Što su njoj klas­na bor­ba, bra­ni­te­lji, pra­ba­ka iz AFŽ-a, Pi­ket­ty, Kr­le­ža i kli­mat­ska kri­za...

Express - - Brifing - Raz­go­va­rao: BO­RIS RA­ŠE­TA

rnog druš­tva s is­tak­nu­tom zas­tup­ni­com Rad­nič­ke fron­te u hr­vat­skom par­la­men­tu

Tko je, uis­ti­nu, Katarina Peović, sa­bor­ska zas­tup­ni­ca Rad­nič­ke fron­te, poz­na­ta po gla­so­vi­tom no­ka­utu Mi­ros­la­va Ško­re, ko­ji je mo­žda pre­okre­nuo ti­jek pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra? U raz­go­vo­ru s njom po­ku­ša­li smo doz­na­ti ko­ji su nje­ni ci­lje­vi i ci­lje­vi stran­ke ko­joj pri­pa­da te kak­vi su nji­ho­vi od­go­vo­ri na pro­ble­me ko­je ima­mo, ali i na one ko­ji će oči­to do­ći…

Ex­press: Po­ti­če­te iz lje­vi­čar­ske, par­ti­zan­ske obi­te­lji. Ka­kav je utje­caj obi­telj­skog bac­k­gro­un­da na vas?

Moj je otac bio di­je­te par­ti­zan, sa svo­jim mla­đim bra­tom – ta­ta je imao 15 go­di­na kad je oti­šao u par­ti­za­ne. Mo­ja pra­ba­ka Ka­ta Po­lji­ča­nin bi­la je os­ni­va­či­ca AFŽ-a u tro­gir­sko-sinj­skom kra­ju, moj djed je bio pr­va žr­tva fa­šis­tič­kog te­ro­ra u Tro­gi­ru i Se­ge­tu – još mu on­dje sto­ji i spo­me­nik. Utje­caj je bio vi­še po­sre­dan jer nit­ko me ni­kad ni­je učio da to po­seb­no is­ti­čem. Svi su u tom kra­ju iz ko­jeg po­tje­ču mo­ji bi­li par­ti­za­ni i dje­ca par­ti­za­na.

Ex­press: Rek­li ste da HDZ-ovac ko­ji vas je ver­bal­no na­pao u Sa­bo­ru po­tje­če iz obi­te­lji ko­ja je u Dru­gom svjet­skom ra­tu bi­la na dru­goj - pro­ta­li­jan­skoj stra­ni. Za­što te po­vi­jes­ne epi­zo­de ne mo­gu za­vr­ši­ti?

Ta­ko su mi rek­li mje­šta­ni Se­ge­ta ko­ji tu pri­ču zna­ju. Svi u Se­ge­tu go­vo­re da su nje­go­vi pre­ci bi­li me­đu ri­jet­kim ko­la­bo­ra­ci­onis­ti­ma ko­ji su oda­va­li obi­te­lji ko­ji­ma je net­ko oti­šao u par­ti­za­ne, zbog če­ga bi Ta­li­ja­ni čla­no­ve obi­te­lji ubi­ja­li ili sla­li u lo­go­re. Moj djed je ta­ko­đer ubi­jen jer je Ta­li­ja­ni­ma net­ko do­ja­vio da mo­ji po­ma­žu par­ti­za­ni­ma. Na­kon što su dje­da ubi­li, ba­ku su za­tvo­ri­li u za­tvor s naj­ma­njim dje­te­tom, gdje su je mje­se­ci­ma mu­či­li da priz­na da su po­ma­ga­li par­ti­za­ni­ma. Da je ba­ka priz­na­la, ubi­li bi i nju i dru­ge ko­ji su po­ma­ga­li. Li­ječ­nik ko­ji je s njom su­dje­lo­vao u dos­ta­vi li­je­ko­va par­ti­za­ni­ma upo­zo­rio ju je da će ubi­ti i nje­ga i nju ako priz­na, za­to je iz­dr­ža­la.

