Bri­tan­ski špi­jun i pakt o Hr­vat­skoj

Express - - Brifing - Pi­še: DE­NIS RO­MAC

Ugled­ni is­tra­ži­vač­ki no­vi­nar iz Lon­do­na sas­ta­vio je, pre­ma po­da­ci­ma biv­šeg

agen­ta MI-6, po­za­din­ski pre­gled do­bro poz­na­tih do­ga­đa­ja u na­šoj zem­lji

Služ­be­na ver­zi­ja ka­že da Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i Ru­si­ja već ne­ko­li­ko go­di­na vo­de bes­po­šted­ni ener­get­ski rat za europ­sko ener­get­sko tr­ži­šte. Ame­rič­ka se stra­na u tom ra­tu ko­ris­ti svim di­plo­mat­skim sred­stvi­ma ka­ko bi iz­ba­ci­la Ru­se s tog tr­ži­šta, pa je ta­ko Wa­shin­g­ton na­met­nuo sank­ci­je svim kom­pa­ni­ja­ma ko­je su­dje­lu­ju u re­ali­za­ci­ji ve­li­kog ru­sko-nje­mač­kog ener­get­skog pro­jek­ta Sje­ver­ni tok 2. Služ­be­na ame­rič­ka po­li­ti­ka za­go­va­ra “ener­get­sku neo­vis­nost Eu­ro­pe” od ru­skih ener­ge­na­ta ka­ko bi se europ­sko ener­get­sko tr­ži­šte, na ko­jem sa­da do­mi­ni­ra Ru­si­ja, otvo­ri­lo ame­rič­kim pro­izvo­đa­či­ma ukap­lje­nog pli­na.

No je li sve baš ta­ko ka­ko ka­že služ­be­ni di­skurs? Niz de­ta­lja ko­je ot­kri­va bri­tan­ski is­tra­ži­vač­ki no­vi­nar Na­fe­ez Ah­med upu­ću­ju na za­klju­čak da se u po­za­di­ni odvi­ja su­pro­tan pro­ces i da ame­rič­ki ak­te­ri bli­ski ame­rič­kom pred­sjed­ni­ku Do­nal­du Trum­pu za­pra­vo ak­tiv­no dje­lu­ju olak­ša­va­ju­ći pro­dor ru­skog utje­ca­ja u Eu­ro­pu, a na­ma je oso­bi­to za­nim­lji­vo što se u Ah­me­do­voj ana­li­zi ru­sko osva­ja­nje Eu­ro­pe odvi­ja ni vi­še ni ma­nje ne­go pre­ko - “ma­le Hr­vat­ske”, u ko­joj Ah­med pro­na­la­zi “ključ za ra­zot­kri­va­nje na­či­na na ko­ji je Trum­po­va ve­za s Mo­sk­vom na­ru­ši­la ener­get­ske in­te­re­se i si­gur­nost SAD-a”.

Ah­med u svo­joj op­sež­noj, de­talj­noj i do­bro do­ku­men­ti­ra­noj ana­li­zi bor­be za do­mi­na­ci­ju nad europ­skim ener­get­skim tr­ži­štem, objav­lje­noj na in­ter­net­skim stra­ni­ca­ma Ah­me­do­va pro­jek­ta In­sur­ge In­tel­li­gen­ce, ne­dvo­smis­le­no za­klju­ču­je ka­ko su oso­be i tvrt­ke po­ve­za­ne s Trum­pom ak­tiv­no ra­di­le u ko­rist ru­skih in­te­re­sa ja­ča­ju­ći ru­ske po­zi­ci­je na Bal­ka­nu i u Eu­ro­pi, sla­be­ći nas­to­ja­nja da se Eu­ro­pa os­lo­bo­di ovis­nos­ti o ru­skim ener­gen­ti­ma, iako je to no­mi­na­lan cilj ame­rič­ke po­li­ti­ke u ovom di­je­lu svi­je­ta. No kre­ni­mo re­dom. Na po­čet­ku Ah­med na­vo­di ka­ko je bri­tan­ski oba­vje­šta­jac u Ru­si­ji Chris­top­her Ste­ele kra­jem 2016. za­vr­šio sas­tav­lja­nje oba­vje­štaj­nog iz­vješ­ća s ci­ljem ot­kri­va­nja do­go­vo­ra iz­me­đu Trum­po­ve pred­sjed­nič­ke kampanje i vi­so­kih ru­skih duž­nos­ni­ka. Iz­me­đu os­ta­log, u tom se do­ku­men­tu tvr­di da je od Trum­pa oče­ki­va­no da, u za­mje­nu za ru­sku po­moć u pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, uči­ni niz us­tu­pa­ka ru­skim vlas­ti­ma, uklju­ču­ju­ći po­ve­ća­nje pri­sut­nos­ti ame­rič­kih i NATO tru­pa na Bal­ti­ku i u is­toč­noj Eu­ro­pi, ka­ko bi se od­vra­ti­la po­zor­nost od Ukra­ji­ne, Pu­ti­no­va pri­ori­te­ta. U do­ku­men­tu je ta­ko­đer na­ve­de­no da se u lip­nju 2016. Car­ter Pa­ge, biv­ši Trum­pov sa­vjet­nik za vanj­ske pos­lo­ve, sas­tao s duž­nos­ni­kom naf­t­ne kom­pa­ni­je

