Ne vje­ru­jem u na­ci­onal­nos­ti, ne vje­ru­jem u ras­ne po­dje­le, ne vje­ru­jem u mrž­nju, pre­dra­su­de i dis­kri­mi­na­ci­ju. Još se tru­dim vje­ro­va­ti da na­še druš­tvo mo­že do­ži­vje­ti tran­sfor­ma­ci­ju svi­jes­ti. Vje­ro­jat­no sam uto­pist

Express - - PRVA STRANICA -

iz­la­že­nja uz lu­pa­nje vra­ti­ma, do muč­ne, ne­kad čak i pri­je­te­će ti­ši­ne. Uvi­jek me na­no­vo iz­ne­na­đu­je moć ka­za­liš­ne fik­ci­je. Ka­za­li­šte ni­je mr­tvo! Us­put, vo­lje­la bih zna­ti je li toj is­toj pu­bli­ci ko­ja ta­ko de­mons­tra­tiv­no iz­la­zi jed­na­ko sme­tao i onaj pro­s­vjed pro­tiv, pri­mje­ri­ce, od­lu­ke Vi­je­ća za elek­tro­nič­ke me­di­je za uki­da­nje kon­ce­si­je te­le­vi­zi­ji Z1 zbog go­vo­ra mrž­nje. Ta­mo se, pod­sje­tit ću ci­je­nje­ne či­ta­te­lje, orio poz­drav ‘Za dom sprem­ni’, sve se do­ga­đa­lo pod okri­ljem ta­daš­nje Vla­de, a pri­je­ti­lo se no­vi­nar­ki Mir­ja­ni Ra­kić. Nit­ko od pro­s­vjed­ni­ka ni­je sank­ci­oni­ran jer, pre­ma iz­ja­vi Po­li­cij­ske upra­ve za­gre­bač­ke, ni­ko­ga ni­su mo­gli iden­ti­fi­ci­ra­ti: pro­s­vjed­ni­ka je, jed­nos­tav­no, bi­lo pre­vi­še”, pod­sje­ća Lin­da Be­go­nja u krat­koj, na­iz­gled di­gre­siv­noj epi­zo­di ko­ja nas te­mat­ski i sis­tem­ski ipak vra­ća glu­mač­kom ra­du na “Au­di­ci­ji”. Tra­di­ci­ja breh­ti­jan­skog ka­za­li­šta na ko­ju se nas­la­nja i ova Ur­ba­no­va pred­sta­va Be­go­nji je ve­oma bli­ska jer je nje­zin pr­vi glu­mač­ki “Onaj tko se da­nas na­mje­ra­va su­prot­sta­vi­ti la­ži i nez­na­nju, mo­ra pro­ći kroz naj­ma­nje pet te­ško­ća. Mo­ra ima­ti hra­brost da pi­še is­ti­nu, iako se ona svu­da po­ti­sku­je; pa­met da je pre­poz­na iako se ona svug­dje pri­kri­va; umi­je­će da tu is­ti­nu uči­ni upo­treb­lji­vom kao oruž­je; pro­miš­lje­nost da iz­a­be­re one u či­jim ru­ka­ma is­ti­na pos­ta­je dje­lo­tvor­na i lu­kav­s­tvo da je me­đu nji­ma pro­ši­ri. Ta­ko ka­že Brec­ht, to su nje­go­vi pos­tu­la­ti za pi­sa­nje is­ti­ne. A da­naš­nje vri­je­me re­pre­si­je u Hr­vat­skoj iz­vr­s­na je plat­for­ma da se o ne­če­mu ta­ko ‘sit­nom i pri­zem­nom’ kao što je obi­čan ži­vot ma­lo­ga gra­đa­ni­na go­vo­ri hra­bro. Kroz na­iz­gled ‘si­tan fa­ši­zam’ i pre­vrt­lji­vost sta­vo­va ma­lo­ga gra­đa­ni­na. To je kao, po­nov­no, Brec­h­to­va re­če­ni­ca: ‘Oni ho­će jes­ti te­le­ti­nu, ali da ne vi­de krv’”, pri­po­vi­je­da Lin­da Be­go­nja. Pa ka­ko do­ma­ća pu­bli­ka ra­zu­mi­je tu Brec­h­to­vu poz­na­tu re­če­ni­cu? “Ni­sam si­gur­na da je ve­ći­na da­naš­nje pu­bli­ke ins­ti­tu­ci­onal­nih ka­za­li­šta sprem­na na tu re­če­ni­cu. Kao i na gle­da­nje is­ti­ni u oči, na agre­siv­ni na­ci­ona­li­zam ko­ji se do­ga­đa pred na­šim oči­ma, na su­ro­vost is­e­lje­nič­kog va­la iz Hr­vat­ske, na osje­ćaj po­ni­šte­nos­ti pri­vat­nih pra­va, kao i pra­va na umjet­nič­ke slo­bo­de. Ot­kud vječ­na laž­na na­da da će ‘do­ći net­ko i spa­si­ti ovu zem­lju od praz­ne po­li­tič­ke de­ma­go­gi­je’? Us­put, breh­ti­jan­sko ka­za­li­šte, osim što nam go­vo­ri ne­ugod­ne is­ti­ne, mo­že bi­ti i iz­u­zet­no du­ho­vi­to. A kon­kret­ni­je go­vo­re­ći, pred­sta­va ‘Au­di­ci­ja’ si­gur­no ne is­pu­nja­va oče­ki­va­nja gra­đan­ske pu­bli­ke, za njih će za­si­gur­no bi­ti pa­ro­la­ška”, mis­li na­ša su­go­vor­ni­ca. Na te­re­nu raz­go­vo­ra o raz­li­ci sta­tu­sa iz­me­đu ka­za­li­šta, po­go­to­vo u pro­gra­mu ovo­go­diš­nje se­zo­ne, upad­lji­va je či­nje­ni­ca da se nje­zi­no ma­tič­no ka­za­li­šte upus­ti­lo u, mo­žda, ri­zik po­li­tič­ki pro­vo­ka­tiv­nog, na­su­prot tra­di­ci­ji ta­ko­zva­ne gra­đan­ske sa­ti­re? Je­smo li po­li­tič­ki ne­ko­rek­t­ni ako “di­je­li­mo” sa­ti­ru na gra­đan­sku i po­li­tič­ku, jed­na­ko kao kad us­po­re­đu­je­mo tra­di­ci­ju gra­đan­skog i po­li­tič­ki an­ga­ži­ra­nog ka­za­li­šta? “Za po­če­tak bih”, ve­dro će Lin­da Be­go­nja, “čes­ti­ta­la na­šem (još uvi­jek) rav­na­te­lju Du­šku Lju­šti­ni, da se u ovim opas­nim vre­me­ni­ma od­lu­čio za

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.