Ex­press: Ka­ko bis­te vi vi­dje­li ne­ku ra­zum­nu de­tra­uma­ti­za­ci­ju na­ci­je, ko­ja ima sve šan­se od sil­nog over­do­zi­ra­nja po­vi­ješ­ću za­vr­ši­ti ili na ka­uču ili u duž­nič­kom rop­s­tvu?

De­tra­uma­ti­za­ci­je ne mo­že bi­ti dok se po­vi­jest opas­no re­vi­di­ra - dok cr­no pos­ta­je bijelo a bijelo cr­no, ka­ko je to sli­ko­vi­to sa­žeo po­vjes­ni­čar Hrvoje Kla­sić. A re­tu­ši­ra­nje po­vi­jes­ti ni­je tu sa­mo zbog osob­nih tra­uma, ka­ko se to čes­to zna re­ći, ne­go to hu­ška­nje ima za cilj eko­nom­ski obes­pra­vi­ti druš­tve­nu ve­ći­nu. Na­ci­ona­li­zam i re­vi­ta­li­za­ci­ja us­taš­tva mi­to­lo­gi­ja je ko­ja obes­prav­lje­ne ‘dre­si­ra’ da bu­du po­niz­ni, da se hra­ne mrž­njom pre­ma naj­sla­bi­ji­ma, dok se is­to­dob­no ne bu­ne pro­tiv onih ko­ji ih uis­ti­nu tla­če i eko­nom­ski eks­plo­ati­ra­ju. Po­boč­ni­ci ne­hu­ma­nih ide­olo­gi­ja ne mo­gu vo­di­ti hra­bre i auto­nom­ne po­li­ti­ke u europ­skom i svjet­skom kon­tek­s­tu ni­ti su spo­sob­ni pro­mi­je­ni­ti po­dre­đe­nu po­zi­ci­ju ve­ći­ne u Hr­vat­skoj.

Ex­press: Ka­ko vi­di­te ‘su­oča­va­nje s proš­loš­ću’ na lje­vi­ci i des­ni­ci? Ko­je bis­te gri­je­he pre­da­ka, mis­lim na par­ti­za­ne, osu­di­li i ka­ko?

Su­oči­ti se mo­ra­mo s re­vi­zi­jom proš­los­ti - a ne osu­đi­va­ti par­ti­za­ne - njih su već do­volj­no osu­di­li i po­ni­zi­li oni ko­ji bi im se zbog to­ga do kra­ja po­vi­jes­ti tre­ba­li is­pri­ča­va­ti. No ni­je stvar u su­oča­va­nju s proš­loš­ću ne­go u su­oča­va­nju sa sa­daš­njoš­ću – s tim što smo se naš­li u tre­nut­ku po­vi­jes­ti ko­ji u ne­kim ele­men­ti­ma ite­ka­ko pod­sje­ća na 30-e go­di­ne proš­log sto­lje­ća – pa bi bi­lo vr­lo do­bro da po­ku­ša­mo shva­ti­ti ka­ko smo se naš­li u tak­voj si­tu­aci­ji. Za lje­vi­cu ne­ma dvoj­be – hu­škač­ke po­li­ti­ke ima­le su i ima­ju funk­ci­ju pri­kri­va­nja is­tin­skih uz­ro­ka eko­nom­ske obes­prav­lje­nos­ti ve­ći­ne. Dok pot­pla­će­ni rad­nik Sr­bin i pot­pla­će­ni rad­nik Hr­vat mis­le da im je pro­blem na­ci­onal­ni a ne klas­ni ne­pri­ja­telj – osi­gu­ra­na je jed­na od ključ­nih pret­pos­tav­ki nji­ho­va klas­nog pod­či­nja­va­nja i pa­ci­fi­ka­ci­je. Prev­la­da­va­ju­ći na­ci­ona­li­zam, druš­tve­na ve­ći­na do­la­zi u snaž­ni­ju po­zi­ci­ju ko­ja omo­gu­ća­va uje­di­nje­ni ot­por pre­ma ka­pi­ta­lu, ko­ji is­ko­ri­šta­va i u ko­nač­ni­ci uni­šta­va dva iz­vo­ra sveg bo­gat­stva – rad­ni­ke i pri­ro­du.

