. Ja­ko je upit­no ko­li­ko se nji­ho­va po­ve­za­nost s Ka­to­lič­kom cr­k­vom vi­še uop­će mo­že po­ve­za­ti s re­li­gi­oz­noš­ću ili auten­tič­nom du­hov­noš­ću, jer je mno­go onih ko­ji­ma je ne­djelj­ni od­la­zak u HKM stvar tra­di­ci­je i na­vi­ke.

Iako se du­go hr­vat­skim ka­to­lič­kim mi­si­ja­ma (HKM) u Nje­mač­koj do­pu­šta­lo gra­di­ti cr­k­ve­ne, tzv. pa­ra­lel­ne za­jed­ni­ce, njemački bi­sku­pi im da­nas za­mje­ra­ju da svo­jim ra­dom za­pra­vo blo­ki­ra­ju kul­tu­ro­lo­šku in­te­gra­ci­ju hr­vat­skih ka­to­li­ka u nje­mač­ko druš­tvo. očet­kom ove go­di­ne lim­bur­ški bi­skup Ge­org Bät­zing u svo­jem pi­smu upu­će­nom svim ka­to­li­ci­ma na po­dru­čju Fran­k­fur­ta pi­še ka­ko “ka­to­lič­ke za­jed­ni­ce s mi­grant­skim bac­k­gro­un­dom ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti da je uni­ver­zal­nost Ka­to­lič­ke cr­k­ve ne­mo­gu­će zbi­ti u et­no­na­ci­onal­ne ok­vi­re”. Pos­lo­vič­no tak­tič­ni i oprez­ni Ni­jem­ci ni­su iz­rav­no upr­li pr­stom u hr­vat­ske ka­to­lič­ke mi­si­je, ali je či­nje­ni­ca da pro­vje­ra­va­ju sve no­ve hr­vat­ske sve­će­ni­ke u nje­mač­kim bi­sku­pi­ja­ma te se ne li­be od­bi­ti iz­da­va­nje do­zvo­le za pas­to­ral­no dje­lo­va­nje onim sve­će­ni­ci­ma ko­ji su na­ci­ona­lis­tič­ki nas­tro­je­ni i is­klju­či­vi pre­ma odre­đe­nim et­nič­kim sku­pi­na­ma.

Una­toč ins­truk­ci­ja­ma s vi­ših ra­zi­na, do­bar dio hr­vat­skih sve­će­ni­ka u di­jas­po­ri i da­lje bom­bar­di­ra svo­ju pas­tvu pro­ma­še­nim po­li­tič­kim ide­ja­ma ko­ji­ma je u Eu­ro­pi dav­no is­te­kao rok tra­ja­nja i ko­jih se ci­vi­li­zi­ra­ni svi­jet s pra­vom sra­mi.

P

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.