Po­moć tvrt­ka­ma obe­ća­li, ali lo­ve vi­še ne­ma. Po­la­ko. Pr­vo idu na mo­re...

Express - - Brifing - Pi­še: IVAN PANDŽIĆ

, ko­ji im zna­či op­s­ta­nak ili smrt, a dr­ža­va po­ru­ču­je da i ona če­ka no­vac od Eu­rop­ske uni­je

Dr­žav­na agen­ci­ja HAMAG-BICRO, ko­ja tre­ba osi­gu­ra­ti po­volj­ne kre­di­te naj­u­gro­že­ni­jim tvrt­ka­ma, ma­lim i mi­kro­po­du­ze­ći­ma, pre­su­ši­la je i ne­ma­ju vi­še ni ka­pa­ci­te­ta

Hr­vat­ska vla­da jest po­mo­gla sa 6,5 mi­li­jar­di ku­na kroz su­bven­ci­oni­ra­nje pla­ća rad­ni­ka da zem­lju ne zap­ljus­ne val ot­ka­za u ko­ro­na kri­zi i na­kon nje. Ali ta mje­ra je pres­ta­la, što ne zna­či da su nes­ta­li i pro­ble­mi. Sad pre­ra­đi­vač­ka i još ne­ke po­go­đe­ne in­dus­tri­je ima­ju mo­guć­nost su­bven­ci­oni­ra­nja kra­ćeg rad­nog tjed­na, ali i to je ogra­ni­če­na vi­je­ka. Je­sen će do­ni­je­ti pra­vu sli­ku i vje­ro­jat­ni ja­či udar kri­ze, a baš da bi se to spri­je­či­lo, tvrt­ka­ma je po­tre­ban svje­ži no­vac, ne ne­po­vrat­ni ne­go ba­rem zaj­mo­vi, ko­ji­ma bi pre­bro­di­li kri­zu i vra­ti­li ih u bo­ljim vre­me­ni­ma.

Na kra­ju kra­je­va, Eu­rop­ska uni­ja je od­lu­či­la po is­tom prin­ci­pu za­du­ži­ti se i u uli­ti no­vac u na­ci­onal­na gos­po­dar­stva ka­ko bi kao uni­ja os­ta­la kon­ku­rent­na i spri­je­či­la ot­ka­ze, ko­ji su uvi­jek po­ve­za­ni s ne­za­do­volj­stvom, so­ci­jal­nim ne­mi­ri­ma, ali i di­za­njem po­pu­lis­tič­kih sna­ga. Da je svjež, jef­tin i la­ko dos­tu­pan no­vac klju­čan za pre­živ­lja­va­nje tvrt­ki, po­go­to­vo onih ma­lih, ko­je na ra­ču­nu ne­ma­ju mi­li­ju­ne ku­na ni­ti imo­vi­nu ko­ju bi mo­gli br­zo unov­či­ti, pre­poz­na­la je i Vla­da RH, pa je od­mah na po­čet­ku kri­ze osmis­li­la no­ve pro­gra­me po­mo­ći pre­ko dr­žav­ne agen­ci­je HAMAG-BICRO i dr­žav­ne ra­zvoj­ne ban­ke HBOR. Ali ne­vje­ro­jat­no zvu­či da ne­ki ko­ji su u trav­nju pod­ni­je­li zah­tjev HAMAG-u ni dan da­nas ne­ma­ju odo­bre­ne kre­di­te ko­ji im ži­vot zna­če.

