Pu­ca­nje u gla­vu od do­sa­de u HNK, a sr­ča­no u ZKM-u

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Sva te­ži­na pro­pa­log Ni­ko­la­ja Iva­no­va (Bo­ja­na Na­voj­ca) sru­či­la se nad gle­da­li­šte u HNK Za­greb i os­ta­vi­la ne­ku cr­nu mu­ku iza se­be. Pr­vens­tve­no jer se od ve­li­kog Li­tav­ca Ei­mun­tu­sa Ne­kro­ši­usa pu­no oče­ki­va­lo s ob­zi­rom na nje­go­ve pri­jaš­nje re­da­telj­ske us­pje­he, a po­se­bi­ce zbog slav­nih re­ži­ja Sha­kes­pe­are­ovih “Ha­mle­ta” i “Mac­bet­ha” ko­je su po­osva­ja­le ne­bro­je­no mno­go na­gra­da na svjet­skim fes­ti­va­li­ma. Ipak, čak ni či­nje­ni­ca da su zvi­jez­de hr­vat­sko­ga glu­mi­šta po­put Lane Ba­rić (Sa­re), Dra­ga­na Des­po­ta (Ša­belj­ski) i Ni­ne Vi­olić (Ba­ba­ki­na) da­le svoj glu­mač­ki do­pri­nos ovoj Če­hov­lje­voj tra­ge­di­ji ni­je us­pje­la pre­kri­ti taj ne­ki gor­ki do­jam us­ta­ja­le i sta­tič­ne sce­ne. Po­čev­ši od sce­no­gra­fi­je, ko­ja je dos­ta umr­tv­lje­na, a za­tim i sa­mog tek­s­ta “Iva­no­va”, ko­ji zah­ti­je­va pu­no vi­še od jed­nos­tav­nog sje­de­nja u gle­da­li­štu i pra­će­nja mi­ni­mal­ne rad­nje, da­lo bi se za­klju­či­ti ka­ko ovaj “Iva­nov” i ne­će bi­ti na vr­ho­vi­ma ka­za­liš­nih top ljes­tvi­ca. Ni sa­ma pri­ča ni­je cvje­tić: Iva­nov je vlas­nik la­da­nja ko­jem že­na Sa­ra umi­re od tu­ber­ku­lo­ze, ali nje­gov džep ne mo­že iz­dr­ža­ti nje­zi­no li­je­če­nje na Krim­skom po­lu­oto­ku. Če­hov u če­ti­ri či­na pri­ka­zu­je pro­pa­da­nje jed­nog in­te­lek­ta, jed­ne psi­he, jed­nog čo­vje­ka od kr­vi i me­sa ko­ji is­pred se­be vi­di samo je­dan na­čin – pu­ca­ti si u gla­vu. Me­đu­tim, u pri­ču se upet­lja mla­da Sa­ša (iz­vr­s­na Lu­ca Anić), ko­ja svo­jim za­no­som po­ku­ša­va pro­bu­di­ti Iva­no­va iz mr­tvi­la, ali či­ni se kao da je on već pre­šao u ne­ku dru­gu di­men­zi­ju. Ko­li­ko god bi­lo te­ško sa­ži­vje­ti se s ovim li­ko­vi­ma i pra­ti­ti nji­ho­ve emo­ci­onal­ne pro­ce­se i po­tre­se, Ne­kro­ši­us je u pra­vom tre­nut­ku dao svoj os­vrt na de­ka­den­ci­ju da­naš­njeg druš­tva, kad ot­pa­da­ju sve mo­ral­ne pot­ko­ve i kad se svi uži­ci u ma­te­ri­jal­nom ipak ras­pli­nju­ju u ne­ke in­tim­ne bez­da­ne. Her­me­tič­no, tra­gič­no, ko­mor­no, su­mor­no i tu­rob­no, pri­dje­vi su ko­ji od­go­va­ra­ju ovoj pred­sta­vi. Ipak, su­vi­še uda­lje­no od pu­bli­ke, su­vi­še ne­pro­hod­no lju­di­ma ko­ji i sa­mi pro­la­ze kroz slič­ne eg­zis­ten­ci­jal­ne pat­nje. Za raz­li­ku od li­tav­sko-hr­vat­ske ver­zi­je, Sr­bi s re­da­te­lji­com Ta­tja­nom Man­dić Ri­go­nat i Ni­ko­lom Ris­ta­nov­skim kao Iva­no­vim pru­ži­li su sa­svim druk­či­ju vi­zi­ju pro­pa­log bo­ga­ta­ša u ZKM-u. Sce­no­graf­ski je to pu­no iz­a­zov­ni­je rje­še­nje, gdje su glum­ci bi­li smje­šte­ni u pros­tor ogra­đen za­štit­nom mu­zej­skom uža­di, s ve­li­kim ok­vi­rom ko­ji se na­dvi­su­je nad zbi­va­nja na sce­ni, a u ko­ju su smje­šte­ni dru­gi li­ko­vi ko­ji slu­že kao druš­tvo ko­je pro­ma­tra ras­pad jed­nog in­te­lek­tu­al­ca. Di­na­mi­ka ova­ko pos­tav­lje­nog pros­to­ra do­pus­ti­la je bo­lji ri­tam glu­mač­ke igre, omo­gu­ćiv­ši ansamblu Na­rod­nog po­zo­ri­šta iz Be­ogra­da da se ras­plam­sa u svo­jim ulo­ga­ma. Pu­no bli­že, sr­ča­ni­je i sr­dač­ni­je upoz­na­va­nje gle­da­te­lja s tra­gič­nom sud­bi­nom Iva­no­va, ko­ji je u vr­to­gla­vom mo­ral­nom pa­du unu­tar­njih pre­vi­ra­nja do kra­ja pri­veo svo­je po­s­ljed­nje ne­mi­re me­đu ži­vi­ma.

Al­ma Pri­ca kao Zi­na­da u HNK-ovu ‘Iva­no­vu’

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.