4

Express - - JESU LI BANKE MOGLE ZNATI ZA OPASNOST OD CHF-A? TK -

S ob­zi­rom na to da kon­kre­tan slu­čaj kre­di­ta u CHF ni­je pr­vi ta­kav u po­vi­jes­ti i da su i ra­ni­ji slu­ča­je­vi kre­di­ta u ja­pan­skim je­ni­ma i CHF ta­ko­đer ima­li sud­ski epilog, mis­lim da je oprav­da­no re­ći da su zna­le i mo­gle zna­ti. Ni­je bit­no je­su li ban­ke oče­ki­va­le ova­kav rast te­ča­ja CHF-a, ali su kao pro­fe­si­onal­ci bi­li svjes­ni ri­zi­ka ovak­vog za­du­ži­va­nja po­tro­ša­ča.

Pr­vens­tve­no sam osje­ti­la olak­ša­nje zbog pr­ve do­bi­ve­ne bit­ke, a na­kon pros­pa­va­ne no­ći i sli­je­ga­nja pr­vih doj­mo­va, kad je nes­tao stres, bi­la sam ne­iz­mjer­no sret­na i po­nos­na na se­be, ko­le­gu Nik­šu Va­lja­la i sve one ko­ji su me pra­ti­li, sa­vje­to­va­li i pru­ža­li mi po­dr­šku, na mo­ju

Pe­tru, Bran­ku, To­mis­la­va i sve lju­de ko­ji su se naš­li u pro­ble­mu. Tek na­kon što sam pro­či­ta­la ci­je­lu pre­su­du su­ca Do­bro­ni­ća, shva­ti­la sam zna­če­nje ci­je­log pos­tup­ka i nje­go­vu važ­nost.

To on­da zna­či da ni­šte­tan pos­ta­je i spo­ra­zum zum o za­lo­gu ne­kret­ni­ne, bri­še se za­bi­ljež­ba za­lo­ga. Sva­ka stra­na vra­ća ono što je pri­mi­la. Ne­ma ma dalj­nje ot­pla­te kre­di­ta. Ono što je stran­ka pri­mi­la mo­ra vra­ti­ti, jed­na­ko kao što ban­ka mo­ra vra­ti­ti prim­lje­no. Kre­di­ta ne­ma, kao da ga ni­kad ni­je ni­ti bi­lo. Vr­lo je važ­no sve do­bro iz­ra­ču­na­ti ti pri­je tuž­be, da se vi­di ko­li­ko se ona is­pla­ti. Mo­že se do­go­di­ti da net­ko ban­ci mo­ra is­pla­ti­ti još 50.000 ku­na, a ban­ka nje­mu 25.000 - po­tro­šač mo­ra ban­ci pla­ti­ti svoj dug u ro­ku 15 da­na, ina­če če ide za­tez­na ka­ma­ta. Svat­ko mo­ra za­to vr­lo do­bro is­kal­ku­li­ra­ti što mu se is­pla­ti ili ne, da ne bu­de gre­ške.

I HNB kao re­gu­la­tor no­si te­ret od­go­vor­nos­ti za­to što ni­je spri­je­čio, ili ba­rem ote­žao, pla­sman kre­di­ta u CHF-u te ni­je na adek­va­tan na­čin upo­zo­rio po­tro­ša­če na sve opas­nos­ti i ri­zi­ke tak­vog za­du­že­nja. Ima li kaz­ne­ne od­go­vor­nos­ti na stra­ni HNB-a ili ba­na­ka pi­ta­nje je na ko­je tre­ba­ju da­ti od­go­vor nad­lež­no dr­žav­no od­vjet­niš­tvo i sud. Od­go­vor­ni bi tre­ba­li ba­rem iz­ves­ti za­ključ­ke o ne­do­pus­ti­vos­ti tak­vog po­na­ša­nja i pre­uze­ti od­go­vor­nost za ne­do­pu­šte­no pos­tu­pa­nje i ne­dje­lo­va­nje te pres­ta­ti slu­čaj CHF kre­di­ta obraz­la­ga­ti ne­dos­tatk ne­dos­tat­kom fi­nan­cij­ske pi­sme­nos­ti po­tro­ša­ča jer pro­blem ni­je u to­me. Ni­ko­me ni­je do­pu­šte­no ko­ris­ti­ti ne­dos­ta­tak re­gu­la­ti­ve ili ne­či­je nez­na­nje i ne­isku­ne­isk stvo za ne­do­pu­šte­no pos­tu­pa­nje i stva­ra­nje pro­fi­ta.