A ka­ko je jas­no iz od­go­vo­ra ko­ji nam je ta agen­ci­ja pos­la­la, no­vac je jed­nos­tav­no pre­su­šio i oni da­ju sve od se­be da osi­gu­ra­ju po­treb­na sred­stva. Ali če­ka­ju no­vac od Eu­rop­ske uni­je. Ka­ko su nam sa­mi priz­na­li, pri­mi­li su vi­šes­tru­ko vi­še zah­tje­va ne­go u ci­je­loj 2019. go­di­ni. Pre­ma po­da­ci­ma ko­je nam je dos­ta­vi­la ta dr­žav­na agen­ci­ja, ko­ja po­ma­že ma­le i mi­kro­po­du­zet­ni­ke, ka­žu da su od po­čet­ka ko­ro­na kri­ze do sa­da po­mo­gli 3972 po­du­zet­ni­ka u vri­jed­nos­ti 921 mi­li­jun ku­na. Iz­nos zvu­či go­lem, ali tek kad se sta­vi u kon­tekst, od­nos­no kad se uz­me u ob­zir ko­li­ko je zah­tje­va prim­lje­no i tko sve oče­ku­je po­moć i ima uvje­te za nju, vi­di se da je nov­ca bi­lo do­volj­no tek za če­t­vr­ti­nu onih ko­ji­ma je po­tre­ban. Na­ja­trak­tiv­ni­ji su bi­li tzv. Co­vid-19 zaj­mo­vi. I to ni­je ču­do kad se po­gle­da­ju uvje­ti zaj­ma. Za obrt­na sred­stva pre­ko HAMAG-a mo­glo se do­ći do 750.000 ku­na zaj­ma uz ka­ma­tu od 0,25 pos­to, s po­če­kom od 12 mje­se­ci i pe­to­go­diš­njim mak­si­mal­nim ro­kom ot­pla­te, te bez pla­ća­nja nak­na­da za pos­tu­pak odo­bra­va­nja kre­di­ta. Već u svib­nju mo­ra­li su za­tvo­ri­ti na­tje­čaj ko­ji je bio pla­ni­ran do kra­ja go­di­ne, a on­da je ta­daš­nji mi­nis­tar gos­po­dar­stva Dar­ko Hor­vat obe­ćao do­dat­ne mi­li­ju­ne, ali ni to ni­je bi­lo do­volj­no. Od dr­žav­ne agen­ci­je po­moć za te zaj­mo­ve tra­ži­lo je go­to­vo 4000 tvrt­ki, a iz­nos zaj­mo­va bio je 1,97 mi­li­jar­di. Ve­ći­na ni­je us­pje­la.

Do ovog tjed­na odo­bre­no je sa­mo njih 1080, a vri­jed­nost zaj­mo­va je go­to­vo 545 mi­li­ju­na ku­na. Još 400 ih je obra­đe­no. Iz ovog je jas­no da je te zaj­mo­ve do­bi­la tek če­t­vr­ti­na. A to su na­ja­trak­tiv­ni­ji zaj­mo­vi. Slič­no je i za dru­ge ko­je odo­bra­va ta agen­ci­ja, a po­kre­nu­la ih je dr­ža­va ka­ko bi olak­ša­la pre­živ­lja­va­nje po­du­zet­ni­ci­ma. ESIF mi­kro­zaj­mo­ve za obrt­na sred­stva tra­ži­lo je go­to­vo 1200 po­du­zet­ni­ka u iz­no­su od 193 mi­li­ju­na ku­na. A odo­bre­no ih je 435 u iz­no­su 66 mi­li­ju­na ku­na. Dak­le, ot­pri­li­ke jed­na tre­ći­na.

