Plen­ko­vić mo­ra za­mo­li­ti Ko­lin­du da mu ne po­ma­že, a Mi­la­no­vić mo­ra za­us­ta­vi­ti pre­diz­bor­nu kam­pa­nju

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

No­go­met­nim rječ­ni­kom re­če­no, vje­či­ti hr­vat­ski iz­bor­ni der­bi HDZ-SDP uz pri­pa­da­ju­će sa­te­li­te, ne­za­ja­ž­lji­vi Most kao pri­rod­ni dio HDZ-a i ne­što što je zi­he­ra­ški na­zva­no Na­rod­nom ko­ali­ci­jom kao SDP-ov od­go­vor, po sve­mu su­de­ći ri­je­šit će auto­go­lo­vi, kao što je to bio naj­češ­ći slu­čaj i do­sad. Naj­ve­ći maj­stor u tom seg­men­tu “igre”, To­mis­lav Ka­ra­mar­ko, pre­dao je ka­pi­ten­sku vrp­cu An­dre­ju Plen­ko­vi­ću i ot­plo­vio u “bes­pu­ća po­vi­jes­ne zbilj­nos­ti”. Pre­os­tao je tek vje­či­ti dru­gi, Zo­ran Mi­la­no­vić, ko­ji je u ne­vi­đe­noj for­mi: od iz­ja­va u afe­ri oko mi­li­jun­skih “bes­plat­nih” ru­ča­ka i lje­to­va­nja u vi­li Cos­ta­bel­la pa do pr­vos­tu­panj­ske pre­su­de Jo­si­pu Per­ko­vi­ću i Zdrav­ku Mus­ta­ču, ko­ju na­su­mi­ce vra­ća na pro­tiv­nič­ku stra­nu te­re­na, u ma­ni­ru pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar Ki­ta­ro­vić u tra­ka­vi­ci oko “or­ju­na­ša” i “hu­li­ga­na”, kao da se vi­še nit­ko ne sje­ća Lex Per­ko­vi­ća i pat po­zi­ci­je u ko­ju je do­veo Hr­vat­sku tvr­do­gla­vo šti­te­ći, sad zna­mo, “ud­ba­še” i “HDZ-ov­ce”. Mi­la­no­vić, na­rav­no s pra­vom, ra­ču­na na ko­lek­tiv­nu me­mo­ri­ju kao ne­što što ne pos­to­ji ili je u naj­ma­nju ru­ku re­la­tiv­no. Ta se­lek­tiv­na me­mo­ri­ja svoj­stve­na je cje­lo­kup­noj po­li­tič­koj kas­ti na pros­to­ri­ma biv­še dr­ža­ve. Ta­ko je, po To­mis­la­vu Ni­ko­li­ću i Alek­san­dru Vu­či­ću, Olu­ja za­po­če­la kao kak­va iz­ne­nad­na vre­men­ska ne­po­go­da, bez po­vo­da i bi­lo kak­ve pret­po­vi­jes­ti. Mi­no­ri­zi­ra se ili pot­pu­no ni­je­če ulo­ga Be­ogra­da u tra­ge­di­ji hr­vat­skih Sr­ba ko­ja je Mi­la­no­vić, na­rav­no s pra­vom, ra­ču­na na ko­lek­tiv­nu me­mo­ri­ju kao ne­što što ne pos­to­ji ili je u naj­ma­nju ru­ku re­la­tiv­no kul­mi­ni­ra­la Olu­jom, dok se ona s dru­ge stra­ne, u re­ži­ji HDZ-a, pre­tva­ra u si­ro­vi tri­jum­fa­li­zam bez ikak­vog pi­je­te­ta pre­ma mr­tvi­ma, i svo­ji­ma i tu­đi­ma, ko­ji je u na­če­lu pre­diz­bor­no na­ba­ci­va­nje vo­le­ja po­li­tič­koj vr­hu­ški u Sr­bi­ji u ci­lju pri­kup­lja­nja jef­ti­nih po­li­tič­kih bo­do­va. U is­tu la­di­cu spa­da ot­kri­va­nje spo­me­ni­ka Mi­ri Ba­re­ši­ću, eks­pres­no po­ni­šta­va­nje pre­su­de kar­di­na­lu Ste­pin­cu, ša­to­ra­še­nje u Sr­bu, da bi us­li­je­di­la oče­ki­va­na pre­pu­ca­va­nja na re­la­ci­ji Be­ograd - Za­greb, ko­ja bi­smo mo­gli sa­že­ti u fra­zu “ru­ga­la se vra­na ga­vra­nu” i ko­ja su u to­li­koj mje­ri