Ra­zvoj tra­mva­ja i vla­ko­va se is­pla­tio, i to ne sa­mo jer ih Hr­vat­ska ni­je mo­ra­la ku­po­va­ti od dru­gih, ne­go i za­to što je dru­gi­ma pro­da­la rje­še­nja, ako već ne ci­je­le vla­ko­ve, ka­že

Express - - PRVA STRANICA -

Ba­go od­go­va­ra – vr­lo do­bro. Kon­čar ne sa­mo da ne za­os­ta­je, ne­go je vo­de­ća tvrt­ka na tom po­dru­čju u Hr­vat­skoj, tvr­di, iako toj stra­ni nje­go­va pos­lo­va­nja jav­nost ni­je po­sve­ti­la do­volj­no paž­nje. Uos­ta­lom, upra­vo Kon­čar po­ti­če ra­zvoj ICT in­dus­tri­je ta­ko što u pro­ce­su di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je su­ra­đu­je s ni­zom sof­tver­skih tvrt­ki, kao i s ma­njim do­ma­ćim ino­va­tiv­nim tvrt­ka­ma. Ko­ju pa­met Kon­čar pro­da­je? iz­nim­no skup. Vri­je­di za nje­ga ra­zvi­ti po­seb­ne sen­zo­re, ko­ji će na vri­je­me upo­zo­ra­va­ti na po­ten­ci­jal­ni kvar, a ne če­ka­ti da se ne­što pok­va­ri. Kad je tran­sfor­ma­tor iz­van upo­tre­be, šte­ta je go­le­ma. Osim za tran­sfor­ma­to­re, sus­tav mo­ni­to­rin­ga smo ra­zvi­li i za ro­ta­cij­ske strojeve te za vi­so­ko­na­pon­sku opre­mu, a iz­vez­li smo ih u če­tr­de­se­tak ze­ma­lja. To je na tra­gu di­gi­tal­ne tran­sfor­ma­ci­je. Ve­li­ke svjet­ske tvrt­ke, pro­izvo­đa­či tran­sfor­ma­to­ra, vr­lo čes­to na­ru­ču­ju taj pro­izvod od Kon­ča­ra i ugra­đu­ju ga u svoj pro­izvod. To je, dak­le, je­dan od pri­mje­ra ka­ko Kon­čar pro­da­je pa­met u obli­ku vlas­ti­tih ino­va­ci­ja. Sus­tav mo­ni­to­rin­ga ra­zvio je Kon­ča­rev Ins­ti­tut za elek­tro­teh­ni­ku, tvrt­ka sa 168 za­pos­le­nih, ko­ja sa­mos­tal­no posluje te ra­zvi­ja i pro­da­je rje­še­nja, ka­ko tvrt­ka­ma iz gru­pe, ta­ko i vanj­skim na­ru­či­te­lji­ma, u Hr­vat­skoj i u svi­je­tu - objaš- nja­va Ba­go. Ne­koć je Kon­čar opi­si­van kao in­dus­trij­ska, pro­izvod­na tvrt­ka. Da­nas, iako i da­lje pro­izvo­di ve­li­ke strojeve i vo­zi­la, Kon­čar je teh­no­lo­ška gru­pa, objaš­nja­va nje­gov pred­sjed­nik upra­ve. Ima oko 3700 za­pos­le­nih, od ko­jih su ot­pri­li­ke tre­ći­na vi­so­ko­obra­zo­va­ni i taj udio ras­te. Pri­je dva­de­se­tak go­di­na Kon­čar je imao se­dam dok­to­ra zna­nos­ti, a da­nas 27, dok ne­ko­li­ko de­se­ta­ka za­pos­le­nih po­ha­đa dok­tor­ske stu­di­je. Ta­ko­đer, pro­sječ­na dob naj­vi­še obra­zo­va­nih je sad 43 go­di­ne, dok je ra­ni­je taj pro­sjek bio vi­ši od 60 go­di­na. - Kon­čar ne smi­je se­bi do­pus­ti­ti da su naj­o­bra­zo­va­ni­ji za­pos­le­ni­ci, oni ko­ji no­se pos­lo­va­nje, di­plo­mi­ra­li i dok­to­ri­ra­li pri­je 40 go­di­na. Vr­lo je važ­no za teh­no­lo­šku tvrt­ku ima­ti mlad vi­so­ko­obra­zo­va­ni ka­dar, ali je važ­no i lju­de na za­la­sku ka­ri­je­re, ko­ji mo­gu još pu­no da­ti, za­dr­ža­ti u sus­ta­vu. Po­se­ban je pro­blem što za­ko­no­da­vac one­mo­gu­ću­je rad na­kon 65 go­di­na - ka­že Ba­go. Di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju Kon­čar je po­čeo pri­je šest go­di­na, “kad se u Hr­vat­skoj o to­me go­to­vo ni­je ni go­vo­ri­lo”. Iz du­gog i de­talj­nog objaš­nje­nja pro­is­tje­če da je di­gi­ta­li­za­ci­ja Kon­ča­ra pre­tva­ra­nje proš­los­ti, sa­daš­njos­ti i bu­duć­nos­ti tvrt­ke u pa­met­ne, is­ko­ris­ti­ve i la­ko dos­tup­ne po­dat­ke. Pu­no je važ­ni­ja od tog udž­be­nič­kog objaš­nje­nja či­nje­ni­ca da bi Kon­čar us­tva­ri is­pao sa svjet­skog tr­ži­šta, ne bi mo­gao su­dje­lo­va­ti na elek­tro­nič­kim auk­ci­ja­ma pos­lo­va da se ni­je do­volj­no di­gi­ta­li­zi­rao. Bio bi ski­jaš bez ski­ja. Što bi mu vri­je­di­lo znanje kad ne bi mo­gao ni su­dje­lo­va­ti. Ka­ko je ri­ječ o pro­jek­tu ko­ji zah­ti­je­va ši­re de­fi­ni­ra­nje in­for­ma­cij­skog sus­ta­va, osi­gu­ra­va­nje in­for­ma­tič­ke opre­me te ni­za apli­ka­ci­ja – Kon­čar je za pro­jekt ‘Uprav­lja­nja zna­njem’ pro­na­šao part­ne-

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.