Ro­s­njeft. U ši­rem kon­tek­s­tu do­sje is­ti­če da bi Trump mo­gao igra­ti dvos­tru­ku igru na Bal­ka­nu, či­ji bi is­hod iz­rav­no po­go­do­vao Pu­ti­nu po pi­ta­nju ener­gi­je, što ni­je vid­lji­vo na pr­vi po­gled. Trump je, na­ime, oš­tro kri­ti­zi­rao ru­ski pli­no­vod Sje­ver­ni tok 2, ko­ji bi po­ten­ci­jal­no za­ce­men­ti­rao ovis­nost Eu­rop­ske uni­je o Ru­si­ji, dok su vi­ši čla­no­vi Trum­po­va uže­ga kru­ga sus­tav­no ra­di­li s kom­pa­ni­ja­ma ko­je su ja­ča­le ru­ski ener­get­ski mo­no­pol nad Eu­ro­pom.

U sre­di­štu ovih ma­ki­na­ci­ja na­la­zi se “mala Hr­vat­ska”, ko­ja je br­zo pos­ta­la okos­ni­ca ove “ve­li­ke igre”, ušav­ši u or­bi­tu ame­rič­ke i eu­rop­ske mo­ći za­hva­lju­ju­ći svom po­lo­ža­ju u no­vom ener­get­skom pla­nu i na bu­du­ćoj ener­get­skoj kar­ti Eu­ro­pe. Hr­vat­ska bi, na­ime, tre­ba­la pos­ta­ti čvo­ri­šte no­ve ener­get­ske mre­že, ko­ja bi, ba­rem u te­ori­ji, mo­gla os­lo­bo­di­ti Eu­ro­pu kro­nič­ne ovis­nos­ti o ru­skom pli­nu, zbog če­ga je svoj utje­caj u Hr­vat­skoj sus­tav­no po­ve­ća­va­la i Ru­si­ja, ko­ris­te­ći se pr­vens­tve­no ala­ti­ma po­put jef­ti­nog nov­ca i jef­ti­nog pli­na.

Ri­ječ je o pla­nu ko­ji je, ka­ko se na­vo­di, nas­tao 2007. go­di­ne u MOL-u, a nje­gov je cilj bio po­ve­zi­va­nje ener­get­skih sus­ta­va od Ja­dra­na do Bal­ti­ka, uz grad­nju no­vog LNG ter­mi­na­la na Kr­ku, ključ­ne toč­ke no­vog plin­sko­ga ko­ri­do­ra, što su odu­šev­lje­no pri­hva­ti­li SAD i EU vje­ru­ju­ći da bi taj pro­jekt mo­gao ključ­no pri­do­ni­je­ti ener­get­skoj neo­vis­nos­ti Eu­ro­pe. Ru­si­ja je, pre­ma ri­je­či­ma ne­ime­no­va­nog za­pad­nog di­plo­ma­ta u Za­gre­bu, bi­la “pres­trav­lje­na na­po­ri­ma na iz­grad­nji no­vog ter­mi­na­la na Kr­ku”, zbog če­ga je po­ku­ša­la sve da taj pro­jekt pot­ko­pa. To, na­rav­no, ni­je taj­na, ali ov­dje se pr­vi put ot­kri­va ka­ko je Ru­si­ja to po­ku­ša­la po­mo­ću tvrt­ki i po­je­di­na­ca ko­ji su po­ve­za­ni s - Trum­pom, iako je krč­ki LNG for­mal­no bio je­dan od pri­ori­te­ta ame­rič­ke po­li­ti­ke u re­gi­ji, što jas­no pro­iz­la­zi iz objav­lje­ne stra­te­gi­je Sta­te De­part­men­ta: “Ako hr­vat­ska vla­da ne pro­ve­de stra­te­gi­ju ener­get­ske di­ver­zi­fi­ka­ci­je, Hr­vat­ska i re­gi­ja pos­tat će sve ra­nji­vi­ji na utje­caj vanj­skih in­te­re­sa, uklju­ču­ju­ći ru­ske”.