Ex­press: Ko­je su vas knji­ge i lju­di, u idej­nom smis­lu, obli­ko­va­li ili ba­rem pre­sud­no utje­ca­li na vas?

Mi­ros­lav Kr­le­ža je na me­ne imao utje­ca­ja svo­jom ši­ri­nom, ko­ja omo­gu­ća­va da pro­ble­me na­še zem­lje i lju­di sa­gle­da­va­mo u ma­te­ri­ja­lis­tič­kom klju­ču, a da od­ba­ci­mo mi­to­lo­gi­je, re­li­gi­je, raz­ne mis­ti­fi­ka­ci­je ko­je su nas i kao na­rod i kao po­je­din­ce odu­vi­jek ogra­ni­ča­va­li. Da je Kr­le­ža živ, si­gur­na sam da bi de­kons­tru­irao an­tiz­nans­tve­ne mi­to­ve, ‘Blut und Bo­den’ ide­olo­gi­je, kle­ri­ka­li­za­ci­ju, dre­su­ru i slu­gan­ski men­ta­li­tet tr­žiš­nih fun­da­men­ta­lis­ta ko­ji ne vi­de da­lje od svo­jeg in­te­re­sa. Kr­le­ža bi u ne­ko­li­ko po­te­za ski­ci­rao uz­ro­ke eko­nom­ske de­pri­vi­le­gi­ra­nos­ti i na­či­ne stva­ra­nja druš­tve­no­ga kon­sen­zu­sa o na­vod­noj nuž­nos­ti svo­đe­nja na ok­vi­re tzv. slu­gan­ske eko­no­mi­je na po­li­tič­koj i eko­nom­skoj pe­ri­fe­ri­ji Eu­ro­pe.

Na­kon što su dje­da ubi­li, ba­ku su za­tvo­ri­li u za­tvor s naj­ma­njim dje­te­tom, gdje su je mje­se­ci­ma mu­či­li da priz­na da su po­ma­ga­li par­ti­za­ni­ma

Ex­press: Rad­nič­ka fron­ta zas­tu­pa rad­nič­ku kla­su. Tko je da­nas u Hr­vat­skoj rad­nik? Kla­sič­nih in­dus­trij­skih rad­ni­ka vi­še ne­ma - ne­ma Ulja­ni­ka, Ra­fi­ne­ri­ja Si­sak se pre­na­mje­nju­je, Kon­čar ima pet pu­ta ma­nje za­pos­le­nih ne­go dok ga je vo­dio in­že­njer An­te Mar­ko­vić...

Radnici su oni ko­ji ži­ve od svo­jeg ra­da, ne­za­pos­le­ni su oni ko­ji že­le ži­vje­ti od svo­jeg ra­da, umi­rov­lje­ni­ci su oni ko­ji su ne­kad ži­vje­li od svo­jeg ra­da, a sad ve­ći­na je­dva spa­ja kraj s kra­jem. Iako se u jav­nos­ti na­me­će sli­ka rad­ni­ka sa­mo kao ma­nu­al­nog rad­ni­ka – radnici su i lju­di ko­ji ra­de u call cen­tru, pre­vo­di­te­lji­ce, in­for­ma­ti­ča­ri, vo­za­či Bol­ta... Svi oni da­nas uglav­nom ra­de u ‘flek­si­bil­nim’, što zna­či ne­si­gur­nim rad­nim uvje­ti­ma, na odre­đe­no, na ugo­vo­re do tri mje­se­ca (po ko­ji­ma smo pr­vi u EU) ili bez ikak­vih ugo­vo­ra. To što su ih uvje­ri­li da oni ni­su radnici je­dan je od naj­ve­ćih pro­ble­ma i uz­ro­ka to­ga da se glas rad­ni­ka sla­bo ču­je.

