Kas­nih ‘30-ih je tu­lu­ma­rio u Pa­ri­zu, Bu­dim­pe­šti i Be­ču, gdje je upi­sao stu­dij me­di­ci­ne. Da­ne je uglav­nom pro­vo­dio za­vo­de­ći mla­di­će. Na lje­to je oti­šao u Du­brov­nik, gdje je upoz­nao Il­se Klap­per - Ži­dov­ku iz Ham­bur­ga

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Nar­ko­man, ubo­ji­ca, že­no­mr­zac, si­fi­li­čar i je­dan od naj­ve­ćih ame­rič­kih knji­žev­ni­ka. Wil­li­am Seward Bur­ro­ug­hs II. bio je sve to, a do kul­t­nog sta­tu­sa do­šao je jed­na­ko svo­jim ro­ma­ni­ma, kao i ne­ko­nven­ci­onal­nim ži­vot­nim sti­lom. Ro­đen je 1914. go­di­ne u St. Lo­uisu u bo­ga­toj obi­te­lji. S ocem, maj­kom i sta­ri­jim bra­tom ži­vio je la­god­no, a naj­ve­ći stres bi­le su mu dvi­je go­di­ne u in­ter­na­tu u No­vo­me Mek­si­ku, gdje je oti­šao kad je imao 14 go­di­na. Pa­tio je jer se ni­je uk­la­pao u druš­tvo, a tad je pri­mi­je­tio svo­je ho­mo­sek­su­al­ne sklo­nos­ti. Kas­ni­je je priz­nao ka­ko je tad pr­vi put pi­sao lju­bav­na pi­sma dru­gom dje­ča­ku, no u stra­hu da ga net­ko ne ot­kri­je ih je spa­lio. Bur­ro­ug­hs je du­go od obi­te­lji skri­vao da je ho­mo­sek­su­alac, a kad im je to i priz­nao, ni­je na­išao na odo­bra- va­nje. U in­ter­na­tu je pro­či­tao knji­gu “Ne mo­žeš po­bi­je­di­ti” Jac­ka Blac­ka, me­mo­are pro­fe­si­onal­nog lo­po­va i ovis­ni­ka o opi­ju­mu. Ta će knji­ga pos­ta­ti svo­je­vr­stan pred­lo­žak za nje­gov kul­t­ni po­lu­auto­bi­ograf­ski ro­man “Jun­ky”. Ve­ći­nu mla­dos­ti Bur­ro­ug­hs je pro­veo tra­že­ći se i po­ku­ša­va­ju­ći pi­sa­ti. Stu­di­rao je sve i sva­šta. Pr­vo je na Har­var­du upi­sao en­gle­sku knji­žev­nost, a osim uče­nja na­pa­met di­je­lo­va knji­ga omi­lje­nog mu auto­ra Sha­kes­pe­area, naj­vi­še je uži­vao u iz­le­ti­ma u New York, gdje je upoz­nao gay un­der­gro­und sce­nu. Lje­ta je pro­vo­dio ra­de­ći sva­kak­ve pos­lo­ve, a jed­no je vri­je­me bio i no­vi­nar. Do­bio je ot­kaz jer ni­je htio ra­di­ti ono što su še­fo­vi od nje­ga tra­ži­li. Na­kon što je di­plo­mi­rao, pr­vo je sa­njao o stu­di­ju an­tro­po­lo­gi­je, ko­ji je i upi­sao, ali ubr­zo je oti­šao na pu­to­va­nje Eu­ro­pom ko­je su mu pla­ti­li ro­di­te­lji. Mje­seč­no su mu da­va­li 200 do­la­ra, što bi da­nas bi­la vri­jed­nost od oko 3000 do­la­ra. Dže­pa­rac je do­bi­vao idu­ćih 25 go­di­na pa je imao pot­pu­nu slo­bo­du. Čes­to je pu­to­vao, a ra­dio je uglav­nom ka­ko bi se za­ba­vio, do­ži­vio ne­što no­vo o če­mu će pi­sa­ti te imao vi­še nov­ca za dro­gu i al­ko­hol. S pri­ja­te­ljem je te go­di­ne bio u Pa­ri­zu, Bu­dim­pe­šti i Be­ču, ko­ji mu se naj­vi­še svi­dio, pa je ta­mo upi­sao stu­dij me­di­ci­ne. Da­ne je uglav­nom pro­vo­dio za­vo­de­ći mla­di­će. Na lje­to je bio na od­mo­ru u Du­brov­ni­ku, gdje je upoz­nao Il­se Klap­per. - Bur­ro­ug­hs je bio iz­nim­no pris­to­jan čo­vjek. Nje­go­vi pri­ja­te­lji i na­čin ži­vo­ta mi se ni­su svi­đa­li. Ali uvi­jek sam ci­je­ni­la nje­go­vu is­kre­nost, kao i on mo­ju - na­vod­no je svo­jem ne­ća­ku rek­la Il­se, Ži­dov­ka iz Ham­bur­ga. O njoj se ni da­nas ne zna mno­go, ni­je­dan nje­zin in­ter- vju ni­je sa­ču­van – ako je ikad i na­prav­ljen. O nji­ho­vu je bra­ku pi­sao i Bur­ro­ug­h­sov pri­ja­telj Jack Ke­ro­uac u ro­ma­nu “Na ces­ti” – bio je to brak iz ko­ris­ti. Do­du­še, Ke­ro­uac je na­pi­sao ka­ko se “u Ju­gos­la­vi­ji ože­nio bje­lo­ru­skom gro­fi­com da bi je spa­sio od na­cis­ta, a kas­ni­je je ni­kad vi­še ni­je vi­dio”, što ni­je pot­pu­na is­ti­na. Il­se je 1936. go­di­ne ži­vje­la u Du­brov­ni­ku. Iz Nje­mač­ke je po­bje­gla dvi­je go­di­ne ra­ni­je zbog na­cis­ta. Vo­di­la je tu­ris­te po du­bro­vač­kom pri­mor­ju i po­du­ča­va­la je­zi­ke – pri­ča­la je nje­mač­ki, fran­cu­ski, he­brej­ski, en­gle­ski, ru­ski i hr­vat­ski. Bur­ro­ug­hs joj je br­zo pos­tao pri­ja­telj, a kas­ni­je ju je pi­sac na­zvao “za­do­vo­lja­va­ju­će ne­ko­nven­ci­onal­nom”. Bi­la je 14 go­di­na sta­ri­ja od nje­ga.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.