Kad se po­gle­da­ju i dru­gi spe­ci­ja­li­zi­ra­ni zaj­mo­vi di­zaj­ni­ra­ni za po­moć odre­đe­nom sek­to­ru, opet se vi­di da je zah­tje­va zna­čaj­no vi­še ne­go što je za­is­ta i odo­bre­no i ne­go što ima nov­ca. Spo­me­nut će­mo još i ESIF zaj­mo­ve za obrt­na sred­stva, ko­ji ima­ju i ma­lo bo­lji omjer zah­tje­va i odo­bre­nja. Odo­bre­no je vi­še od 50 pos­to zah­tje­va. Po­du­zet­ni­ci su pre­ma tim po­volj­nim uvje­ti­ma tra­ži­li vi­še od 292 mi­li­ju­na ku­na zaj­mo­va, a odo­bre­no ih je 158 mi­li­ju­na ku­na. Bi­lo bi pre­vi­še na­bra­ja­ti sve kre­dit­ne li­ni­je, ali po­da­ci po­ka­zu­ju da u sva­kom ima znat­no vi­še zah­tje­va od onih ko­ji su odo­bre­ni. Udru­ga Glas po­du­zet­ni­ka zad­njih mje­se­ci upo­zo­ra­va da su ti kre­di­ti pi­ta­nje ži­vo­ta ili smr­ti za ma­le i mi­kro­po­du­zet­ni­ke. Uzi­ma pri­mjer Co­vid-19 zaj­mo­va, ko­ji su na­ja­trak­tiv­ni­ji i naj­vi­še po­du­zet­ni­ka se za njih pri­ja­vi­lo.

- Jas­no je da HAMAG ima vi­še zah­tje­va ne­go bu­dže­ta i obra­da je za­sad vr­lo spo­ra. Tre­ba uze­ti u ob­zir da je si­tu­aci­ja ne­nor­mal­na, da ima­ju pu­no zah­tje­va, za ko­je oni ni­su ka­pa­ci­ti­ra­ni, a i pos­lov­ni pros­to­ri su im ošte­će­ni u po­tre­su. Uz to, ima­ju re­dov­ne pro­gra­me ko­je ina­če fi­nan­ci­ra­ju. Mi i ima­mo ra­zu­mi­je­va­nja za to, ali net­ko tko če­ka mje­se­ci­ma kre­dit ko­ji mu je nu­žan za lik­vid­nost te­ško da mo­že ima­ti tak­vo ra­zu­mi­je­va­nje - ka­že Dra­žen Oreš­ča­nin, pot­pred­sjed­nik udru­ge Glas po­du­zet­ni­ka.

Osim to­ga, on is­ti­če da je na po­čet­ku bi­lo onih ko­ji su do­bi­li br­zo zaj­mo­ve, u ro­ku od ne­ko­li­ko tje­da­na. Ali na­po­mi­nje da su i ma­li po­du­zet­ni­ci mo­ra­li ne­ke zah­tje­ve do­pu­nja­va­ti jer ni­su ima­li is­kus­tva. A sve pri­je ne­go što je li­ni­ja za­tvo­re­na.

- I sad za­to ima onih ko­ji ni­su do­bi­li zajam iako su pre­da­li zah­tjev na po­čet­ku kri­ze. Kad vam je vo­da doš­la do gr­la, on­da ne­ma­te vre­me­na to­li­ko če­ka­ti ka­že Oreš­ča­nin.

Pi­ta­mo ga ho­će li no­vi mi­nis­tar gos­po­dar­stva Tomislav Ćo­rić ri­je­ši­ti taj pro­blem, ima li ne­kih naz­na­ka da će bi­ti do­dat­nog nov­ca.

- Mi­nis­tar sad, kao i os­ta­tak Vla­de, ide na od­mor, pa će sas­ta­nak bi­ti neg­dje pos­li­je 17. ko­lo­vo­za - ka­že nam.

A Oreš­ča­nin na­po­mi­nje i da je dr­ža­va lo­še pos­lo­ži­la pri­ori­te­te.

- Mi­nis­tar tu­riz­ma Ga­ri Ca­pel­li kra­jem sr­p­nja, u zad­njim da­ni­ma svog man­da­ta, potpisao je od­lu­ku o os­ni­va­nju cen­ta­ra iz­vr­s­nos­ti u tu­riz­mu za šest re­gi­ja, što ukup­no vri­je­di 388 mi­li­ju­na ku­na. Sva­ka čast cen­tri­ma za edu­ka­ci­ju, ali ako je ovak­va kri­za, zar oni ni­su mo­gli pri­če­ka­ti ko­ji mje­sec i no­vac EU, a da se taj no­vac pre­ras­po­di­je­lio oni­ma ko­ji­ma je hit­no po­treb­na po­moć jer ne­ma­ju pri­ho­da, a, pri­mje­ri­ce, le­asing ku­će im za­ra­ču­na­va­ju ka­ma­te ko­je ne zna­ju ka­ko će pla­ti­ti - ka­že Oreš­ča­nin.