Ex­press: Za­što ‘fron­ta’? Zna­te li da je Tuđ­man HDZ mislio na­zva­ti Hr­vat­ski de­mo­krat­ski zbor, pa mu je Tomislav La­dan re­kao da ‘zbor’ zvu­či mi­li­ta­ris­tič­ki? Fron­ta je voj­ni ter­min, a ako po­li­tič­ke di­sku­si­je u Hr­vat­skoj poč­ne­mo is­ka­zi­va­ti voj­nim ter­mi­ni­ma, tu vi ni­kad ne­će­te bi­ti ja­či od bra­ni­te­lja i nji­ho­vih sto­že­ra.

Ako fron­ta su­ge­ri­ra rat - on­da je to za­to što se u na­šem druš­tvu pri­kri­va či­nje­ni­ca da pos­to­ji klas­ni su­kob, da in­te­re­si ka­pi­ta­la i ra­da ni­su is­ti - te da u tom su­ko­bu rad­niš­tvo, sve dok ni­je or­ga­ni­zi­ra­no, iz­vla­či deb­lji kraj. No­mi­nal­no li­je­ve stran­ke, po­put SDP-a, mno­go su lo­šeg na­pra­vi­le u tom ‘fa­bri­ci­ra­nju’ stvar­nos­ti, ko­ju su nas­to­ja­li pri­ka­za­ti kao har­mo­ni­ju ka­pi­ta­la i ra­da. Te har­mo­ni­je ne mo­že bi­ti, što pos­ta­je po­seb­no ra­zvid­no u pe­ri­odi­ma ka­pi­ta­lis­tič­kih kri­za. Vla­da­ju­ći su pris­ta­li na de­vas­ta­ci­ju zem­lje de­in­dus­tri­ja­li­za­ci­jom, svo­đe­njem eko­no­mi­je na ren­ti­jer­stvo i us­luž­ne dje­lat­nos­ti ni­ske do­da­ne vri­jed­nos­ti, či­me ‘kon­ku­rent­nost’ u me­đu­na­rod­noj raz­mje­ni mo­že­mo gra­di­ti pr­vens­tve­no re­la­tiv­no ni­žom ci­je­nom rad­ne sna­ge - za­to je pri­ti­sak na rad­ni­ke ve­lik, a bit će još ve­ći. Naš rad­nik ra­di za ni­žu pla­ću i vi­še rad­nih sa­ti od pro­sje­ka EU. De­fi­cit rob­ne raz­mje­ne s EU u 2019. je bio oko 71 mi­li­jar­du ku­na i po­ve­ćao se od 2018. go­di­ne za 6 pos­to.

Što se ti­če bra­ni­te­lja i nji­ho­vih sto­že­ra

- ne bih auto­mat­ski bra­ni­te­lje stav­lja­la na­su­prot rad­ni­ka i Rad­nič­ke fron­te - iako su ite­ka­ko ne­ki od njih su­dje­lo­va­li u obes­prav­lji­va­nju ve­ći­ne, hu­škač­kim po­li­ti­ka­ma i re­vi­zi­ji proš­los­ti. Ne bih ih stav­lja­la na­su­prot rad­ni­ci­ma pre­ma nji­ho­vu ha­bi­tu­su ne­go pre­ma nji­ho­vu ma­te­ri­jal­nom sta­tu­su, ko­ji po­ve­ća­va ne­jed­na­kos­ti. Pov­la­šte­ne mi­ro­vi­ne tre­ba re­vi­di­ra­ti – jer ako me­đu 1,1 mi­li­jun ‘obič­nih’ umi­rov­lje­ni­ka tek njih oko 3600 ima mi­ro­vi­nu ve­ću od 8000 ku­na – on­da je ne­pra­ved­no i ne­so­li­dar­no da me­đu bra­ni­te­lji­ma (njih 70.000) čak vi­še od 11.000 ima vi­še od 8000 ku­na mi­ro­vi­ne.

Ex­press: Što mis­li­te o klas­noj bor­bi? Ako ona po­neg­dje i pos­to­ji, ov­dje je si­gur­no ne­ma.

