Ne­ko­li­ko tuž­nih, ali uvjer­lji­vih či­nje­ni­ca ko­je po­ka­zu­ju da ob­no­ve ne­će bi­ti...

Express - - Brifing - Pi­še: PROF. VEDRANA PRI­BI­ČE­VIĆ eko­nom­ska ana­li­ti­čar­ka

Di­sku­si­ja o to­me ho­će li mit­ska ba­ka iz Do­njeg Lap­ca pla­ti­ti uli­je­va­nje to­ne be­to­na i če­lik

Pri­jed­log za­ko­na o ob­no­vi Za­gre­ba na­kon po­tre­sa i žuč­na jav­na ras­pra­va ko­ja je us­li­je­di­la još jed­nom su po­ka­za­li da su hr­vat­ski gra­đa­ni op­sjed­nu­ti zi­da­njem i ne­kret­ni­na­ma do te mje­re da ih je bi­lo lak­še u miš­lje­nji­ma po­la­ri­zi­ra­ti ne­go u ras­pra­va­ma o us­ta­ša­ma i par­ti­za­ni­ma. Di­sku­si­ja o to­me ho­će li mit­ska ba­ka iz Do­njeg Lap­ca pla­ti­ti uli­je­va­nje to­ne be­to­na i če­li­ka u troš­nu, de­set­lje­ći­ma za­ne­ma­re­nu zgra­du u ko­joj ži­ve jed­na­ko mit­ski bo­ga­ta­ši je bes­pred­met­na zbog jed­nog jed­nos­tav­nog raz­lo­ga: nov­ca iona­ko ne­ma ni­ti će ga bi­ti, bi­lo jav­nog ili pri­vat­nog, te svi­jet vr­lo vje­ro­jat­no ju­ri u naj­go­ru re­ce­si­ju na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ame­rič­ki je

BDP u dru­gom kvar­ta­lu pao za sko­ro tre­ći­nu, BDP

Eu­ro­zo­ne je u is­tom pe­ri­odu pao 12,1% - u oba slu­ča­ja ri­ječ je o po­vi­jes­nim re­kor­di­ma. Se­lo go­ri, a ba­ba se češ­lja.

Sto­ga je ne­mo­gu­će ne osje­ti­ti taj sve­pri­sut­ni šnjof pa­lan­ke ko­ji pro­di­re iz du­bi­ne hr­vat­ske po­li­ti­ke iz ap­so­lut­no svih smje­ro­va, uklju­ču­ju­ći i onih ko­ji se di­če ti­me da su li­be­ral­ni - tri­ba­lis­tič­ki obras­ci po­na­ša­nja,

“mi vs. oni” men­ta­li­tet i za­blu­da nul­te su­me gdje je­dan po­je­di­nac ne mo­že ne­što do­bi­ti bez da ne­ki dru­gi po­je­di­nac ne­što ne iz­gu­bi. Li­be­ra­li su kroz po­vi­jest bi­li gra­di­te­lji dru­šta­va i vi­zi­ona­ri ko­ji su bu­du­ćim na­ra­šta­ji­ma os­tav­lja­li u na­s­lje­đe ins­ti­tu­ci­je ko­je su da­nas fun­da­ment mo­der­ne ci­vi­li­za­ci­je, pa obi­jes­na re­to­ri­ka toj ulo­zi ne pri­li­či. Na­ime, pro­blem ob­no­ve Za­gre­ba ni­je fi­nan­cij­ske, ne­go ins­ti­tu­ci­onal­ne pri­ro­de.

Do­bro de­fi­ni­ra­na vlas­nič­ka pra­va su con­di­cio si­ne qua non us­pješ­nog ka­pi­ta­liz­ma. Naš Us­tav jam­či pra­va vlas­niš­tva, ali i na­po­mi­nje da vlas­niš­tvo obve­zu­je. S dru­ge stra­ne, iako su vlas­nič­ka pra­va u Hr­vat­skoj de­fi­ni­ra­na, sla­bo su šti­će­na. Na ljes­tvi­ci Svjet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma (WEF), ko­ja mje­ri za­šti­tu pra­va vlas­niš­tva, Hr­vat­ska je od 2007. do 2017. go­di­ne ima­la ne­vje­ro­ja­tan pad u ran­gu od čak 35 mjes­ta, smjes­tiv­ši se na 113 mjes­to od 137 ze­ma­lja. Još je bi­zar­ni­je što u tak­vom