- Ra­di­mo sve što je u na­šim mo­guć­nos­ti­ma ka­ko bi­smo osi­gu­ra­li do­dat­na sred­stva - od­go­va­ra­ju nam iz HAMAG-BICRO-a i do­da­ju da se svi EU pro­jek­ti ko­ji su po­če­li odvi­ja­ju pre­ma pla­nu.

Ka­žu i da ra­de na ak­tu­al­nom pa­ke­tu mje­ra, ali ra­ču­na­ju i na pr­vi no­vac po­mo­ći iz EU, iz ko­jeg bi Hr­vat­ska ukup­no tre­ba­la do­bi­ti kroz dvi­je go­di­ne oko 10 mi­li­jar­di eura, a dio tog nov­ca, me­đu os­ta­lim, ide ma­lim i sred­njim po­du­ze­ći­ma.

Za raz­li­ku od njih, dr­žav­na ra­zvo­ja ban­ka HBOR od­go­vo­ri­la nam je ka­ko oni ne­ma­ju pro­blem s osi­gu­ra­njem nov­ca. I oni ima­ju niz pro­gra­ma po­mo­ći ili kroz jef­ti­ni­je kre­di­te ili kroz osi­gu­ra­nje ri­zi­ka, a odo­bri­li su i 10,5 mi­li­jar­di ku­na mo­ra­to­ri­ja na pos­to­je­će kre­di­te. Uz to odo­bra­va­ju re­pro­gra­me.

- Za sva­ku mje­ru ima do­volj­no nov­ca i ni­je za­sad po­treb­no osi­gu­ra­ti do­dat­na sred­stva za nji­ho­vu pro­ved­bu - od­go­va­ra­ju iz HBOR-a.

Ali kad se po­gle­da­ju i nji­ho­vi pro­gra­mi, vid­lji­vo je da za ne­ke pos­to­ji znat­no vi­še zah­tje­va ne­go odo­bre­nja. Po­go­to­vo za one ko­ji idu pre­ko ba­na­ka.

- HBOR ima dru­gi pro­blem za raz­li­ku od HAMAG-a jer ban­ke ne že­le baš pre­vi­še odo­bra­va­ti tak­ve kre­di­te jer je ka­ma­ta pre­ni­ska, a pos­to­ji i ve­ći ri­zik da ma­le tvrt­ke pro­pad­nu. Ban­ka­ma je u ovoj si­tu­aci­ji mno­go lak­še i dra­že po­su­đi­va­ti no­vac dr­ža­vi jer ima­ju si­gur­nost, a i ne mo­ra­ju odo­bra­va­ti ti­su­će po­je­di­nač­nih zah­tje­va ne­go no­vac pla­si­ra­ju kroz jed­nu ve­li­ku tran­sak­ci­ju. Raz­go­va­ra­li smo i s Udru­gom ba­na­ka o tom pro­ble­mu, oni tvr­de da sve ide re­gu­lar­no iako po is­kus­tvu na­ših čla­no­va vi­di­mo da se kre­di­ti spo­ro odo­bra­va­ju - ka­že Oreš­ča­nin. Tre­ba na­po­me­nu­ti da je pla­ni­ra­no za obrt­na sred­stva pre­ko ba­na­ka pla­si­ra­ti 1,5 mi­li­jar­di kre­di­ta, ali ni­smo do­bi­li po­dat­ke ko­li­ko ih je toč­no odo­bre­no.