Klas­na bor­ba će bi­ti pri­sut­na dok­le god ži­vi­mo u klas­nom druš­tvu. Do­du­še, vla­da­ju­ći je nas­to­je ide­olo­ški po­tis­nu­ti, ne­utra­li­zi­ra­ti i ‘iz­mjes­ti­ti’ pre­ma laž­nim uz­ro­ci­ma pu­tem na­ci­ona­lis­tič­kog hu­ška­nja. No radnici se na ovaj ili onaj na­čin bo­re za vlas­ti­ta pra­va, sa­mo je pi­ta­nje ho­će li se u toj bor­bi vra­ti­ti sa­mo­po­uz­da­nje i po­li­tič­ka sna­ga or­ga­ni­zi­ra­nog rad­niš­tva, a ona se mo­že vra­ti­ti tek kad se radnici uje­di­ne i pre­poz­na­ju kao dio is­te kla­se, u an­ta­go­nis­tič­kom od­no­su pre­ma ka­pi­ta­lis­tič­koj kla­si i ins­ti­tu­ci­onal­nim upo­ri­šti­ma nje­zi­ne vla­da­vi­ne i do­mi­na­ci­je.

Kli­ma­to­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da smo bli­zu toč­ke u ko­joj bi kli­mat­ske pro­mje­ne mo­gle pos­ta­ti i

Kad si bo­gat, možeš vo­zi­ti elek­trič­ni ro­mo­bil, jedeš or­gan­sku hra­nu, re­cik­li­raš i dru­gi­ma pri­go­va­raš što ne ra­de is­to to

Ex­press: Ne kli­zi li Eu­ro­pa u so­ci­ja­li­zam? Cen­tral­ne vlas­ti fi­nan­ci­ra­ju po­du­ze­ća, po­neg­dje pre­uzi­ma­ju udio u vlas­niš­tvu... U Hr­vat­skoj će vla­da, u po­gle­du ras­po­dje­le nov­ca, usko­ro ima­ti vi­še mo­ći ne­go vla­da SR Hr­vat­ske (mis­lim na sred­stva iz EU)?

Eu­ro­pa za sa­da ne kli­zi u so­ci­ja­li­zam

- iako je je­di­ni ra­ci­ona­lan od­go­vor na kli­mat­ske pro­mje­ne i ne­jed­na­kos­ti de­mo­krat­ski so­ci­ja­li­zam. Ni­je mo­gu­će spri­je­či­ti pro­mje­ne kli­me ako se ne pro­mi­je­ni na­čin pro­izvod­nje. Vo­de­ći svjet­ski kli­ma­to­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da smo bli­zu toč­ke u ko­joj bi kli­mat­ske pro­mje­ne mo­gle pos­ta­ti ire­ver­zi­bil­ne, a to je mo­gu­će spri­je­či­ti je­di­no ra­pid­nim i glo­bal­nim prev­la­da­va­njem ka­pi­ta­lis­tič­kog na­či­na pro­izvod­nje. Na jed­nu to­nu ku­ćan­skog ot­pa­da do­la­zi 70 to­na in­dus­trij­skog ot­pa­da, što po­ka­zu­je ko­li­ko je ma­ins­tre­am fokus na re­cik­li­ra­nje ku­ćan­skog i ko­mu­nal­nog ot­pa­da i na in­di­vi­du­al­nu od­go­vor­nost po­tro­ša­ča skre­ta­nje paž­nje s is­tin­skih uz­ro­ka de­vas­ta­ci­je oko­li­ša. Emi­si­je CO2 ne mo­že­mo sma­nji­ti ako naj­ra­zvi­je­ni­je zem­lje ne pris­ta­nu na eko­lo­ške stan­dar­de. So­ci­ja­lis­tič­ke ele­men­te pre­poz­na­je­te, pret­pos­tav­ljam u to­me da vla­de po­je­di­nih dr­ža­va ula­ze u vlas­niš­tva pri­vat­nih tvrt­ki (re­ci­mo, njemačka vla­da u vlas­niš­tvo Luf­t­han­se) jer su ta pri­vat­na po­du­ze­ća u ko­ro­na kri­zi te vla­de spa­ša­va­le. Ta­ko­đer vi­di­mo ka­ko vla­de ima­ju mo­guć­nost na­re­di­ti pri­vat­nim tvrt­ka­ma što i ka­ko pro­izvo­di­ti - u in­te­re­su za­do­vo­lja­va­nja po­tre­ba druš­tve­ne ve­ći­ne - pri­vre­de se okre­ću za­do­vo­lja­va­nju te­melj­nih po­tre­ba - pro­izvod­nji me­di­cin­ske opre­me, hra­ne, us­lu­ga u zdrav­s­tvu, obra­zo­va­nju... To nam po­ka­zu­je ko­li­ko je, go­to­vo pre­ko no­ći, mo­gu­će pro­mi­je­ni­ti stva­ri iako smo de­set­lje­ći­ma slu­ša­li o to­me da ‘ne­ma dru­gog na­či­na’.

