É R R TEL

Express - - ZA NAS SU GOVORILI ĐIKIĆ, JOKIĆ, RANKO RAJOVIĆ OSI - Pi­še: ILKO ČULIĆ

Ova­ko kon­tro­verz­na i op­sež­na stu­di­ja ho­mo­sek­su­aliz­ma u Va­ti­ka­nu ni­kad pri­je ni­je ugle­da­la svje­tlo da­na. Fran­cu­ski pi­sac i no­vi­nar Frédéric Mar­tel pet go­di­na je pu­to­vao svi­je­tom, obav­lja­ju­ći ti­su­će in­ter­v­jua s pri­pad­ni­ci­ma vi­so­ko­ga kle­ra, od kar­di­na­la, bi­sku­pa, nun­ci­ja pa sve do obič­nih sve­će­ni­ka i pri­pad­ni­ka švi­car­ske gar­de, a sve s ci­ljem da od­go­vo­ri na jed­no pi­ta­nje - što se kri­je iza otvo­re­ne ho­mo­fo­bi­je ko­ju pro­pa­gi­ra Va­ti­kan. Mar­te­lo­va knji­ga “So­do­ma” upra­vo je do­ži­vje­la hr­vat­sko iz­da­nje, u nak­la­di Fo­kus, na­kon što se ras­pro­da­lo oko 300.000 pri­mje­ra­ka di­ljem svi­je­ta. Una­toč ve­oma kon­tro­verz­nom sa­dr­ža­ju knji­ge i ras­krin­ka­va­nju ho­mo­sek­su­aliz­ma u Cr­k­vi, autor ka­že da ni­je bi­lo ni­kak­vih pri­jet­nji us­mje­re­nih pre­ma nje­mu. Iz Va­ti­ka­na čak ni­je pri­mio ni pi­smo nes­la­ga­nja. Iz pro­vje­re­nih iz­vo­ra je, do­du­še, čuo da je Pa­pa s jed­nim či­le­an­skim od­vjet­ni­kom raz­go­va­rao o to­me ka­ko je pro­či­tao knji­gu, no da je već upoz­nat sa svi­me o če­mu autor pi­še. Ti­je­kom tih pet go­di­na i pro­pu­to­va­nih 30 ze­ma­lja, uži­vo je raz­go­va­rao s 41 kar­di­na­lom, 52 bi­sku­pa i mon­si­njo­ra, 45 apos­tol­skih nun­ci­ja, taj­ni­ka nun­ci­ja­tu­ra, s 11 švi­car­skih gar­dis­ta, vi­še od 200 sve­će­ni­ka i sje­me­ni­šta­ra­ca. Po­vrh sve­ga, ho­dao je uli­ca­ma Ri­ma i raz­go­va­rao s mu­škim pros­ti­tut­ka­ma či­ja su kli­jen­te­la sve­će­ni­ci. Ne­ki dis­kret­ni, a ne­ki baš i ne. Ka­že da pred su­go­vor­ni­ci­ma ni­je krio da je no­vi­nar i pi­sac te da su svi ko­ji su mu se otvo­ri­li zna­li o če­mu pi­še. Oni ko­ji su htje­li bi­ti off re­cord, bi­li su. Ko­ji su htje­li da ih ne ci­ti­ra, Mar­tel to ta­ko­đer ni­je či­nio. “Pra­vi­la su jas­na. Ne la­žeš tko si. Zna­li su mo­je ime, zna­li su da sam no­vi­nar i pi­sac. U dvi­je mi­nu­te mo­gli su gu­gla­ti o me­ni, pro­na­ći me na Fa­ce­bo­oku. Zna­li su da sam na­pi­sao knji­gu o gay pi­ta­nju, zna­li su da pi­šem knji­gu o Va­ti­ka­nu. Pi­tao sam ih pi­ta­nja ko­ja su vr­lo spe­ci­fič­no ve­za­na uz tu te­ma­ti­ku. Ne­ko­li­ko lju­di bli­skih Pa­pi zna­lo je za nas­lov knji­ge, no ne svi.”

