Vo­di­ti bit­ke s voj­ni­ci­ma du­ho­vi­ma omi­ljen je sport i je­di­no ov­daš­nje ‘su­oča­va­nje s proš­loš­ću’

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Zbog kal­ku­la­ci­ja An­dre­ja Plen­ko­vi­ća i nje­go­va “su­oča­va­nja s proš­loš­ću”, i ove go­di­ne, kao i proš­le, odr­ža­ne su odvo­je­ne ko­me­mo­ra­ci­je žr­tva­ma us­ta­škog lo­go­ra smr­ti Ja­se­no­vac. To otuž­no i ap­surd­no “su­oča­va­nje s proš­loš­ću” re­zul­tat je stra­ha od ra­di­kal­no des­nog kri­la stran­ke, od­nos­no po­lu­svi­je­ta ko­jim je To­mis­lav Ka­ra­mar­ko kon­ta­mi­ni­rao HDZ te uveo u jav­ni di­skurs no­tor­nu pri­ču o “svim to­ta­li­ta­riz­mi­ma”, ia­ko je po svim do­sa­daš­njim sta­tis­ti­ka­ma broj gla­so­va ko­je je do­bi­va­la ova in­fan­til­na po­li­tič­ka gru­pa­ci­ja na izborima obr­nu­to pro­por­ci­ona­lan ko­li­či­ni bu­ke ko­ju su pro­izvo­di­li. Da bis­te shva­ti­li ko­li­ko je Plen­ko­vi­ćev pos­tu­pak ža­los­tan i smi­je­šan is­to­dob­no, tre­ba se sa­mo pri­sje­ti­ti ka­ko ih se Ivo Sa­na­der s la­ko­ćom svo­je­dob­no ri­je­šio, otje­rao ih je iz jav­nog pros­to­ra kao roj do­sad­nih mu­ha. “Su­oča­va­nje s proš­loš­ću” je za­pra­vo ok­si­mo­ron, ne­što kao “us­po­me­ne iz bu­duć­nos­ti”. No ni­je Plen­ko­vić je­di­ni po­li­ti­čar ko­ji se “hra­bro”, u ne­dos­tat­ku bi­lo kak­ve vi­zi­je, “su­oča­va s proš­loš­ću”. S dru­ge stra­ne Sa­ve, u Do­njoj Gra­di­ni, odr­ža­na je je­dins­tve­na ko­me­mo­ra­ci­ja u or­ga­ni­za­ci­ji Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­p­ske na ko­joj je zvi­jez­da da­na, po obi­ča­ju, bio Mi­lo­rad Do­dik, ko­ji je u pot­pu­nos­ti za­sje­nio po­vod sku­pu. Za po­če­tak, kao za­gri­ja­va­nje, iz­a­zvao je di­plo­mat­ski skan­dal kad se od­bio ru­ko­va­ti s ame­rič­kom ve­le­pos­la­ni­com u BiH Ma­ure­en Cor­mack. Da pod- ‘Da smo 1941. go­di­ne ima­li Re­pu­bli­ku Sr­p­sku, ne bi­smo do­ži­vje­li Ja­se­no­vac. Za­to je Re­pu­bli­ka Sr­p­ska i stvo­re­na’ sje­tim: pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci SAD je sta­vio Do­di­ka na svo­ju “cr­nu lis­tu”, dok je on za­uz­vrat ame­rič­ku ve­le­pos­la­ni­cu pro­gla­sio “ne­po­želj­nom oso­bom na te­ri­to­ri­ju Re­pu­bli­ke Sr­p­ske”. Za­tim je u svo­jem go­vo­ru ti­je­kom ko­me­mo­ra­ci­je, gdje se i ovaj put ba­ra­ta­lo broj­ka­ma od 500.000 ubi­je­nih u Ja­se­nov­cu i 350.000 u Do­njoj Gra­di­ni, kao da broj­ka od oko 83.000 ubi­je­nih po evi­den­ci­ji Me­mo­ri­jal­nog cen­tra Ja­se­no­vac ni­je do­volj­no straš­na, iz­ja­vio i slje­de­će: “Da smo 1941. go­di­ne ima­li Re­pu­bli­ku Sr­p­sku, ne bi­smo do­ži­vje­li Ja­se­no­vac. Za­to