Ex­press: Moj je do­jam da kod nas lju­di ja­ko vo­le so­ci­ja­li­zam, ali na­ci­onal­ni. Slo­bod­no tr­ži­šte ov­dje nit­ko ne že­li, a od li­be­ra­la - ko­ji, do­du­še, pre­čes­to ži­ve od vla­di­na nov­ca - mno­gi vi­še sim­pa­ti­zi­ra­ju kož­ne bo­les­ti.

‘Slo­bod­no tr­ži­šte’ je mit, od­nos­no re­li­gij­ska ka­te­go­ri­ja - lo­gič­no je i ra­ci­onal­no da sva­ki ka­pi­ta­list te­ži ne­kom obli­ku mo­no­po­la i si­gur­nih pri­ho­da. Mit o slo­bod­nom tr­ži­štu po­tre­ban je kao le­gi­ti­ma­ci­ja des­truk­tiv­ne kon­ku­ren­ci­je, ne­so­li­dar­nos­ti i ne­jed­na­kos­ti. Kod nas se čes­to ču­je da mi ne­ma­mo pra­vi ka­pi­ta­li­zam ne­go ne­ku va­ri­jan­tu or­tač­ko­ga ka­pi­ta­liz­ma - tak­va ide­ja po­dra­zu­mi­je­va da bi stva­ri jed­nom, ka­da do­đe­mo do ide­al­nog obli­ka ka­pi­ta­liz­ma, bi­le bo­lje. No ovo jest auten­tič­ni oblik ka­pi­ta­liz­ma - no na pe­ri­fe­ri­ji EU sa svim svo­jim po­jav­nos­ti­ma - na­ša oko­šta­la pri­vre­da ne­ma mo­guć­nos­ti rav­no­prav­no

se bo­ri­ti pod is­tim tr­žiš­nim pra­vi­li­ma s mno­go pro­duk­tiv­ni­jim i teh­no­lo­ški so­fis­ti­ci­ra­ni­jim kom­pa­ni­ja­ma ze­ma­lja ka­pi­ta­lis­tič­kog cen­tra. Da bi­smo uma­nji­li ne­jed­na­kos­ti, EU bi tre­ba­la bi­ti ma­kar fi­skal­na uni­ja, po­put SAD-a, gdje su ugra­đe­ni tzv. auto­mat­ski sta­bi­li­za­to­ri ili ins­ti­tu­ci­onal­ni me­ha­niz­mi za us­mje­ra­va­nje vi­ško­va iz bo­ga­ti­jih dr­ža­va i re­gi­ja pre­ma ma­nje ra­zvi­je­ni­ma i dr­ža­va­ma s de­fi­ci­ti­ma, a ne da se po­je­di­nač­no u par­la­men­ti­ma ra­zvi­je­ni­jih od­lu­ču­je o to­me ho­će li se sred­stva us­mje­ra­va­ti i ka­ko pre­ma ma­nje ra­zvi­je­ni­ma, kao što je slu­čaj s EU, ko­ja

ni­je fi­skal­na uni­ja.

Ex­press: Ako bis­te opo­re­zo­va­li vi­so­ke do­hot­ke ili ušte­đe­vi­ne - što je le­gi­tim­na po­li­ti­ka - bo­ga­ti bi taj no­vac pre­se­li­li u po­rez­no priv­lač­ni­je dr­ža­ve, bar oni zna­ju ka­ko se to ra­di. Če­mu, dak­le, tak­ve ide­je? To ru­ši i Pi­ket­tyje­vu za­mi­sao.