Dru­gim ri­je­či­ma, dok je služ­be­na ame­rič­ka po­li­ti­ka to­bo­že one­mo­gu­ća­va­la ru­ski utje­caj na pro­jekt krč­kog LNG-a, lju­di po­ve­za­ni s Trum­pom ak­tiv­no su po­ma­ga­li ru­ska nas­to­ja­nja u pot­ko­pa­va­nju krč­ke inves­ti­ci­je.

Ru­si su pri­tom pro­naš­li ulaz­nu toč­ku za os­tva­ri­va­nje svog utje­ca­ja: Agro­kor, ko­ji se te 2017. go­di­ne na­šao u du­bo­kim fi­nan­cij­skim pro­ble­mi­ma. Taj je dio pri­če u Hr­vat­skoj do­bro poz­nat. Hr­vat­ska vla­da kre­nu­la je u spa­ša­va­nje tvrt­ke, no u po­sao su uš­le dvi­je ru­ske ban­ke, Sber­bank i VTB, za ko­je se na­vo­di da su bi­le pod ame­rič­kim sank­ci­ja­ma i s ve­za­ma s Trum­pom.

Ah­med spo­mi­nje ka­ko je, za­hva­lju­ju­ći por­ta­lu In­dex, pro­cu­ri­la e-ma­il ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja je ra­zot­kri­la da su hr­vat­ski duž­nos­ni­ci ra­ni­je bi­li upoz­na­ti sa si­tu­aci­jom u Agro­ko­ru i da su spa­ša­va­nje pla­ni­ra­li pri­je ne­go što su se po­ja­vi­le op­tuž­be o la­ži­ra­nju fi­nan­cij­skih iz­vje­šta­ja u Agro­ko­ru. Ci­je­li po­sao oko spa­ša­va­nja Agro­ko­ra, ka­ko se tvr­di, do­go­vo­rio je Knig­h­t­he­ad Ca­pi­tal, ame­rič­ki hed­ge fond s iz­rav­nim ve­za­ma s naj­vi­šim ra­zi­na­ma Trum­po­ve ad­mi­nis­tra­ci­je, pri če­mu se na­vo­di da se An­te Ram­ljak, ko­jeg je Vla­da RH ime­no­va­la za iz­van­red­nog po­vje­re­ni­ka za Agro­kor, s pred­stav­ni­ci­ma Knig­h­t­he­ada sas­tao već u ožuj­ku 2017. go­di­ne.

Pri­tom ci­ti­ra­ju oba­vje­štaj­ni me­mo­ran­dum za ula­ga­če lon­don­ske kon­zul­tant­ske kom­pa­ni­je Be­ar­sto­ne Glo­bal iz lip­nja 2018., u ko­jem se pos­tav­lja pi­ta­nje je li Knig­h­t­he­ad imao in­saj­der­ske in­for­ma­ci­je o odred­ba­ma “lex Agro­ko­ra” pri­je ne­go što je inves­ti­rao, uz tvrd­nju da je i Knig­h­t­he­adov su­os­ni­vač Tho­mas Wag­ner jav­no priz­nao da su se od­lu­či­li za ula­ga­nje na­kon kon­zul­ta­ci­ja s Hr­vat­skom vla­dom. Knig­h­t­he­ado­vi do­go­vo­ri iza za­tvo­re­nih vra­ta re­zul­ti­ra­li su, ka­ko se pod­v­la­či, “za­div­lju­ju­ćom po­bje­dom” za dvi­je ban­ke po­ve­za­ne s Krem­ljom, Sber­bank i VTB, ko­je su za­jed­no do­bi­le 47 pos­to udje­la u Agro­ko­ru, pre­tva­ra­ju­ći po­tra­ži­va­nja od oko 1,7 mi­li­jar­di do­la­ra du­ga u ka­pi­tal.