kon­ta­mi­ni­ra­la me­dij­ski pros­tor u Hr­vat­skoj, a pret­pos­tav­ljam i u Sr­bi­ji, da je to muč­no gle­da­ti. Ovo mo­žda do­nek­le mo­že­mo pri­pi­sa­ti iner­ci­ji za­os­ta­loj iza To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, jer je pre­tr­pa­nu i de­vas­ti­ra­nu HDZ-ovu ar­ku te­ško za ta­ko krat­ko vri­je­me okre­nu­ti u smje­ru mit­ske Eu­ro­pe što je ključ­na flo­sku­la “no­vog” HDZ-a. U ro­ma­nu “Da­ni­el Ste­in, pre­vo­di­telj” Ljud­mi­le Ulic­ke pos­to­ji jed­na sjaj­na sce­na, kad Da­ni­el Ste­in raz­go­va­ra s pa­pom Iva­nom Pav­lom II. tra­že­ći od nje­ga da Va­ti­kan pro­mi­je­ni ne­ke svo­je oko­šta­le sta­vo­ve. Ivan Pa­vao II. mu objaš­nja­va ka­ko je Ka­to­lič­ka cr­k­va po­put go­le­mog bro­da i ka­ko svaka na­gla pro­mje­na smje­ra mo­že uz­ro­ko­va­ti pre­vr­ta­nje. Ot­pri­li­ke, u slič­noj je si­tu­aci­ji da­nas An­drej Plen­ko­vić kad je ri­ječ o “nas­li­je­đe­nom” HDZ-u. Za SDP bi vje­ro­jat­no pu­no učin­ko­vi­ti­je bi­lo da ne vo­de pre­diz­bor­nu kam­pa­nju. Svi oni zgro­že­ni (pa i pre­pla­še­ni) be­smis­le­nom Ore­ško­vi­će­vom vla­dom iona­ko će gla­sa­ti za Mi­la­no­vi­će­vu ko­ali­ci­ju kao ma­nje zlo, osim ako ih Mi­la­no­vić ti­je­kom pre­diz­bor­ne utr­ke ne na­tje­ra da os­ta­nu kod ku­ća. Mi­la­no­vi­će­va pre­diz­bor­na stra­te­gi­ja pod­sje­ća na je­dan pras­ta­ri vic o “li­je­nim” Cr­no­gor­ci­ma. Vic ide ot­pri­li­ke ova­ko: “Ka­ko Cr­no­go­rac pra­vi čaj od li­pe? Leg­ne is­pod ras­c­vje­ta­nog sta­bla li­pe, zi­ne i če­ka to­pli ljet­ni plju­sak”. Ka­ko Zo­ran Mi­la­no­vić pla­ni­ra do­ći na vlast? Pa vr­lo jed­nos­tav­no: leg­ne u de­be­li hlad, za­što ne li­pov, pi­juc­ka do­bro ra­s­hla­đe­ni ele­gant­ni i me­ka­ni Sti­na Pla­vac ma­li, ber­ba 2010., ili ku­tje­vač­ki De Got­ho Pi­not cr­ni iz 2012. s mi­ri­som lju­bi­či­ca, doz­re­lih ku­pi­na, ma­li­na i šlji­va, i pro­ma­tra ka­ko To­mis­lav Ka­ra­mar­ko na sta­blu iz­nad nje­ga mar­lji­vo pi­li gra­nu na ko­joj sje­di, da bi po­tom tu is­tu pre­pi­lje­nu gra­nu pri­pi­sao se­bi u zas­lu­gu. Do­ne­dav­no, to je bio sa­svim re­alan sce­na­rij. Me­đu­tim, od­la­skom To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka stva­ri su se bit­no pro­mi­je­ni­le, a Mi­la­no­vić, u ne­dos­tat­ku bi­lo kak­ve su­vis­le stra­te­gi­je, nas­tav­lja po sta­rom. Ia­ko je no­va HDZ-ova ak­vi­zi­ci­ja, An­drej Plen­ko­vić, bez­boj­ni i bo­ja­ž­lji­vi bi­ro­kra­ta, ati­pič­ni HDZ-ov­ski vo­đa, to Mi­la­no­vi­ću ne­će mno­go po­mo­ći. Ulo­ge su se za­pra­vo pro­mi­je­ni­le: sad Plen­ko­vić mo­že mu­dro šu­tje­ti i gle­da­ti ka­ko Mi­la­no­vić mar­lji­vo pi­li gra­nu na ko­joj sje­di, od­no-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.