Za­pra­vo, Pi­ket­ty da­je pri­jed­log za ut­vr­đi­va­nje glo­bal­nog svjet­skog po­re­za na bo­gat­stvo uz is­to­dob­no oču­va­nje ka­pi­ta­lis­tič­kog na­či­na pro­izvod­nje i tr­žiš­nih od­no­sa kon­ku­ren­ci­je, a Rad­nič­ka fron­ta i ja sma­tra­mo da po­rez ni­je do­vo­ljan ne­go da je prev­la­da­va­nje ka­pi­ta­lis­tič­kog na­či­na pro­izvod­nje nuž­no u druš­tvu ko­je prev­la­da­va ne­jed­na­kost i ne­prav­du. I po­re­zi su - kao za­hva­ti u sfe­ri ras­po­dje­le - u kraj­njoj li­ni­ji uvje­to­va­ni pret­hod­nim os­tva­re­njem vi­ška vri­jed­nos­ti - a to os­tva­re­nje Pi­ket­ty ne do­vo­di u pi­ta­nje. No - da, bi­jeg ka­pi­ta­la mo­že se oče­ki­va­ti i s njim se su­oča­va­ju sve so­ci­ja­lis­tič­ke vla­de. No za­nim­lji­vo je da svi zna­ju o če­mu se go­vo­ri kad net­ko spo­me­ne onih 1 pos­to na­su­prot 99 pos­to, no afir­ma­tiv­ne vi­zi­je druš­tva ko­je bi se su­oči­lo s tak­vim ne­jed­na­kos­ti­ma i po­ku­ša­le ih prev­la­da­ti od­mah na­ila­ze na kri­ti­ke ka­ko to ni­je mo­gu­će i ka­ko je ne­što tak­vo čis­ta uto­pi­ja. Mno­go ve­ći pro­blem od teh­nič­kog pi­ta­nja - ka­ko spri­je­či­ti bi­jeg ka­pi­ta­la - jest ka­ko uk­lo­ni­ti blo­ka­de s miš­lje­nja i za­miš­lja­nja pra­ved­ni­jeg i so­li­dar­ni­jeg druš­tva.

Ex­press: Uvje­ti za do­dje­lu EU nov­ca su ze­le­na tran­sfor­ma­ci­ja, di­gi­ta­li­za­ci­ja, tran­s­pa­rent­nost. Ko­je su mo­guć­nos­ti ze­le­nih pro­je­ka­ta da­nas?

Kad si bo­gat, možeš vo­zi­ti elek­trič­ni ro­mo­bil, jedeš or­gan­sku hra­nu, re­cik­li­raš i dru­gi­ma pri­go­va­raš što to ne ra­de. Ot­pri­li­ke je i ta­kav od­nos cen­tra pre­ma ne­ra­zvi­je­noj pe­ri­fe­ri­ji – u utak­mi­ci u ko­joj se bo­re ne­jed­na­ki oni ja­či pos­tav­lja­ju uvje­te. Pr­vi pro­blem je što je ze­le­na tran­sfor­ma­ci­ja, kao i sve os­ta­le na­ve­de­ne stva­ri, sa­mo praz­na flo­sku­la. Njemačka, ko­ju bi mno­gi uze­li kao svi­je­tli pri­mjer ‘ze­le­ne tran­sfor­ma­ci­je’, zem­lja je s uvjer­lji­vo naj­ve­ćim udje­lom u emi­si­ji stak­le­nič­kih pli­no­va u EU (900 mi­li­ju­na to­na ug­lji­ko­va di­ok­si­da go­diš­nje). Is­to­dob­no na­ma kao kri­te­ri­je pos­tav­lja­ju ze­le­ne tran­sfor­ma­ci­je iako sti­hij­skom vi­še­de­set­ljet­nom de­in­dus­tri­ja­li­za­ci­jom da­je­mo ite­ka­ko svoj do­pri­nos. Dru­go, ze­le­na tran­sfor­ma­ci­ja tre­ba­la bi kre­nu­ti od ula­ga­nja u ze­le­nu re­in­dus­tri­ja­li­za­ci­ju - bi­ra­njem onih sek­to­ra i su­bje­ka­ta ko­ji ima­ju mo­guć­nost pro­izvod­nje do­da­ne vri­jed­nos­ti i po­ve­ća­nja iz­vo­za, te mul­ti­pli­ci­ra­ju­će učin­ke po­ve­ća­nja udje­la do­ma­će kom­po­nen­te u pro­izvod­nji. Na­ža­lost, mi naj­češ­će pu­tem EU sred­sta­va fi­nan­ci­ra­mo stra­ne pri­vre­de i nji­ho­ve pro­izvo­đa­če ze­le­nih teh­no­lo­gi­ja.