Pa­pa Fra­njo, tvr­di Mar­tel, poz­na­je svo­ju žu­pu. Od tre­nut­ka u ko­jem je do­šao u Rim, shva­tio je s kak­vom kor­po­ra­ci­jom ima pos­la. Pa­pi za­pra­vo ne sme­ta ho­mo­fi­li­ja u Cr­k­vi ne­go li­ce­mje­rje i dvos­tru­ka pra­vi­la. Kar­di­na­li, bi­sku­pi i sve­će­ni­ci na van pro­mi­ču kru­ti mo­ral, a sa­kri­ve­ni od oči­ju jav­nos­ti prak­ti­ci­ra­ju sek­su­al­nost, mi­je­nja­ju part­ne­re, a ne­ri­jet­ko i tra­že us­lu­ge mu­ških pros­ti­tut­ki.

Čes­to iz­van Va­ti­ka­na iz­la­ze u ci­vil­noj odje­ći, s mla­dim lju­bav­ni­ci­ma po­sje­ću­ju ho­te­le, a je­dan mla­dić na­vo­di da je je­dan sve­će­nik tra­žio od nje­ga da se go­li bok­sa­ju. Čes­to lju­bav­ni­ci bi­sku­pa i sve­će­ni­ka do­la­ze u obli­čju nji­ho­vih za­pis­ni­ča­ra, po­moć­ni­ka, vo­za­ča, ko­mor­ni­ka ili čak tje­lo­hra­ni­te­lja. Jed­no od pra­vi­la Mar­te­lo­ve “So­do­me” je to da, što je ne­ki sve­će­nik ili pre­lat vi­še “pro gay”, ma­nja je vje­ro­jat­nost da je i sam gay; a što je vi­še ho­mo­fo­ban, ve­ća je vje­ro­jat­nost da je ho­mo­sek­su­alac. “Ne­mam po­li­tič­ku odi­je­va­ju, ka­ko se hra­ne, ka­ko im je ure­đen pros­tor. “U Špa­njol­skoj nad­bi­skup Ma­dri­da ži­vi kao princ u jed­nom ‘áti­cu’ ko­ji je 2004. go­di­ne pre­ure­dio za ne­ko­li­ko mi­li­ju­na eura. Ne­vi­đe­no luk­su­zan, taj pra­vi pen­t­ho­use, sa sli­ka­ma sta­rih maj­sto­ra, smje­šten je na gor­njem ka­tu objek­ta kri­vo na­zva­nog Pa­la­cio de San Jus­to, grad­ske ku­će iz 18. sto­lje­ća, div­ne i oča­ra­va­ju­će svo­jim kas­no­ba­rok­nim sti­lom”, pi­še Mar­tel. Mno­gi kar­di­na­li su po­li­glo­ti, vr­lo kvalitetno obra­zo­va­ni te fi­lo­zof­ski i po­vi­jes­no pot­ko­va­ni. No po­seb­no fas­ci­nant­no po­glav­lje po­sve­ću­je špa­njol­skim kar­di­na­li­ma i ko­li­ko ih muči Fra­nji­no pa­pins­tvo. Pi­še: “Bi­sku­pi su ov­dje ži­vje­li kao prin­če­vi, iz­la­zi­li su iz­van ok­vi­ra do­bra i zla. Sve su bi­sku­pi­je ov­dje gran­di­oz­ne pa­la­če, a špa­njol­ska cr­k­va po­svu­da ras­po­la­že ne­za­mis­li­vim ne­kret­ni­na­ma, u Ma­dri­du, To­le­du, Se­vil­li, Se­go­vi­ji, Gre­na­di, San­ti­agu di Com­pos­te­li… A Fra­njo ih odjed­nom tra­ži da pos­ta­nu si­ro­maš­ni, da na­pus­te svo­je pa­la­če, da se vrate pas­to­ral­nim vri­jed­nos­ti­ma i po­niz­nos­ti. Ono što njih

