Er­do­ga­no­ve fan­taz­me o neo­oto­ma­niz­mu mo­gu BiH us­pješ­ni­je uni­šti­ti nego što to Do­dik mo­že i sa­nja­ti

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Ti­je­kom ne­us­pješ­nog po­ku­ša­ja voj­nog pu­ča u Tur­skoj u no­ći s 15. na 16. li­panj, kad je “ko­ris­nik” Re­cep Tayyip Er­do­gan vi­še sa­ti bio “ne­dos­tu­pan”, sa­mo je je­dan “svjet­ski dr­žav­nik” toč­no znao što mu je či­ni­ti. Nje­go­vo ime je Ba­kir Izet­be­go­vić, član Pred­sjed­niš­tva BiH i Er­do­ga­nov vjer­ni bo­san­sko­her­ce­go­vač­ko-fe­de­ral­ni ve­zir, ko­ji je već po­odav­no svo­jim va­ze­lin­skim od­no­som pre­ma tur­skom pred­sjed­ni­ku pre­šao sve gra­ni­ce lo­šeg uku­sa. Lo­šeg, jer do­bar ukus u ovoj pri­či ni­kad ni­je ni do­la­zio u ob­zir. Još je Ali­ja Izet­be­go­vić, Ba­ki­rov otac, za ži­vo­ta “za­vje­štao”, od­nos­no “os­ta­vio Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu u ama­net” Tayyi­pu Er­do­ga­nu, ta­da no­voj zvi­jez­di tek za­sja­loj na is­la­mis­tič­kom ne­bu. Kad je svjet­ska di­plo­ma­ci­ja za­šu­tje­la i kad su svi če­ka­li ra­zvoj do­ga­đa­ja, Ba­kir Izet­be­go­vić je odas­lao po­ru­ku “tur­skom na­ro­du”, tj. fa­no­vi­ma auto­krat­skog tur­skog vo­đe. “Iz­ne­na­đe­ni smo i sve je vr­lo ne­ugod­no. Pri­jet­nja da se pre­ki­ne de­mo­krat­ski put i ra­zvoj Tur­ske, stvar kak­vu smo na­ža­lost i u proš­los­ti čes­to gle­da­li. Na­dam se i uvje­ren sam da ovaj put ne­će us­pje­ti. Mo­ja po­ru­ka bra­tu Er­do­ga­nu je da ima snaž­nu po­dr­šku ov­dje me­đu na­ma u BiH. Po­ru­ka tur­skom na­ro­du je da bra­ni svo­ju slo­bo­du, da bra­ni de­mo­kra­ti­ju, svo­je pra­vo na iz­bor, svoj put, svoj us­pje­šan put, da bu­de uz svog pred­sjed­ni­ka, da bu­de uz ovu us­pješ­nu gar­ni­tu­ru ko­ja po­di­že Tur­sku na mjes­to ko­je joj u svi­je­tu i pri­pa­da, da u slje­de­ćim sa­ti­ma ili da­ni­ma od­bra­ne slo­bo­du u Od­nos Er­do­gan-Gu­len pod­sje­ća na Orwel­lo­vu ‘Ži­vo­tinj­sku far­mu’. Ta­ko je ulo­ga Na­po­le­ona pri­pa­la Er­do­ga­nu, dok je nje­gov biv­ši pri­ja­telj i sa­vez­nik pre­uzeo ulo­gu Snowbal­la, po­ra­že­nog i od­bje­glog pras­ca s far­me gos­po­di­na Jo­ne­sa Tur­skoj”, re­kao je me­đu os­ta­lim Izet­be­go­vić mla­đi. Na­rav­no, Izet­be­go­vić se ni­je ogla­sio kad je po­če­la re­pre­si­ja i čis­t­ke u druš­tvu, kad su po­če­le pris­ti­za­ti vi­jes­ti o mu­če­nji­ma u tur­skim za­tvo­ri­ma ni kad je Er­do­gan naj­a­vio mo­guć­nost uvo­đe­nja smrt­ne kaz­ne. Po­li­ti­ka Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća, očiš­će­na od sva­kog su­vis­log sa­dr­ža­ja, s tra­gič­nim dnev­no-po­li­tič­kim lu­ta­nji­ma, kon­zis­tent­na je je­di­no u slu­ča­ju ne­kri­tič­ke tur­ko­fi­li­je ko­ja je već odav­no preš­la u otvo­re­no ido­lo­pok­lons­tvo. Čim je pos­tao “dos­tu­pan” i kad je bi­lo jas­no ka­ko je puč