Ex­press: HDZ je s Hre­ba­kom potpisao ugo­vor ko­jim se obve­zu­ju sta­vi­ti sve tro­ško­ve lo­kal­nih vlas­ti na in­ter­net. Ho­će­te li to po­dr­ža­ti? Jes­te li sprem­ni gla­sa­ti za ne­ke pro­jek­te HDZ-a ko­ji su vam pri­hvat­lji­vi ili će­te uvi­jek bi­ti pro­tiv?

Ni­smo mi pro­tiv jer nam je ta­kav stil ne­go za­to što su po­li­ti­ke des­ni­ce i ek­s­trem­nog cen­tra te­melj­ni uz­rok po­dre­đe­nog sta­tu­sa druš­tve­ne ve­ći­ne, ugro­ža­va­nja jav­nog do­bra, pri­va­ti­za­ci­je zdrav­s­tve­ne za­šti­te i obra­zo­va­nja, ogra­ni­ča­va­nja mo­guć­nos­ti za nor­ma­lan ži­vot za ve­ći­nu.

Po­li­ti­ke HSLS-ov­ca Da­ri­ja Hre­ba­ka su kla­si­čan pri­mjer ono­ga što bi se tre­ba­lo po­če­ti zva­ti ‘ek­s­trem­nim cen­trom’. S jed­ne stra­ne za­go­va­ra se tran­s­pa­rent­nost, tko ne bi bio za tran­s­pa­rent­nost - no sa­mo za­to da se ne­jed­na­kost i si­ro­maš­tvo usus­ta­ve, da pos­ta­nu sis­tem­ski pri­hvat­lji­vi. Hre­bak će u re­al­nom vre­me­nu objav­lji­va­ti fak­tu­re pu­tem ko­jih Grad Bje­lo­var is­pla­ću­je no­vac tvrt­ka­ma i gra­đa­ni­ma, no is­to­dob­no će objav­lji­va­ti ime­na fi­zič­kih oso­ba (mi­mo sta­va Agen­ci­je za za­šti­tu osob­nih po­da­ta­ka) ko­ji­ma Grad upla­ću­je no­vac kao so­ci­jal­nim slu­ča­je­vi­ma ka­ko bi po­ja­čao pri­ti­sak na one ko­ji, po nje­mu, mo­gu a

‘ne že­le ra­di­ti’ - tak­vi­ma, tvr­di Hre­bak, druš­tvo ni­je duž­no po­ma­ga­ti. Hre­bak se, na­ime, za­la­že za to da se oduz­me so­ci­jal­na po­moć oni­ma ko­ji su dje­lo­mič­no spo­sob­ni za rad, ali ne že­le su­dje­lo­va­ti u jav­nim ra­do­vi­ma.

Ne bih bra­ni­te­lje stav­lja­la na­su­prot rad­ni­ka i Rad­nič­ke fron­te, iako su ne­ki od njih su­dje­lo­va­li u obes­prav­lji­va­nju ve­ći­ne, u hu­škač­kim po­li­ti­ka­ma i re­vi­zi­ji proš­los­ti

De­mo­krat­ski so­ci­ja­li­zam, ka­že gos­po­đa Peović, je­di­ni je od­go­vor na kri­zu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.