pe­di­ja­trij­ske bol­ni­ce Bam­bi­no Gesù. (Pa­pa Fra­njo će od Ber­to­nea tra­ži­ti da vra­ti tu svo­tu i pro­tiv ek­s­tra­va­gant­nog će kar­di­na­la bi­ti po­kre­nut sud­ski pro­ces.)”. Mar­tel po­jaš­nja­va da mu ni­je cilj su­di­ti Fra­nji, go­vo­ri­ti je li do­bar ili loš. Pa­pa je, ka­že, usred bit­ke, i na svoj na­čin po­ku­ša­va pro­mi­je­ni­ti stva­ri. Uos­ta­lom, čo­vjek je ko­ji je mno­go vre­me­na pro­veo u di­vov­skom Bu­enos Ai­re­su, gdje je vr­lo ra­no shva­tio pro­ble­me s pros­ti­tu­ci­jom, dro­gom, fa­ve­la­ma i ho­mo­sek­su­al­noš­ću. “Star je čo­vjek, ima 81 go­di­nu, Ar­gen­ti­nac je i is­u­so­vac. Ne mo­žeš oče­ki­va­ti od nje­ga da ide na gay pri­de i pro­mi­je­ni sve. I na kra­ju, do­la­zi de­set­lje­ći­ma na­kon Iva­na Pav­la II. i Be­ne­dik­ta XVI., ko­ji su bi­li vr­lo des­no ori­jen­ti­ra­ni. On je umje­re­no do li­je­vo ori­jen­ti­ran, ovis­no o ko­joj pro­ble­ma­ti­ci se ra­di. Li­je­vo je što se ti­če so­ci­jal­nih pro­ble­ma, si­ro­maš­tva, mi­gra­ci­ja, a umje­re­no je kon­zer­va­ti­van po pi­ta­nju bra­ka, obi­telj­ske i sek­su­al­ne te­ma­ti­ke. Ta­ko­đer je u okru­že­nju ko­je je vr­lo hos­til­no pre­ma pro­mje­na­ma. S ob­zi­rom na sve ove pre­mi­se, nje­go­vu sta­rost, po­ri­jek­lo, stva­ri na ko­je mo­že ili ne mo­že utje­ca­ti, a i to da je ve­ći­na kar­di­na­la vr­lo des­no ori­jen­ti­ra­na, on či­ni sve što je u nje­go­voj mo­ći. Na­rav­no da se mo­že re­ći: ni­je do­volj­no, pre­kas­no je, pres­po­ro je, i sla­žem se s ti­me, no sve je stvar us­po­red­be. Ako raz­miš­lja­te o to­me da su pa­pe de­set­lje­ći­ma bi­le pro­tiv ho­mo­sek­su­ala­ca, že­na, upo­tre­be kon­do­ma, ovaj pa­pa je to­le­rant­ni­ji pre­ma ho­mo­sek­su­al­ci­ma, ni­je pro­tiv že­na, za ci­vil­ne bra­ko­ve je, a što se ti­če kon­do­ma, nje­gov stav je da je naj­važ­ni­je da lju­di ne umru”, go­vo­ri Mar­tel.

Ri­mo­ka­to­li­ci­zam i nje­go­va dok­tri­na do­is­ta ni­su u pri­ja­telj­stvu sa su­vre­me­nim na­či­nom ži­vo­ta. Ra­zvo­di, iz­van­brač­ne za­jed­ni­ce, sek­su­al­ni od­no­si pri­je bra­ka, ho­mo­sek­su­al­ni od­no­si, abor­tus, umjet­na oplod­nja... To je sve ono od če­ga služ­be­ni Va­ti­kan za­zi­re, a što je sva­kod­ne­vi­ca mi­li­ju­ni­ma lju­di di­ljem svi­je­ta. Sad je ri­jet­ko ono “dok nas smrt ne ras­ta­vi”, a obi­te­lji su da­nas kom­plek­s­ni­je za­jed­ni­ce ne­go što su to ikad u po­vi­jes­ti bi­le. No li­ce­mje­rje i ci­jep­lje­nost od stvar­nos­ti ono su što muči mno­ge ka­to­li­ke, a me­đu os­ta­lim i Fra­nju. “Ve­li­ka ve­ći­na sve­će­ni­ka ži­vi sa že­na­ma. U ve­li­kim gra­do­vi­ma ži­ve s deč­kom. Dak­le, he­te­ro­sek­su­al­nost u ru­ral­nim po­dru­čji­ma, a ho­mo­sek­su­al­nost u ve­li­kim gra­do­vi­ma. To je svug­dje slu­čaj, a vje­ro­jat­no i u Hr­vat­skoj. Re­al­nost je da ce­li­bat u ve­li­koj mje­ri uop­će ne pos­to­ji. Vje­ru­jem da je ri­je­dak slu­čaj sve­će­nik ko­ji ni­kad ni­je imao sek­su­al­ni od­nos. A ako to i jest slu­čaj, on­da on ima ve­ću pre­dis­po­zi­ci­ju da pos­ta­ne pe­do­fil ne­go sve­će­nik ko­ji je imao cu­ru ili je ži­vio nor­ma­lan ži­vot sa že­nom. Ta­ko da je stvar vr­lo jed­nos­tav­na. Pre­fe­ri­ram da sve­će­nik ima cu­ru ili deč­ka ne­go da di­ra dje­cu. To je je­di­ni pro­blem i je­di­no pi­ta­nje. A oni lju­di ko­ji od­bi­ja­ju či­nje­ni­cu da i sve­će­nik ima sek­su­al­nost sad su od­go­vor­ni za sek­su­al­na zlos­tav­lja­nja”, re­zo­lu­tan je Mar­tel.