Za­što? Zbog jed­nog jed­nos­tav­nog raz­lo­ga: nov­ca iona­ko ne­ma ni­ti će ga bi­ti, bi­lo jav­nog ili pri­vat­nog, te svi­jet vr­lo vje­ro­jat­no ju­ri u naj­go­ru re­ce­si­ju na­kon ono­ga ra­ta iz 1941.

okru­že­nju gra­đa­ni Hr­vat­ske skup­lja­ju ne­kret­ni­ne po­put hr­ča­ka - vi­še od 90% gra­đa­na ima ba­rem jed­nu ne­kret­ni­nu u svo­jem vlas­niš­tvu. To se vje­ro­jat­no mo­že objas­ni­ti per­zis­ti­ra­njem jed­ne vr­ste ne­for­mal­ne ins­ti­tu­ci­je ko­ju će­mo za po­tre­be ovo­ga tek­s­ta na­zva­ti “rje­ša­va­nje stam­be­nog pi­ta­nja”. Woh­nun­g­s­fra­ge i rje­ša­va­nje is­tog je dos­lo­van tran­s­plan­tat En­gel­so­vih ide­ja iz nje­go­ve zbir­ke ese­ja objav­lje­nih 1872. go­di­ne di­rek­t­no u hr­vat­ski je­zik. Pi­ta­te li da­nas Ni­jem­ca ima li ri­je­še­no stam­be­no pi­ta­nje, on ne­će ima­ti poj­ma što pod tim mis­li­te. Ta fik­sa­ci­ja na stam­be­no zbri­nja­va­nje i emo­ci­onal­na po­ve­za­nost s gra­đe­vi­na­ma oz­bilj­no utje­če na ra­ci­onal­nost po­je­di­na­ca kad od­lu­ču­ju o to­me tre­ba­ju li i ko­li­ko toč­no inves­ti­ra­ti u vlas­ti­tu ne­kret­ni­nu. To će­mo ilus­tri­ra­ti kroz dva ek­s­tre­ma.

Pr­vi su ek­s­trem po­je­din­ci ko­ji mis­le da nji­ho­va ne­kret­ni­na vri­je­di vi­še ne­go što za nju mo­gu do­bi­ti na tr­ži­štu i u svo­je ne­kret­ni­ne pre­vi­še inves­ti­ra­ju.

Što ih du­lje po­sje­du­ju, to vje­ru­ju da su vred­ni­je - u bi­he­vi­oral­noj eko­no­mi­ci taj fe­no­men se zo­ve efekt po­sje­do­va­nja (en­dowment ef­fect). Pret­pos­ta­vi­mo da ste vlas­ni­ci sta­na u cen­tru Za­gre­ba

ve­li­či­ne 60 me­ta­ra

a u troš­nu, za­ne­ma­re­nu zgra­du u ko­joj ži­ve jed­na­ko mit­ski bo­ga­ta­ši je bes­pred­met­na

Naš Us­tav jam­či pra­va vlas­niš­tva, ali i na­po­mi­nje da vlas­niš­tvo obve­zu­je. S dru­ge stra­ne, iako su vlas­nič­ka pra­va u Hr­vat­skoj de­fi­ni­ra­na, sla­bo su šti­će­na