Ni­je se ra­di­lo o bi­lo kak­vom pos­lu i obič­noj po­bje­di. Ru­si­ja je tim pos­lom us­tva­ri “ku­pi­la čla­ni­cu NATO-a”, tvr­di se u Ah­me­do­voj ana­li­zi, u ko­joj se za­tim po­drob­no do­ku­men­ti­ra­ju ve­ze Sber­ban­ka i VTB-a s Krem­ljom i Pu­ti­nom, uz za­klju­čak ka­ko su obje ban­ke poz­na­te

Trump i Sber­bank ima­ju za­jed­nič­kog od­vjet­ni­ka, Mar­ca Ka­sowit­za, a di­rek­tor Sber­ban­ka

U tom ši­rem kon­tek­s­tu do­sje is­ti­če da bi Trump mo­gao igra­ti dvos­tru­ku igru na Bal­ka­nu, či­ji bi is­hod iz­rav­no po­go­do­vao Pu­ti­nu po pi­ta­nju ener­gi­je...

kao pro­du­že­ne ru­ke Pu­ti­na i nje­go­va oli­gar­hij­sko­ga kru­ga, a za­tim i ve­ze tih dvi­ju ru­skih ba­na­ka s Trum­pom, iako su obje ban­ke od 2014. go­di­ne pod ame­rič­kim sank­ci­ja­ma.

Trump i Sber­bank ima­ju za­jed­nič­kog od­vjet­ni­ka Mar­ca Ka­sowit­za, a di­rek­tor Sber­ban­ka Her­man Gref or­ga­ni­zi­rao je Trum­pov sas­ta­nak s ru­skim pos­lov­nim lju­di­ma ti­je­kom iz­bo­ra za Miss Uni­ver­se u Mo­sk­vi 2013. go­di­ne. Ci­je­li do­ga­đaj spon­zo­ri­rao je Sber­bank. Trump je u to vri­je­me u Mo­sk­vi po­ku­ša­vao re­ali­zi­ra­ti svoj pro­jekt grad­nje no­vog Trump Towe­ra, ko­ji je Sber­bank fi­nan­ci­rao u 70-pos­tot­nom iz­no­su. Pre­go­vo­ri Trum­pa i Sber­ban­ka o to­me, pre­ma priz­na­nju

Trum­po­va od­vjet­ni­ka Mic­ha­ela Co­he­na - una­toč ame­rič­kim sank­ci­ja­ma - odu­lji­li su se sve do 2016. go­di­ne. Da je u sve bio uklju­čen Krem­lj, svje­do­či i ru­ski “fixer” po­ve­zan s Krem­ljom Fe­lix Sla­ter, ko­ji ima ugo­vor s Trum­po­vom tvrt­kom od 2005. i ko­ji je oba­vi­jes­tio Co­he­na da je do­go­vo­rio sas­ta­nak s Pu­ti­nom i jed­nim od nje­go­vih naj­bli­žih su­rad­ni­ka, kao i to da će VTB fi­nan­ci­ra­ti ci­je­li pro­jekt. “Uklju­čit ću Pu­ti­na u ovo i iz­a­brat će­mo Do­nal­da”, pi­še Sla­ter Co­he­nu ne kri­ju­ći odu­šev­lje­nje či­nje­ni­com da “naš mo­mak mo­že pos­ta­ti pred­sjed­nik SAD-a”. To, me­đu­tim, ni­je bi­la je­di­na ve­za Trum­pa s ovim slu­ča­jem. Ah­med de­talj­no do­ku­men­ti­ra ve­ze Knig­h­t­he­ada, fon­da za ko­ji se na­vo­di da je “da­ro­vao” naj­ve­ću kom­pa­ni­ju na pros­to­ru biv­še Ju­gos­la­vi­je ru­skim ban­ka­ma, i naj­vi­ših ra­zi­na Trum­po­ve ad­mi­nis­tra­ci­je. Ri­ječ je o on­daš­njem za­mje­ni­ku po­moć­ni­ka pred­sjed­ni­ka i di­rek­to­ru za­du­že­nom za unu­tar­nju po­li­ti­ku u ure­du Trum­po­va pot­pred­sjed­ni­ka Mi­kea Pen­cea, Da­ri­su Me­ek­su, i An­drewu Ol­me­mu, po­seb­nom po­moć­ni­ku pred­sjed­ni­ka za eko­nom­sku po­li­ti­ku i za­mje­ni­ku di­rek­to­ra Na­ci­onal­no­ga gos­po­dar­skog vi­je­ća Bi­je­le ku­će. Pre­ma služ­be­nim do­ku­men­ti­ma, ra­di se o du­go­go­diš­njim lo­bis­ti­ma od­vjet­nič­kog ure­da Ve­na­ble, ko­ji su zas­tu­pa­li Knig­h­t­he­ad Ca­pi­tal u raz­li­či­tim raz­dob­lji­ma, i to s još jed­nim part­ne­rom Ve­na­blea, Wil­li­amom Nor­dwin­dom, ko­ji je za­te­čen pri­li­kom taj­nog lo­bi­ra­nja za Ga­z­prom. Ve­na­ble je za po­sao za Ga­z­prom an­ga­ži­ra­la PR kom­pa­ni­ja Ket­c­hum, s part­ner­skom po­druž­ni­com GPlus Eu­ro­pe sa sje­di­štem u Bruxel­le­su. Una­toč skan­da­lu, Ket­c­hum nas­tav­lja zas­tu­pa­ti Ga­z­prom, a Nor­dwind nas­tav­lja uprav­lja­ti pos­lo­vi­ma Kin­g­h­t­he­ada s Me­ek­som i Ol­me­mom, ko­ji su na­pra­vi­li stan­ku na­kon Trum­po­ve po­bje­de i pre­uzi­ma­nja po­lo­ža­ja u Bi­je­loj ku­ći.