Što se ti­če HBOR-ovih di­rek­t­nih kre­di­ta, naj­iz­daš­ni­ji je onaj za obrt­na sred­stva u tu­riz­mu za ma­le i sred­nje tvrt­ke. Odo­bre­no je 420 mi­li­ju­na ku­na.

Ma­le i mi­kro­t­vrt­ke ne­ma­ju mi­li­ju­ne na za­li­hi da mo­gu mje­se­ci­ma če­ka­ti dr­ža­vu

do­sad re­do­vi­to “za­vr­ša­va­la” na Yo­uTu­be tren­ding lis­ti u Hr­vat­skoj, BiH, Slo­ve­ni­ji, Sr­bi­ji, Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji, a uvi­jek su to bi­la pri­lič­no vi­so­ka mjes­ta, što i ne ču­di, jer pu­bli­ka je svo­jim po­zi­tiv­nim re­ak­ci­ja­ma, ko­men­ta­ri­ma i miš­lje­nji­ma na Jo­omBo­oso­vim druš­tve­nim mre­ža­ma za­is­ta po­ka­za­la da im se se­ri­ja svi­đa kao ni jed­na do­sad. S njom se mo­gu po­ve­za­ti, uz nju se smi­ju, li­ko­ve vo­le mr­zi­ti, i vo­le - vo­lje­ti, a osim poz­na­tih yo­utu­ber­skih li­ca iz Jo­omBo­osa, u ovoj se­ri­ji pu­bli­ka je za­vo­lje­la i broj­na no­va mla­da, glu­mač­ka li­ca, kao i poz­na­te re­gi­onal­ne i do­ma­će yo­utu­be­re.

Ulo­gu Te­ine ma­me u se­ri­ji igra poz­na­ta yo­utu­be­ri­ca i po­du­zet­ni­ca Ana Zi­bar, ko­joj ovo ni­je pr­vo glu­mač­ko is­kus­tvo, ali joj je ite­ka­ko po­seb­no i, ka­že, sve bi po­no­vi­la opet.

- Eki­pa na sni­ma­nju je bi­la fe­no­me­nal­na i ci­je­lo sni­ma­nje nam je pro­tek­lo u ve­se­lom to­nu. Ni­je mi bi­lo na­por­no jer sam sve sce­ne vr­lo br­zo sni­mi­la, a i eki­pa s ko­jom sam sni­ma­la bi­la je ja­ko do­bra i dra­ga pa mi je sni­ma­nje bi­lo uži­tak. Uži­va­la sam u su­rad­nji s Igo­rom Bar­be­ri­ćem, ko­ji je pra­vi pro­fe­si­ona­lac. On je baš čo­vjek s ko­jim ti bu­de gušt ra­di­ti i sni­ma­nje nam je pro­le­tje­lo dok si miš­lje­nja za­što ih se­ri­ja za­ni­ma i za­što je nas­tav­lja­ju gle­da­ti i da­lje. Tru­di­li smo se na­pra­vi­ti se­ri­ju ko­ja će ima­ti jas­nu rad­nju i ko­ja će se ba­zi­ra­ti na si­tu­aci­ja­ma iz stvar­nog ži­vo­ta, ali je on­da to po­ja­ča­no do ka­ri­ka­tu­re na ne­kim di­je­lo­vi­ma. I, na­rav­no, tre­ba­lo je to is­pri­ča­ti u ova­ko krat­koj for­mi, jer jed­na epi­zo­da u pro­sje­ku tra­je oko 12 mi­nu­ta - objaš­nja­va Bar­be­rić.

Još su dvi­je epi­zo­de se­ri­je pred va­ma, a mo­že­te ih pra­ti­ti če­t­vrt­kom u 12 sa­ti na Jo­omBo­os Yo­uTu­be ka­na­lu.

No­vi mi­nis­tar gos­po­dar­stva Tomislav Ćo­rić i fi­nan­ci­ja Zdrav­ko Ma­rić mo­ra­ju na­ći do­dat­ni no­vac. Ali kad se vra­te s od­mo­ra

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.