Ra­dos­no se već pi­je por­tu­gi­zac iz 2019.

Express - - FELJTON -

Ra­no ro­di pa su ga ne­kad br­zo pre­ra­đi­va­li ka­ko bi vi­nom kri­je­pi­li be­ra­če kas­ni­jih so­ra­ta. Da­nas je je­sen­ska atrak­ci­ja. Ili bi tre­bao bi­ti

Ve­se­lo! To mi je pr­va aso­ci­ja­ci­ja na por­tu­gi­zac, naj­poz­na­ti­je hr­vat­sko mla­do vi­no či­ja je pro­da­ja po­če­la u Za­gre­bu i vi­na­ri­ja­ma sje­ve­ro­za­pad­ne Hr­vat­ske. Za­hva­lju­ju­ći is­kri­ča­voj cr­ve­noj bo­ji s lju­bi­čas­tim od­sja­jem, fi­nim aro­ma­ma ma­li­ne, ku­pi­ne i bo­rov­ni­ce, ži­vim ki­se­li­na­ma i ni­skim al­ko­ho­li­ma “druš­tve­no” je vi­no ko­je se mo­že popiti i u ve­ćim ko­li­či­na­ma s pri­ja­te­lji­ma ili uz kon­ti­nen­tal­ne je­sen­ske spe­ci­ja­li­te­te, po­put bun­ce­ka, ko­ba­si­ca ili kr­va­vi­ca te pat­ku ili gu­sku s ki­se­lim ku­pu­som. Podrijetlo por­tu­gis­ca ni­je sa­svim jas­no. Du­go se vje­ro­va­lo da je, kao što mu ime go­vo­ri, por­tu­gal­ska sor­ta ko­ja se naj­vi­še sa­di u sred­njo­europ­skim zem­lja­ma, po­put Nje­mač­ke, Aus­tri­je, Ma­đar­ske, Slo­vač­ke, Ru­munj­ske, Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Sr­bi­je... Ima ga i u Fran­cu­skoj. De­set­lje­ći­ma ga ni­su pro­na­la­zi­li u Por­tu­ga­lu pa se ra­zvi­la te­ori­ja da su ne­ku aus­trij­sku sor­tu na­zva­li po Por­tu­gal­cu ko­ji je u Be­ču pro­da­vao sad­ni­ce lo­ze. Da­nas i Aus­tri­jan­ci tvr­de ka­ko po­tje­če iz Por­tu­ga­la. Ot­kri­li su da ta­moš­nji por­tu­guês azul, što zna­či pla­vi por­tu­gi­zac, ima is­te ge­ne kao aus­trij­ski bla­uer por­tu­gi­eser, te da ga je oko 1770. go­di­ne ba­ron Von Fri­es do­nio iz Por­ta u mjes­to Vös­lau u zna­noj aus­trij­skoj vin­skoj Re­gi­ji ter­mi ( Ther­men­re­gi­on) juž­no od Be­ča. Por­tu­gi­zac ra­no ro­di i kod nas se ne­kad, kao i kod su­sje­da Slo­ve­na­ca i Sr­ba, od­mah pre­ra­đi­vao ka­ko bi se nji­me kri­je­pi­li be­ra­či kas­ni­jih sor­ti. Da­nas mno­gi­ma od­go­va­ra kao mla­do vi­no jer br­zo do­bi­ju ne­ki no­vac. Ma­đa­ri ga, me­đu­tim, ne pu­šta­ju u svi­jet pri­je sre­di­ne pro­lje­ća. U to je vri­je­me u Pe­ču­hu i ocje­nji­va­nje Por­tu­gi­eser de Mon­de na ko­jem i na­ši por­tu­gis­ci re­do­vi­to osva­ja­ju me­da­lje. Ka­ko i sam ta­mo po­vre­me­no ocje­nju­jem, a vo­lim por­tu­gis­ce i ve­ći­nu na­ših ku­šam još u je­sen, mo­gu re­ći da vi­na za tih pet, šest mje­se­ci do­is­ta pos­ta­nu zre­li­ja i bo­lja.

Na tom svo­je­vr­s­nom svjet­skom pr­vens­tvu vi­na od por­tu­gis­ca obič­no su za ocje­nji­va­če bi­li or­ga­ni­zi­ra­ni i ma­li vin­ski saj­mo­vi na ko­je su pro­izvo­đa­či do­no­si­li ma­la vin­ska ču­da ili su se oz­bilj­na vi­na pro­na­la­zi­la u po­dru­mi­ma gla­so­vi­tog Vi­la­nja ili Vil­lánya. od Tamása Ge­rea smo 2015. pi­li por­tu­gis­ce iz 1996., 2003. i 2006. te su bi­li iz­vr­s­ni, po­seb­no ovaj po­s­ljed­nji. Ri­ječ je, dak­le, bi­la o vi­ni­ma sta­rim de­vet, 12 i 19 go­di­na. A zre­li por­tu­gis­ci ima­ju i po­pri­lič­no zre­lu ci­je­nu. Horst Hum­mel, Ni­je­mac ko­ji je 1998. os­no­vao vi­na­ri­ju u Vil­lányu, po­čas­tio me ča­šom ra­skoš­no­ga, soč­nog i slas­nog por­tu­gis­ca iz 2011. Na­zvao ga je Jam­mer­t­hal po vi­no­gra­du od 3500 če­tvor­nih me­ta­ra u ko­jem ima 3250 sta­rih tr­so­va, a sva­ke go­di­ne na­pra­vi 1000 bu­te­lja ko­je pro­da­je za 18,50 eura. Pri­nos je 330 gra­ma po tr­su, ma­nje ne­go na na­šem Din­ga­ču. Tre­ba­ju mu tri tr­sa za bocu. Kod nas s tr­sa na­pra­ve tri bo­ce por­tu­gis­ca, a pro­da­ju ga po 30 ku­na ili če­ti­ri eura. I Jam­mer­t­hal ni­je naj­skup­lji Hum­me­lov por­tu­gi­zac. Bu­te­lja iz 2012., ko­ju je na­zvao Ge­la­ssen­he­it (ve­dri­na), sta­ja­la je 20 eura. Slo­vač­ki vi­nar Jo­zef Zvo­len­ský por­tu­gi­zac nje­gu­je go­di­nu da­na u dr­ve­nim ba­čvi­ca­ma pa go­di­nu u po­su­da­ma u inok­su i po­tom pu­ni u bo­ce. Ber­ba 2011. do­bi­la je u Pe­ču­hu zlat­nu me­da­lju. Mo­že­mo se, ipak, po­hva­li­ti da ima­mo naj­bo­lji pje­nu­šac od por­tu­gis­ca. Priz­na­nje je osvo­jio Kre­ši­mir Ivan­čić s Ple­ši­vi­ce. Por­tu­gi­zac mno­gi us­po­re­đu­ju s naj­poz­na­ti­jim svjet­skim mla­dim vi­nom Be­aujo­la­isom, no to je ap­so­lut­na gre­ška. Be­aujo­la­is se ra­di po­seb­nom teh­no­lo­gi­jom kar­bon­ske ma­ce­ra­ci­je ko­ja tom vi­nu iz juž­nog “pri­rep­ka” Bur­gun­di­je da­je svje­ži­nu, a na­ši por­tu­gis­ci vi­ni­fi­ci­ra­ju na kla­si­čan na­čin. Svje­ži­nu i os­ta­le vr­li­ne no­se iz vi­no­gra­da. I do­bri por­tu­gis­ci bo­lji su od Be­aujo­la­isa.

K

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.