Za jed­nog ho­mo­sek­su­al­ca, po­go­to­vo u vri­je­me kad su sta­ri kar­di­na­li ula­zi­li u sje­me­ni­šta, Cr­k­va se do­ima­la sta­bil­nom struk­tu­rom. Jed­nom kad su bi­li unu­tra, mla­di­ći ni­ko­me ni­su mo­ra­li objaš­nja­va­ti, po­go­to­vo ako su bi­li iz kon­zer­va­tiv­ni­jih sre­di­na, za­što ne­ma­ju dje­voj­ku ili za­što se ne že­ne. Cr­k­va i ce­li­bat su ih šti­ti­li od tak­vih pi­ta­nja, a ta­mo su ne­ri­jet­ko na­la­zi­li mla­di­će slič­ne se­bi - ho­mo­sek­su­al­ce u bi­je­gu od se­be i svo­je oko­li­ne. Mar­tel pi­še: “In­ter­v­ju­ira­ni sje­me­ni­štar­ci se sla­žu oko još jed­ne toč­ke: he­te­ro­sek­su­alac se ni­kad ne mo­že osje­ća­ti po­sve ugod­no u jed­nom ka­to­lič­kom sje­me­ni­štu zbog – ci­ti­ram nji­ho­ve iz­ra­ze – ‘po­gle­da’, ‘po­seb­nih pri­ja­telj­sta­va’, ‘bro­man­si’, ‘upu­ca­va­nja’, ‘osjet­lji­vos­ti’, ‘njež­nos­ti’ i ‘op­će­ni­to ho­mo­erot­ske at­mo­sfe­re’ ko­ja iz to­ga pro­iz­la­zi.” Mar­tel ide to­li­ko da­le­ko da špe­ku­li­ra ka­ko je pa­pa Be­ne­dikt XVI. ho­mo­sek­su­al­nog opre­dje­lje­nja, je­di­no što je uvje­ren da biv­ši pa­pa ni­kad ni­je prak­ti­ci­rao svo­ju sek­su­al­nost; otud i to­li­ko ne­tr­pe­lji­vos­ti pre­ma ho­mo­sek­su­al­ci­ma. Za­što se pa­pa po­vu­kao sa svo­je pa­pin­ske po­zi­ci­je te da­nas ima ulo­gu pa­pe eme­ri­tu­sa ta­ko­đer je jed­no od pi­ta­nja o ko­ji­ma se na­ga­đa. Zna se sa­mo da ga je ne­što ve­oma uz­ne­mi­ri­lo na nje­go­vu služ­be­nom pu­tu na Ku­bu i u Mek­si­ko, na­kon če­ga je vr­lo br­zo od­lu­čio od­stu­pi­ti s duž­nos­ti. Pos­tao je šću­ću­re­ni pa­pa ko­ji pu­no pla­če. “Mno­go je fak­to­ra. Re­kao bih da se ra­di­lo o ne­kom­pe­ten­ci­ji kar­di­na­la Ber­to­nea, Rat­zin­ge­ro­va ne­kom­pe­ten­ci­ja, kri­za uz­ro­ko­va­na sek­su­al­nim zlos­tav­lja­nji­ma, či­nje­ni­ca da je bio bo­les­tan i da je bio u ne­vo­lja­ma s ku­ri­jom, na­pa­di Ži­do­va i mus­li­ma­na na nje­ga jer je bio to­tal­no nes­po­so­ban. Sve to je odi­gra­lo ulo­gu o nje­go­voj od­lu­ci da odus­ta­ne. No i či­nje­ni­ca da je i sam vje­ro­jat­no bio ono što zo­vem ho­mo­fi­lom; da je bio bi­lo što, bio bi vje­ro­jat­no ho­mo­sek­su­alac. Mis­lim da su nje­go­va kul­tu­ra, čak i nje­go­va ho­mo­fo­bi­ja, po­ve­za­ne s ho­mo­fi­li­jom.

Bio je ne­prak­ti­ci­ra­ju­ći ho­mo­sek­su­alac. I zbog to­ga je uči­nio mno­go gre­ša­ka”, objaš­nja­va pi­sac “So­do­me”.