je Re­pu­bli­ka Sr­p­ska i stvo­re­na”. Ova iz­ja­va ni­je od ju­čer, u slič­nim va­ri­ja­ci­ja­ma od Do­di­ka smo je ču­li vi­še pu­ta. To je za­pra­vo Do­di­kov na­čin “su­oča­va­nja s proš­loš­ću”, ne­kro­fi­li­ja kad je ri­ječ o 2. svjet­skom ra­tu, te ap­surd­na za­mje­na te­za kad je ri­ječ o po­s­ljed­njem, ia­ko je Do­dik iz nje­ga iz­i­šao “čist”, za raz­li­ku od do­brog di­je­la boš­njač­kih po­li­ti­ča­ra ko­ji ga da­nas ne­smi­lje­no na­pa­da­ju, pri­je sve­ga onih iz SDA, ko­ji se do­vo­de u vezu s rat­nim, ali i po­rat­nim zlo­či­ni­ma. Ta­ko­đer, u svo­jem go­vo­ru je Do­dik na­veo ka­ko je “Re­pu­bli­ka Sr­p­ska od­go­vor i zov Sr­ba za slo­bo­dom”. Sto­je li stva­ri baš ta­ko? Ame­rič­ki po­vjes­ni­čar Ro­bert Do­nia, ko­je­ga je Ha­aški tri­bu­nal svo­je­dob­no an­ga­ži­rao za sud­skog vje­šta­ka, pr­vi je u jav­nos­ti iz­nio po­da­tak ka­ko je Rat­ko Mla­dić na Skup­šti­ni bo­san­skih Sr­ba odr­ža­noj 12. svib­nja 1992. go­di­ne iz­ja­vio ka­ko se “šest ta­ča­ka ko­je se tre­ba­ju pro­ves­ti u stva­ra­nju Re­pu­bli­ke Sr­p­ske”, ko­je su kon­ci­pi­ra­li Ra­do­van Ka­ra­džić i Mom­či­lo Kra­jiš­nik, “mo­gu us­pješ­no pro­ves­ti je­di­no ge­no­ci­dom”. Mla­dić se na ne­ki na­čin to­me us­pro­ti­vio, o če­mu svje­do­či i trans­kript s te Skup­šti­ne. “Pre­ma to­me, mi ne mo­že­mo očis­ti­ti ni­ti mo­že­mo ima­ti re­še­to da pro­si­je­mo sa­mo da os­ta­nu Sr­bi ili pro­pad­nu Sr­bi, a os­ta­li da odu. Pa to je ... to ne­će ... ja ne znam ka­ko će gos­po­din Kra­jiš­nik i gos­po­din Ka­ra­džić objas­ni­ti svi­je­tu. To je, lju­di, ge­no­cid. Mi mo­ra­mo da po­zo­ve­mo sva­kog čo­vje­ka ko­ji je če­lom po­lju­bio ove pros­to­re i te­ri­to­ri­ju dr­ža­ve ko­ju ho­će­mo da na­pra­vi­mo. I nji­ma je mjes­to s na­ma i po­red nas”, iz­ja­vio je tad Mla­dić. Po­tom je na­veo ka­ko je dan ra­ni­je bio u rod­nom Ka­li­no­vi­ku te ka­ko su ga tom pri­li­kom sr­dač­no doš­li poz­dra­vi­ti Mus­li­ma­ni iz okol­nih se­la i ka­ko im je on re­kao da se “Sr­bi i mus­li­ma­ni tre­ba­ju dr­ža­ti zajedno, da mo­ra­ju šti­ti­ti jed­ni dru­ge”. Za­nim­ljiv je ovaj trans­kript po još jed­noj stva­ri, osim de­mis­ti­fi­ka­ci­je Do­di­ko­va “su­oča­va­nja s proš­loš­ću”: kao za­čud­na po­laz­na toč­ka jed­ne pa­to­lo­gi­je ko­ja je u svo­joj za­vr­š­noj fa­zi re­zul­ti­ra­la po­ko­ljem u Sre­bre­ni­ci. Ne­što ra­ni­je svje­do­či­li smo još jed­nom “su­oča­va­nju s proš­loš­ću”, ko­je je po svo­jem ap­sur­du, na­ža­lost, ti­pič­no za Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu. Na­ime,

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.