Za­mje­nik glas­no­go­vor­ni­ce Bi­je­le ku­će Judd De­ere za­ni­je­kao je ve­ze Ol­me­ma s Ga­z­pro­mom priz­na­ju­ći, me­đu­tim, da je “net­ko” iz Ve­na­blea ra­dio na pi­ta­nji­ma ve­za­nim za Ga­z­prom i Hr­vat­sku, či­me je, sma­tra Ah­med, po­t­vr­dio ka­ko je

Bi­je­la ku­ća zna­la da Knig­h­t­he­adov lo­bist ra­di na pi­ta­nji­ma ve­za­nim za Ga­z­prom i Hr­vat­sku, a ti­me je, pre­ma nje­go­vu miš­lje­nju, us­pos­tav­lje­na iz­rav­na ve­za iz­me­đu Bi­je­le ku­će, Ve­na­blea i dje­lo­va­nja Knig­h­t­he­ada u Hr­vat­skoj.

Iz Bi­je­le ku­će za­ni­je­ka­li su ve­ze Ol­me­ma s Ga­z­pro­mom priz­na­ju­ći da je ‘net­ko’ iz Ve­na­blea ra­dio na pi­ta­nji­ma ve­za­nim za Ga­z­prom i Hr­vat­sku

Autor ana­li­ze za­klju­ču­je ka­ko je kraj­nji ko­ris­nik spa­ša­va­nja Agro­ko­ra za­pra­vo Ga­z­prom, jer je ubr­zo na­kon spa­ša­va­nja Agro­ko­ra, ko­jeg je ra­ni­je zas­tu­pao Knig­h­t­he­adov lo­bist Nor­dwind, do­bio de­se­to­go­diš­nji ugo­vor o ops­kr­bi pli­nom hr­vat­ske kom­pa­ni­je PPD. Pre­ma tom ugo­vo­ru, Ga­z­prom će is­po­ru­či­va­ti Hr­vat­skoj mi­li­jar­du kub­nih me­ta­ra pli­na do 2027. go­di­ne, či­me po­kri­va 70 pos­to hr­vat­skog plin­skog tr­ži­šta. Ti­me je ru­ska stra­na ne­utra­li­zi­ra­la hr­vat­ske po­tre­be za dalj­njim uvo­zom pli­na, ali i za­da­la uda­rac europ­sko-ame­rič­kom pro­jek­tu grad­nje LNG ter­mi­na­la na Kr­ku jer Hr­vat­ska vi­še ni­je ima­la do­dat­ne po­tre­be za pli­nom. Glav­na pre­pre­ka pro­jek­tu krč­kog ter­mi­na­la je no­vac. Da bi se ta pre­pre­ka uk­lo­ni­la, po­treb­ni su inves­ti­to­ri, ko­ji će do­ći sa­mo ako zna­ju da će ima­ti kup­ce za plin. Hr­vat­ska bi tre­ba­la bi­ti glav­ni ku­pac pli­na ko­ji će sti­za­ti s Kr­ka, ali Ru­si­ja je hr­vat­ske po­tre­be za pli­nom za­do­vo­lji­la ugo­vo­rom Ga­z­pro­ma i PPD-a. Dru­gi po­ten­ci­jal­ni ku­pac je Ma­đar­ska, ko­ja je u me­đu­vre­me­nu ta­ko­đer naj­a­vi­la da će ob­no­vi­ti ugo­vor o ops­kr­bi pli­nom s Ga­z­pro­mom, a tre­ća ru­ska stra­te­gi­ja os­la­nja­la se na po­ku­šaj is­ko­ri­šta­va­nja su­ko­ba hr­vat­ske i ma­đar­ske