Pon­ti­fi­kat pa­pe Iva­na Pav­la II., ko­ji je tra­jao od 1978. do 2005. go­di­ne, obi­lje­ži­la je do­brim di­je­lom i ve­li­ka pro­va­la epi­de­mi­je si­de. Pre­zer­va­tiv ta­daš­nji pa­pa ener­gič­no od­ba­cu­je, a is­to či­ni i nje­gov na­s­ljed­nik Be­ne­dikt XVI. Je­dan afrič­ki di­plo­mat u Va­ti­ka­nu, pi­še Mar­tel, pri­ča ka­ko su si nun­ci­ji pri­sut­ni na te­re­nu uze­li za za­da­ću nad­zi­ra­ti bi­sku­pe Cr­no­ga kon­ti­nen­ta i nji­hov di­skurs o ho­mo­sek­su­al­nos­ti i si­di. Pod Iva­nom Pav­lom II. i Be­ne­dik­tom XVI. bi­lo je do­volj­no da ne­ki sve­će­nik sa­mo odo­bri po­dje­lu pre­zer­va­ti­va i bi­lo je go­to­vo sa sva­kom nji­ho­vom na­dom da će jed­nom pos­ta­ti bi­skup. “To je či­nje­ni­ca. Oni su do­ni­je­li kri­vu od­lu­ku u kri­vom vre­me­nu. Zna­te, umr­lo je 37 mi­li­ju­na lju­di. Čak je i Fra­njo re­kao: ‘iz­me­đu ubi­ja­nja lju­di i gla­so­va­nja za kon­do­me, od­lu­ka je jed­nos­tav­na’. Jas­no mi je da ni­su fa­vo­ri­zi­ra­li kon­do­me, ali od­ba­ci­va­njem kon­do­ma fa­vo­ri­zi­ra­li su umi­ra­nje. Uz­mi­mo jed­nos­ta­van pri­mjer. Kad ima­te mu­škar­ca i že­nu ko­ji su u bra­ku i jed­no od njih je za­ra­že­no, ako taj čo­vjek ne ko

U Vu­ko­va­ru sam bio ‘91. Bio sam ak­ti­vist fran­cu­sko­ga sa­vje­ta ‘Vu­ko­varSa­ra­je­vo’, ko­ji je stvo­ren da bi po­ma­gao hr­vat­skim i bo­san­skim građanima

Ot­kad se INmu­sic uta­bo­rio na Ja­ru­nu, pre­tr­pio je ne­ko­li­ko ja­kih kiš­nih olu­ja, ali ne­vri­je­me ni­kad ni­je bi­lo to­li­ko gad­no kao jed­nog kas­nog li­panj­skog po­pod­ne­va 2008., u ko­je­mu se na fes­ti­val sru­čio žes­to­ki plju­sak pra­ćen frek­vent­nim i ne­ugod­no bli­skim uda­ri­ma gro­ma.

ne­po­vrat­no su uto­pi­li pan­ker­ske ide­ale u lu­kra­tiv­ne spon­zor­ske ugo­vo­re i kom­pro­mi­se oko spek­ta­ku­lar­nih kon­ce­ra­ta po are­na­ma, a ma­nji od nje­ga ne­ma­ju go­to­vo ni­kak­vih iz­gle­da pos­ta­ti ve­ći jer je bal­kan­sko tlo to­li­ko za­tro­va­no na­zad­nim ide­ja­ma da se punk nig­dje ne mo­že raz­gra­na­ti i zna­čaj­ni­je ob­no­vi­ti.

Od ne­ka­daš­njih upo­ri­šta, da­nas se je­di­no u Pu­li osje­ti ka­ko pan­ke­ri i da­lje dr­že ri­tam grad­skih uli­ca. Drug­dje su po­tis­nu­ti u sk­vo­to­ve i to­li­ko pro­ri­je­đe­ni da se za bo­lje po­sje­će­ne kon­cer­te mo­ra­ju re­ak­ti­vi­ra­ti dav­no umi­rov­lje­ni punk ve­te­ra­ni bez ko­jih na­pros­to ne­ma kri­tič­ne ma­se. Ra­pid­no osi­pa­nje mla­de i ak­tiv­ne punk sub­kul­tu­re naj­pri­je se do­go­di­lo na da­le­kom Za­pa­du, ali još dras­tič­ni­je kod nas i oko nas jer je ov­dje iz­rav­no

