Nas­li­ka­ni so­kol ‘bra­ni’ gro­žđe od pra­vih pti­ca

Do­đu pti­ce u vi­no­grad, ali vi­de so­ko­la i ne le­te pa po­je­du ma­nje bo­bi­ca ne­go što bi po­je­le da ni­je tu, ka­že Ivan Ka­tu­nar. Ide­ju je ‘ukrao’ NASA-i

Express - - Jedi, Moli, Vino -

Vr­b­nič­ka Ku­ća vi­na Ivan Ka­tu­nar nu­di pje­nu­ša­vu, su­hu i slat­ku žlah­ti­nu te fi­ni san­si­got

San­si­got vo­li dr­vo. Sor­ta po­tje­če s pješ­ča­nog oto­ka Su­ska, po ko­je­mu je do­bio i dru­gi naziv suš­ćan. Na Su­sku su sta­bla po­pri­lič­no ri­jet­ka, a hras­to­va ni ne­ma, no od­le­ža­va­nje u ba­čvi­ca­ma pu­no da­je vi­ni­ma od sor­te ko­ju u dru­gim di­je­lo­vi­ma Kvar­ne­ra na­zi­va­ju i san­sig, tvar­do gro­zje ili čar­no gro­zje. Po­ka­zu­je to i San­si­got Ku­će vi­na Ivan Ka­tu­nar iz Vr­b­ni­ka. Pu­ne ga iz­me­đu 7000 i 8000 bo­ca na go­di­nu. Ber­ba 2016. sad je u bo­ci. Šest mje­se­ci u ma­lim, pa šest u ve­li­kim ba­čva­ma fi­no je za­okru­ži­lo aro­me ovog svje­žeg ljet­nog cr­nog vi­na. Ber­ba 2018. je u dr­ve­tu, a 2017. smi­ru­je se u inok­su i če­ka pu­nje­nje u bo­cu. San­si­got je ugro­že­na sor­ta, no sve se vi­še sa­di na Kr­ku. Au­to­ri “Ze­le­ne knji­ge: Hr­vat­ske iz­vor­ne sor­te vi­no­ve lo­ze” na­vo­de ka­ko da­je do­bra crna vi­na, sred­nje ja­kos­ti i in­ten­zi­te­ta obo­je­nos­ti ko­ja ni­su oso­bi­to tr­p­ka pa su užit­na i kao mla­da. Kao jed­no­sort­no vi­no pu­ni ga i vi­na­ri­ja Ši­pun Ivi­ce Do­brin­či­ća, ra­sad­ni­ča­ra ko­ji je i raz­m­no­žio tr­so­ve, a PZ Vr­b­nik ga mi­je­ša s dru­gim sor­ta­ma u ru­ži­čas­tom pje­nuš­cu Va­lo­met i vi­nu Na­mo­ri. Ku­ća vi­na Ivan Ka­tu­nar je 2008. go­di­ne pr­vi put na­pu­ni­la u bo­cu vi­no sa­mo od san­si­go­ta. Gro­žđe je bi­lo iz unajm­lje­nog sta­rog vi­no­gra­da iz­nad Pun­ta. Te­ren je bio ta­kav da se po nje­mu je­dva mo­glo ho­da­ti, a ka­mo­li obra­đi­va­ti ga. “Uni­šti­li bi­smo ci­pe­le pri sva­kom od­la­sku u vi­no­grad”, pri­ča Ivan Ka­tu­nar mla­đi, či­ji je otac, ta­ko­đer Ivan, os­no­vao vi­na­ri­ju na­kon što se ra­zi­šao s bra­tom An­to­nom. Još pri­je pr­ve ber­be san­si­go­ta iz unajm­lje­nog vi­no­gra­da po­če­li su sa­di­ti no­ve tr­so­ve na po­lo­ža­ju Kra­si­na iz­nad Vr­b­nič­kog po­lja. I to je bio mu­ko­tr­pan po­sao. Dro­bi­li su ka­men ka­ko bi is­ko­pa­li