če­tvor­nih ko­ji se pri­je po­tre­sa mo­gao pro­da­ti za 1778 eura po kva­dra­tu na­ime, to je me­di­jal­na ci­je­na i ve­li­či­na sta­na pro­da­na u cen­tru Za­gre­ba proš­le go­di­ne. Kons­truk­cij­ska ob­no­va do­đe vas 1000 eura po kva­dra­tu. Da ste pla­ća­li pri­ču­vu od 100 eura mje­seč­no, taj bis­te iz­nos na­mak­nu­li za 50 go­di­na. Da ste upla­ći­va­li pro­sječ­ni iz­nos pri­ču­ve u Za­gre­bu od 2,50 ku­na po me­tru če­tvor­nom, iz­nos bis­te na­mak­nu­li za 250 go­di­na. Upit­no je ko­me je ta inves­ti­ci­ja is­pla­ti­va. Još su ma­nje jas­ni po­je­din­ci ko­ji se bu­sa­ju da pla­ća­ju de­set­lje­će pri­ču­vu od 1000 eura ko­jom su sa­ni­ra­li zgra­du i da se svi ko­ji si to ne mo­gu pri­ušti­ti tre­ba­ju od­se­li­ti. To bi mo­žda ima­lo smis­la u cen­tru Fran­k­fur­ta, gdje ci­je­ne stam­be­nog pros­to­ra ras­tu zbog ras­ta eko­nom­ske ak­tiv­nos­ti, a ne u odu­mi­ru­ćem gra­du na eu­rop­skoj pe­ri­fe­ri­ji.

Dru­gi su ek­s­trem pak oni ko­ji u svo­je ne­kret­ni­ne po­di­nves­ti­ra­ju, i to pr­vens­tve­no zbog ne­jas­no de­fi­ni­ra­nih vlas­nič­kih pra­va. Za­greb je pro­šao kroz dvi­je eks­pro­pri­ja­ci­je, s tim da je ova zad­nja uve­la kon­cept druš­tve­nog vlas­niš­tva ko­ji dos­lov­no de­fi­ni­ra vlas­niš­tvo kao sva­či­je i ni­či­je is­to­vre­me­no. Ko­li­ko je bio mu­dar taj Kar­de­ljev kon­cept mo­že­te se osob­no os­vje­do­či­ti po­sje­tom bi­lo ko­jem jav­nom WC-u ko­ji bi ko­ris­ni­ci tre­ba­li odr­ža­va­ti sa­mi. Tko bi on­da u tak­vom sus­ta­vu tre­bao bri­nu­ti o ne­kret­ni­ni? Zbog ide­olo­ških raz­lo­ga bi­lo je i za­pos­tav­lje­no odr­ža­va­nje zem­ljiš­nih knji­ga i ka­tas­tra s ci­ljem da se oni u ko­nač­ni­ci pot­pu­no uki­nu. Ka­ko je ka­tas­tar slu­žio u po­rez­ne svr­he, s vre­me­nom su po­da­ci bi­lje­že­ni u ka­tas­tru i zem­ljiš­nim knji­ga­ma po­če­li di­ver­gi­ra­ti, što je kroz vi­še od po­la sto­lje­ća ne­bri­ge do­ve­lo do pot­pu­nog ka­osa pri ut­vr­đi­va­nju vlas­nič­kih pra­va. Di­rek­t­na po­s­lje­di­ca to­ga je da su ge­ne­ra­ci­je za­pe­le u čud­nim i ne­do­bro­volj­nim ko­ha­bi­ta­ci­ja­ma omo­gu­će­nim raz­nim she­ma­ma sta­no­va­nja u ne­kret­ni­na­ma ko­je ni­su nji­ho­ve, kao što su pri­mje­ri­ce sus­ta­nar­stvo ili pak za­šti­će­ni naj­mo­prim­ci. Ima ne­što mon­ti­paj­to­nov­ski u to­me da di­je­li­te gra­đan­ski stan s još dvi­je obi­te­lji i mo­ra­te pro­ći kroz nji­hov dio sta­na ako že­li­te na WC. Ko­ja je on­da za­da­ća cen­tris­tič­ke op­ci­je? Za­da­ća je li­be­ra­la da pri­je bi­lo kak­ve ras­pra­ve o re­dis­tri­bu­tiv­nim učin­ci­ma za­ko­na o ob­no­vi Za­gre­ba in­zis­ti­ra­ju na ažur­nim po­da­ci­ma tko je vlas­nik sva­ke ne­kret­ni­ne ko­ja se ob­nav­lja i tko u toj ne­kret­ni­ni ži­vi, a tek on­da iz­a­be­ru naj­bo­lji mo­del ko­jim će raz­mon­ti­ra­ti ins­ti­tu­ci­je ko­je ko­če ur­ba­ni ra­zvoj Za­gre­ba.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.