po­ve­za­no s lo­kal­nim iz­u­mi­ra­njem tvr­de po­li­tič­ke lje­vi­ce. Pra­vih lje­vi­ča­ra na Balkanu da­nas ima ma­nje ne­go si­vih vu­ko­va. Pre­ma iz­vješ­ću dr­žav­nog mo­ni­to­rin­ga (HAOP), ukup­na di­nar­sko-bal­kan­ska po­pu­la­ci­ja vu­ka pro­cje­nju­je se na oko 3900 s ten­den­ci­jom da­ljeg opa­da­nja. O kon­cen­tra­ci­ji lje­vi­ča­ra na is­tom pros­to­ru ne­ma po­uz­da­nih po­da­ta­ka, no kad se is­klju­če svi sa­lon­ski re­vo­lu­ci­ona­ri, pre­ru­še­ni neo­li­be­ra­li i vre­meš­ni nos­tal­gi­ča­ri, on­da je 3900 sva­ka­ko ne­dos­tiž­na broj­ka. U ne­mir­noj Bar­ce­lo­ni već su­tra se mo­že po­ja­vi­ti ne­ki dru­gi Ma­nu Chao, ali Bal­kan, po sve­mu su­de­ći, ne­će do­če­ka­ti pri­ti, ne­ma sum­nje da će ov­de uvek ta­ko bi­ti” ta­da su se još mo­gle spo­ji­ti u po­ja­ča­nu do­zu pan­ker­skog hu­mo­ra s ko­jim je bi­lo ba­rem ma­lo lak­še pod­ni­je­ti su­ro­vu re­al­nost. De­se­tak go­di­na pos­li­je “Pri­ti­len­da”, na šes­tom al­bu­mu “Uber­la­uf”, u naj­ja­čoj pje­smi “Dru­go pa­ko­va­nje” ni­je bi­lo ni­ma­lo hu­mo­ra. Na po­vr­ši­nu je iz­bio har­d­co­re crnjak s gnjev­nom po­ru­kom “i dr­ža­va i cr­k­va su or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne ban­de ko­je za­jed­nič­ki ra­de is­klju­či­vo na to­me da ti po­ku­pe sve pa­re”. Kad je, sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci kas­ni­je, re­per­sko-des­ni­čar­ski ko­lek­tiv Be­ograd­ski sin­di­kat lan­si­rao spot “Sis­tem te la­že”, pred­stav­lja­li kra­gu­je­vač­ki KBO! i be­ograd­ski Dža ili Bu. Iz po­drum­skih pros­to­ri­ja za vjež­ba­nje usko­či­li su u do­bro pos­tav­lje­nu mre­žu al­ter­na­tiv­nih klu­bo­va, fo­to­ko­pi­ra­nih fan­zi­na i ra­dij­skih de­mo emi­si­ja, pa su neo­če­ki­va­no br­zo mo­gli po­ka­za­ti i ve­će am­bi­ci­je.

Atheist Rap je već na­kon go­di­nu da­na do­ba­cio do Ju­go­to­na, što je nje­go­vim za­gre­bač­kim is­to­miš­lje­ni­ci­ma iz Hlad­nog pi­va tad iz­gle­da­lo kao ne­mo­gu­ća mi­si­ja. U toj za­bo­rav­lje­noj epi­zo­di snim­lje­ne su če­ti­ri pje­sme za pr­vo iz­da­nje rad­nog nas­lo­va “Kom­pakt disk”, ali sve je sta­lo ras­pa­dom za­jed­nič­ke dr­ža­ve i iz­bi­ja

Mar­tel ide to­li­ko da­le­ko da špe­ku­li­ra da je pa­pa Be­ne­dikt XVI. ho­mo­sek­su­al­nog opre­dje­lje­nja, je­di­no što je uvje­ren da biv­ši pa­pa ni­kad ni­je prak­ti­ci­rao svo­ju sek­su­al­nost; otud i to­li­ko ne­tr­pe­lji­vos­ti pre­ma ho­mo­sek­su­al­ci­ma

Re­al­nost je da ce­li­bat u ve­li­koj mje­ri uop­će ne pos­to­ji, tvr­di Mar­tel

Ate­is­ti su mak­si­mal­no is­ko­ris­ti­li svo­jih 50-ak mi­nu­ta na Ja­ru­nu, sa­mo što vi­še ni­su svi­ra­li za pu­bli­ku, ne­go pro­tiv gro­mo­va

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.