Ta­mo je vi­še po­je­di­nač­nih pred­me­ta u ko­ji­ma po­tro­ša­či tra­že odšt odštetu na­kon ko­nver­zi­je. Sud tre­ba za­uze­ti stav je­su li obe­šte­će­ni te, ako je­su, j u ko­jem iz­no­su. Pred su­dom je i pri­jed­log rje­še­nja pi­ta­nja važ­nog z za je­dins­tve­nu pri­mje­nu pra­va upra­vo ra­di rje­ša­va­nja prav­nog pi­tanj pi­ta­nja ve­za­nog uz po­tro­šač­ke pred­me­te po­vo­dom CHF kre­di­ta u ko­ji­ma j je na­prav­lje­na ko­nver­zi­ja, tzv. ogled­ni pos­tu­pak. Pos­tav­lja se pi­ta­nje va­lja­nos­ti ugo­vo­ra i spo­ra­zu­ma o ko­nver­zi­ji. Ko­lek­tiv­nom je pre­sud pre­su­dom ut­vr­đe­no da ugo­vo­ri sa­dr­že ni­štet­ne odred­be ko­je či­ne bi­tan sas­toj sas­to­jak ugo­vo­ra te mo­gu do­ves­ti do ni­štet­nost ci­je­log ugo­vo­ra o kre­di­tu.

Pre­su­da su­ca Ra­do­va­na Do­bro­ni­ća bi­la je vi­zi­onar­ska po svim pi­ta­nji­ma. Za­uzi­ma bit­no

mjes­to, ka­ko u hr­vat­skoj ta­ko i u eu­rop­skoj prav­noj prak­si. Ra­di se o pr­voj tak­voj pre­su­di u Hr­vat­skoj i Eu­ro­pi do­ne­se­noj u pr­vom ko

lek­tiv­nom pos­tup­ku vo­đe­nom u po­tro­šač­kom spo­ru. Pre­su­da je pu­no pri­je Eu­rop­skog su­da za­uze­la stav po pi­ta­nju kre­di­ta ve­za­nih uz va­lut­nu kla­uzu­la i de­talj­no iz­lo­ži­la pro­ble­ma­ti­ku za­du­ži­va­nja po­tro­ša­ča u stra­noj va­lu­ti, u ko­joj po­tro­šač ne os­tva­ru­je svoj do­ho­dak. Do­ne­se­na je pri­je “za­ko­na o ko­nver­zi­ji” te me­đu stran­ka­ma ima sna­gu

za­ko­na, svi je se mo­ra­ju pri­dr­ža­va­ti. Objek­tiv­no, po­tro­ša­či ko­ji su na­pra­vi­li ko­nver­zi­ju ni­su u

pot­pu­nos­ti obe­šte­će­ni.

Tre­ba do­ni­je­ti od­lu­ku o to­me što s ugo­vo­rom o kre­di­tu ko­ji sa­dr­ži n ni­štet­ne odred­be, ko­je u pra­vi­lu do­vod do­vo­de do ni­štet­nos­ti ci­je­log ugo­vo­ra i či­nje­nic či­nje­ni­ce

da su stran­ke sklo­pi­le spo­ra­zum o ko­nver­zi­ji. Stran­ka ima i da­lje pra­vo is­ti­ca­ti ni­šte­nost ugo­vo­ra o kre­di­tu kre­di­tu,

ali se pos­tav­lja pi­ta­nje ima li pra­vo prav na odštetu suk­lad­no ko­lek­tiv­noj pre­su­di pre­su ili bi spo­ra­zum o ko­nver­zi­ji bio spor spo­ra­zum o od­šte­ti te­me­ljem ni­štet­nih odred­bi. odredb Bit će za­nim­lji­vo vi­dje­ti ka­ko će Vr­hovn Vr­hov­ni sud ri­je­ši­ti pro­blem kon­ku­ren­ci­je pra­vom pra­vo­moć­ne ko­lek­tiv­ne pre­su­de i “za­ko­na o konv ko­nver­zi­ji”, ko­ji me­đu stran­ka­ma ima­ju jed jed­na­ku

sna­gu i važ važ­nost.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.