na­ci­onal­ne naf­t­ne kom­pa­ni­je. Kad je ru­ska stra­na vi­dje­la da ne­će us­pje­ti za­us­ta­vi­ti pro­jekt krč­kog ter­mi­na­la, on­da je pro­mi­je­ni­la stra­te­gi­ju shva­tiv­ši da mu se tre­ba pri­dru­ži­ti i ta­ko ga kon­tro­li­ra­ti. Zbog to­ga je Ru­si­ja po­nu­di­la Hr­vat­skoj da će sa­mos­tal­no iz­gra­di­ti ter­mi­nal, obe­ća­va­ju­ći us­to nastavak is­po­ru­ke jef­ti­nog pli­na. Ah­med sma­tra i da je po­nu­da ame­rič­ke kom­pa­ni­je CCI (Cas­tle­ton Com­mo­di­ti­es In­ter­na­ti­onal) iz 2018., ko­jom se is­ka­zu­je in­te­res da CCI pos­ta­ne INA-in stra­te­ški part­ner pri ot­ku­pu MOL-ova udje­la u INA-i, “di­rek­tan do­kaz” o za­jed­nič­kim in­te­re­si­ma Trum­pa i Pu­ti­na, i to na te­me­lju “ve­za CCI-ja i Trum­pa i sim­pa­ti­ja pre­ma Ru­si­ji”. Na­ime, autor objaš­nja­va ka­ko je po­nu­da CCI-ja ne sa­mo bi­la usko po­ve­za­na s Trum­pom ne­go iza nje sto­je čel­ni­ci CCI-ja, iza ko­jih je bo­ga­ta po­vi­jest su­rad­nje s Ru­si­jom, Ga­z­pro­mom i Ro­s­njef­tom, što je u ana­li­zi de­talj­no obraz­lo­že­no. Ma­lo vi­še od mje­sec da­na na­kon po­nu­de CCI-ja u Hr­vat­sku je sti­gao Jeff Se­ssi­ons, ta­daš­nji ame­rič­ki mi­nis­tar pra­vo­su­đa, a ta je funk­ci­ja u ame­rič­kom sus­ta­vu spo­je­na s duž­noš­ću dr­žav­nog od­vjet­ni­ka. Se­ssi­ons se sas­tao s naj­vi­šim hr­vat­skim duž­nos­ni­ci­ma, a in­for­ma­ci­je o sa­dr­ža­ju tih raz­go­vo­ra, ka­ko se na­vo­di u ana­li­zi, sko­ro da ne pos­to­je. Trump, za raz­li­ku od Ru­si­je, ni­je fi­nan­cij­ski po­dr­žao pro­jekt krč­kog LNG ter­mi­na­la.

Ah­med sma­tra ka­ko bi se ova ot­kri­ća tre­ba­la re­flek­ti­ra­ti i na ame­rič­ku is­tra­gu pro­tiv Trum­pa. Iako se ne­dav­na is­tra­ga

Ru­si­ja je po­nu­di­la Hr­vat­skoj da će sa­mos­tal­no fi­na­ci­ra­ti grad­nju LNG ter­mi­na­la

Ah­med zbog sve­ga ovo­ga su­ge­ri­ra ka­ko bi se ame­rič­ka is­tra­ga mo­žda tre­ba­la pre­us­mje­ri­ti na Trum­po­ve ve­ze s bo­ga­tim Ru­si­ma u plin­skom biz­ni­su

Chris­top­her Ste­ele, biv­ši agent bri­tan­ske služ­be Mi-6, autor do­sjea

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.