ru­pe za lo­zu, struč­no se to na­zi­va me­li­ora­ci­ja kr­ša, ali is­pla­ti­lo im se. Nji­hov je San­si­got 2016. i pr­vo vr­hun­sko vi­no od te sor­te. Žlah­ti­na je ipak glav­na u Ku­ći vi­na Ivan Ka­tu­nar. Od 60-ak ti­su­ća bo­ca, ko­li­ko im je ukup­na go­diš­nja pro­izvod­nja, oko 70 pos­to da­je sor­te ko­ja je ime do­bi­la pre­ma sta­ros­la­ven­skom pri­dje­vu žlah­ten, što zna­či ple­me­nit. Ra­de je kao pje­nu­ša­vo vi­no, kao mir­no i kao slat­ki pro­šek. Mir­no vi­no od žlah­ti­ne proš­lo­go­diš­nje ber­be ma­ce­ri­ra­no je 24 sa­ta. Pos­li­je pre­ša­nja i fer­men­ta­ci­je od­le­ža­lo je vi­še od tri mje­se­ca na fi­nom ta­lo­gu, dok kvas­ci ni­su za­po­če­li mi­je­nja­ti sort­ne aro­me. Do­bi­lo je pu­no­ću, a za­dr­ža­lo voć­nost i mi­ne­ral­nost. io vi­na od žlah­ti­ne ma­ce­ri­ra­li su čak šest mje­se­ci, pa sta­vi­li u dr­ve­ne ba­čvi­ce na od­le­ža­va­nje. “Vi­djet će­mo što će bi­ti od to­ga”, ka­že Ivan o no­vom pro­jek­tu. Pro­šek Sv. Ivan je slat­ka žlah­ti­na, de­sert­na, ko­ja od­le­ža­va če­ti­ri go­di­ne u ba­čvi i dvi­je u bo­ci. Sla­đe vi­no im je i Mu­škat žu­ti. Ber­ba 2019. ima 13 pos­to al­ko­ho­la i 35 gra­ma ne­pro­vre­la še­će­ra po li­tri pa služ­be­no spa­da u po­lus­lat­ka. Na­pu­ne ga oko 4000 bo­ca na go­di­nu i ja­ko im do­bro ide. Ka­že Ivan, mi­ris­ni mu­škat ima vjer­ne obo­ža­va­te­lje ko­ji do­la­ze u vi­na­ri­ju sa­mo po nje­ga i po pro­šek. Od bi­je­lih vi­na ra­de još i char­don­nay, a od ca­ber­net sa­uvig­no­na i mer­lo­ta i fi­ni po­lu­su­hi Rosé. Ne­ma pu­no ne­pro­vre­la še­će­ra, u ber­bi 2018. bi­lo je oko šest gra­ma po li­tri, a li­je­po je za­okru­žen i os­vje­ža­vao je na te­ra­si vi­na­ri­je s po­gle­dom na Vr­b­nik i pti­ce ko­je le­te pre­ma nje­mu. Ivana i su­pru­gu Egle, pi­ta­li smo ko­li­ko im gro­žđa one po­be­ru?

“Ne pu­no”, re­kao je Ivan, za­hva­lju­ju­ći teh­ni­ci za ko­ju je ide­ju ukrao NASA-i. “Vi­dio sam na nji­ho­vim stra­ni­ca­ma ka­ko pti­ce ko­je bi mo­gle ome­ta­ti uz­li­je­ta­nja tje­ra­ju sli­ka­ma so­ko­lo­va u tri bo­je. I mi smo ih sta­vi­li u vi­no­grad pa pti­ce do­đu, ali bo­je se le­tje­ti. A sa­mo ho­da­ju­ći po­je­du iz­me­đu 10 i 15 pu­ta gro­žđa ma­nje”, is­pri­čao je Ivan.

D

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.