Ka­ro­li­na Vi­do­vić Kri­što spus­ti­la se u naj­go­ri ta­log. Ali mo­že i go­re...

Spo­me­nu­ta gos­po­đa u svo­joj na­ci­ona­lis­tič­koj za­lu­đe­nos­ti ni­je ču­la ni­šta od ono­ga što je Ši­pra­ga rek­la, jer joj se za­ma­gli­lo pred oči­ma kad je spo­me­nu­la ‘august’ i ‘tač­no’

Express - - Brifing -

bu­duć­nost. Iako je krat­ko tra­jao, go­vor mla­de SDSS-ov­ke bio je pri­lič­no za­mo­ran i pa­te­ti­čan. Mno­go snaž­ni­ja i kon­kret­ni­ja bi­la je nak­nad­na obja­va na druš­tve­nim mre­ža­ma no­vog pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de Bo­ri­sa Mi­lo­še­vi­ća o vlas­ti­tom is­kus­tvu ra­ta. No nas­tup Anje Šim­pra­ge u ovom kon­kret­nom po­vi­jes­nom tre­nut­ku ima snaž­nu sim­bo­lič­ku važ­nost. Ona je hra­bro iz­ni­je­la svo­ju ži­vot­nu pri­ču, os­vr­nu­la se na vri­je­me kad joj je bi­lo te­ško te pru­ži­la ru­ku za ne­ku bo­lju bu­duć­nost bez po­dje­la i raz­mi­ri­ca.

Na­kon iz­la­ga­nja SDSS-ove zas­tup­ni­ce, do­go­di­lo se ne­što pri­lič­no op­skur­no čak i za do­ma­će pri­li­ke. Ja­vi­la se, na­ime, gos­po­đa Vi­do­vić Kri­što ko­ris­te­ći ins­ti­tut po­vre­de pos­lov­ni­ka. “U Hr­vat­skoj i u Hr­vat­skom sa­bo­ru služ­be­ni je­zik je hr­vat­ski. Ni­je tač­no ne­go toč­no, ni­je august ne­go ko­lo­voz”, is­pra­vi­la je us­pu­ha­na Vi­do­vić Kri­što, ko­ja se i is­pri­ča­la zbog za­di­ha­nos­ti jer je tr­ča­la u sa­bor­ni­cu ka­ko bi ulo­ži­la pri­go­vor. Dak­le, do­tič­na gos­po­đa u svo­joj na­ci­ona­lis­tič­koj za­lu­đe­nos­ti ni­je ču­la ni­šta od ono­ga što je Ši­pra­ga rek­la, jer joj se za­ma­gli­lo pred oči­ma kad je Ši­pra­ga spo­me­nu­la “august” i “tač­no”. To je naj­ni­ži hr­vat­ski ta­log. Mo­že li dub­lje od ovo­ga? Že­na is­pri­ča svo­ju rat­nu tra­umu iz dje­tinj­stva ne op­tu­žu­ju­ći ni­ko­ga, pre­tvo­ri je u je­dan an­ti­rat­ni i po­mi­ru­ju­ći go­vor, a ova se za­le­ti iz sa­bor­skog ka­fi­ća dos­lov­no sop­ću­ći ka­ko bi joj sva za­pu­ha­na bez trun­ke em­pa­ti­je i ra­zu­mi­je­va­nja - pri­go­vo­ri­la za “tač­ku” i “august”. Pri­go­vor mi­ro­tvor­nom, po­mir­be­nom i ple­me­ni­tom iz­la­ga­nju bez op­tu­ži­va­nja Hr­va­ta za bi­lo što mo­gu iz­na­ći sa­mo lju­di sku­če­nog uma i sr­ca te nji­ho­vi obo­ža­va­te­lji. Svi oni tvr­de da oni ni­ko­ga ne mr­ze, ne­go da sa­mo vo­le svoj na­rod i svo­ju do­mo­vi­nu, no ta nji­ho­va “lju­bav” nuž­no uklju­ču­je i mrž­nju pre­ma oni­ma ko­ji su iz bi­lo ko­jeg raz­lo­ga is­klju­če­ni iz ka­te­go­ri­je “hr­vat­ski na­rod”.

Ako je oba­ve­za slu­ži­ti se is­klju­či­vo hr­vat­skim knji­žev­nim je­zi­kom u sa­bor­ni­ci, on­da bi ve­ći­na zas­tup­ni­ka bi­la pri­si­lje­na šu­tje­ti. Do­bar dio njih ne zna pos­ta­vi­ti pi­ta­nje bez “da li”, a ne­ki čak ko­ris­te “jel” umjesto “jer”. Ni­ko­me od tan­ko­ćut­nih Hr­va­ti­na ni­je sme­ta­lo što ex sa­bor­ski zas­tup­nik Glas­no­vić ba­rem po­la svo­je sa­bor­ske pla­će ni­je ulo­žio u do­bar te­čaj hr­vat­skog je­zi­ka. Te­ško da će do­tič­na gos­po­đa iz po­s­ljed­njeg re­da is­prav­lja­ti tak­ve po­gre­ške, ali čim net­ko dru­ga­či­jih krv­nih zr­na­ca na­pra­vi je­zič­nu gre­šku, on­da ni­je te­ško ni tr­ča­ti uz ste­pe­ni­ce ne bi li se pleb­su po­ka­za­lo ko­li­ko smo “do­mo­ljub­ni”. it­ko ne spo­ri da je sr­p­ska rat­na po­li­ti­ka u Hr­vat­skoj bi­la ka­tas­tro­fal­na i des­truk­tiv­na, ali ne mo­že se na ljud­ske sud­bi­ne gle­da­ti ona­ko plit­ko i jed­no­di­men­zi­onal­no. No ne znam vi­še ni za­što me to ču­di te što se od ove pa­kos­ne mr­zi­te­lji­ce Sr­ba i sr­p­skog dru­go mo­že oče­ki­va­ti? Ri­ječ je o sa­bor­skoj zas­tup­ni­ci ko­ja je, ako na tre­nu­tak po­ku­ša­mo za­ne­ma­ri­ti pa­to­lo­šku fo­ku­si­ra­nost na ko­mu­nis­te i par­ti­za­ne, čes­to bi­la pro­zi­va­na zbog ne­pro­fe­si­onal­nos­ti, nes­truč­nos­ti i neo­bjek­tiv­nos­ti. Na­kon što se ugla­đe­ni­ji

N

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.