Ovaj ani­mi­ra­ni ura­dak pra­vi je Ten­si­len ko­ji će, što se ra­ni­je poč­ne kon­zu­mi­ra­ti, to efi­kas­ni­je jed­no­ga da­na pos­ta­ti dro­ga za si­lo­va­nje

Express - - PRVA STRANICA -

ma­lo strp­lje­nja do po­an­te. Grof Dra­ku­la ne­sret­noj že­ni obe­ća­va lju­bav, paž­nju, pu­to­va­nja na mjesta na ko­ji­ma nikad ni­je bi­la, ni­šta na­ro­či­to nas­tra­no, uglav­nom ono što ne­ma u svo­joj obi­telj ko­je se baš u tom tre­nut­ku sje­ti i pot­pu­no snu­ždi. Dra­ku­la je tad upi­ta ne že­li li bi­ti sret­na, a ona na to od­go­vo­ri da že­li, ali kad si maj­ka, on­da ne mo­žeš ra­di­ti što že­liš, ćo­rak. Ka­ko rad­nja od­mi­če ni­žu se straš­ni mo­men­ti. Dje­voj­či­ca u ko­ju se napokon net­ko za­lju­bi, a on­da se is­pos­ta­vi da je na­sil­nik, iz­go­va­ra: “Obra­zo­va­nje nikad ni­je bi­la mo­ja fur­ka!”. Kad se frus­tri­ra­na obi­telj po­sva­đa jer ne mo­gu po­ni­šti­ti ča­ro­li­ju i svat­ko kre­ne svojim pu­tem, tu­la­vi Fran­kens­ta­in na­ila­zi na sku­pi­nu že­na ko­je su, čud­na li ču­da, ma­ne­ken­ke za­pe­le u pus­ti­nji i tre­ba im sa­mo si­ro­va sna­ga ka­ko bi po­kre­nu­le džip. Tu­dum uska­če sa svojim mi­ši­ći­ma, gu­ra auto­mo­bil i od praz­no­gla­vih že­na do­bi­ja odu­šev­lje­nje. One se oti­ma­ju ko­ja će ga ma­si­ra­ti, a on se ni u jed­nom tre­nut­ku ne sje­ti svo­je obi­te­lji. Tek kad mu kći pad­ne s ne­ba u obli­ku pješ­ča­ne olu­je, pro­bu­de se sla­baš­ni očin­ski ins­tin­k­ti. Na sa­mom kra­ju do­ga­đa se pre­sud­na bor­ba iz­me­đu Dra­ku­le i obi­te­lji, jer je že­na ipak iz­a­bra­la obi­telj, ko­ja iz­gle­da ot­pri­li­ke ova­ko: Dra­ku­la ka­že: “Vi lju­di ste ta­ko sla­bi i mla­ki!” (što ni­je da­le­ko od is­ti­ne), a maj­ka od­go­va­ra: “Mo­žda i je­smo, ali ima­mo ne­što što ti nikad ne­ćeš ima­ti!

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.