pro­pao, Er­do­gan se čuo s vjer­nim Ba­ki­rom Izet­be­go­vi­ćem i za­hva­lio mu na pot­po­ri. Po­je­di­ni po­li­tič­ki ko­men­ta­to­ri od­nos Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća pre­ma Tur­skoj čes­to smje­šta­ju u kon­tekst od­no­sa BiH Hr­va­ta pre­ma Za­gre­bu, od­nos­no Sr­ba pre­ma Be­ogra­du. Me­đu­tim, u da­naš­njem od­no­su sna­ga te us­po­red­be ne sto­je: Zagreb i Be­ograd već odav­no ne vo­de pro­ak­tiv­nu ulo­gu u ov­daš­njem po­li­tič­kom cir­ku­su. Ili net­ko mis­li ka­ko bi­lo tko mo­že uprav­lja­ti ne­pre­dvi­di­vim i des­truk­tiv­nim Mi­lo­ra­dom Do­di­kom? Ili da je Tim Ore­ško­vić čuo za Mos­tar? Ta­ko­đer, ne­ri­jet­ko se pov­la­če us­po­red­be s ru­so­fi­li­jom me­đu Sr­bi­ma, od­nos­no “tra­di­ci­onal­nom” ger­ma­no­fi­li­jom ko­ja se pri­pi­su­je Hr­va­ti­ma, čis­to zbog odre­đe­ne rav­no­te­že ko­ja je u tro­je­di­noj BiH pra­vi­lo. To “pe­hli­va­nje­nje”, kal­ku­lant­ski hod po ži­ci, uvjet­ni je re­fleks na bo­san­sko­her­ce­go­vač­koj me­dij­skoj sce­ni i naj­bo­lji na­čin da se s pu­no ri­je­či ne ka­že ni­šta. U ovom slu­ča­ju, to je naj­bo­lji na­čin da se “šu­ti” o Ba­ki­ru Izet­be­go­vi­ću. Ove us­po­red­be ne sto­je u hr­vat­skom slu­ča­ju: uis­ti­nu pos­to­je odre­đe­ni ger­ma­no­fil­ski sen­ti­men­ti, čak i oni po­vi­jes­ni u neo­us­ta­škim kru­go­vi­ma. Me­đu­tim, ov­dje je pr­vens­tve­no ri­ječ o “tra­gič­noj”, ne­uz­vra­će­noj lju­ba­vi. Re­la­ci­je Pu­tin-Do­dik, od­nos­no Er­do­gan-Izet­be­go­vić su ne­upit­ne i čvr­ste či­nje­ni­ce, ali re­la­ci­ja Čo­vić-Mer­kel po­ma­lo ble­sa­vo zvu­či. Dan na­kon što je voj­ni puč okon­čan, na sa­ra­jev­skoj Baš­čar­ši­ji je 17. lip­nja odr­žan skup pot­po­re “tur­skom na­ro­du”. “Gra­đa­ni” su no­si­li zas­ta­ve Re­pu­bli­ke Tur­ske te tran­s­pa­ren­te s li­kom, sad je već iz­vjes­no, no­vog tur­skog sul­ta­na Re­ce­pa Tayyi­pa Er­do­ga­na. Skup je or­ga­ni­zi­ra­la op­skur­na or­ga­ni­za­ci­ja “Mos­to­vi pri­ja­telj­stva” iz Ze­ni­ce. Po­red njih, pri­mje­ri­ce, pot­po­ru “tur­skom na­ro­du” upu­tio je pred­sjed­nik “Sa­ve­za RVI pa­ra­ple­gi­ča­ra FBiH” Mu­jo Aga­no­vić te pred­sjed­ni­ca Udru­že­nja “Maj­ke en­k­la­va Sre­bre­ni­ce i Že­pe” Mu­ni­ra Su­ba­šić, či­je je su­dje­lo­va­nje u ovoj pri­či u naj­ma­nju ru­ku spor­no. Na­kon pu­ča po­ja­vio se niz muč­nih fo­to­gra­fi­ja mal­tre­ti­ra­nja go­lo­bra­dih ka­de­ta od stra­ne po­li­ci­je i Er­do­ga­no­vih pris­ta­ša te vi­jes­ti o nji­ho­vu pri­tva­ra­nju i bru­tal­no­me mal­tre­ti­ra­nju. Ne znam je­su li ovi de­ta­lji gos­po­đu Su­ba­šić ba­rem na tre­nu­tak pod­sje­ti­li na Sre­bre­ni­cu te ta­moš­nje zbu­nje­ne i iz­gub­lje­ne dje­ča­ke ko­je je Mla­di­će­va sol­da­te­ska ne­mi­lo­srd­no smak­nu­la. Ne­ko­li­ko da­na na­kon voj­nog pu­ča

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.