Ba­kar­ska vo­di­ca je na­ci­onal­no bla­go, a od­no­si­mo se pre­ma njoj ma­će­hin­ski

Express - - EXPRESS -

Ba­kar­ska vo­di­ca je na­ziv pje­nu­ša­vog vi­na ko­je se pro­izvo­di(lo) u gra­du Ba­kru i još vi­še u mjes­tu Pra­put­nja­ku pos­tup­kom poz­na­tim kao mét­ho­de ru­ra­le. On se te­me­lji na vre­nju (vi­še­krat­nim pre­ta­ka­njem i fil­tri­ra­njem pri­prem­lje­nog) bis­trog mo­šta autoh­to­nih bi­je­lih so­ra­ta ple­me­ni­te vi­no­ve lo­ze, naj­vi­še be­li­ne (be­li par), a znat­no ma­nje još i žu­mi­ća, vr­bi­ća, ver­di­ća, žlah­ti­ne (ve­le i ma­le), gus­toš­lje­na, bran­kov­ca te mu­ška­ta bi­je­log. Ta­ko pro­izve­de­na ba­kar­ska vo­di­ca je sa­dr­ža­va­la naj­češ­će oko 50 g/l ne­pre­vre­la še­će­ra, pa je svr­sta­va­na u slat­ka pje­nu­ša­va vi­na. Is­tim pos­tup­kom se u proš­los­ti pro­izvo­di­lo pje­nu­ša­vo vi­no As­ti spu­man­te. Taj pos­tu­pak ne pre­dvi­đa do­da­tak ti­raž­nog li­ke­ra (kao kod mét­ho­de cham­pe­no­ise), to zna­či da eta­nol (al­ko­hol) i CO2 po­tje­ču is­klju­či­vo od fer­men­ta­ci­je en­do­ge­nog še­će­ra. Pro­paš­ću vi­no­gra­dar­stva na ba­kar­skim te­ra­sa­ma i u Vi­no­do­lu, ko­je je za­po­če­lo po­ja­vom bo­les­ti i štet­ni­ka na lo­zi u Hr­vat­skom pri­mor­ju (pe­pel­ni­ce 1861., pla­me­nja­če i tr­s­ne uši iza 1900. go­di­ne), a kul­mi­ni­ra­lo u 2. svjet­skom ra­tu, i na­kon nje­ga, pro­izvod­nja tzv. vo­di­ca, ka­ko se ta­kav pje­nu­šac na­zi­va od dav­ni­na, odr­ža­la se još sa­mo kod ma­lo­broj­nih “ho­bi pro­izvo­đa­ča”. Ta­ko o ba­kar­skoj vo­di­ci pi­še vi­no­pe­dia. hr, in­ter­net­ska riz­ni­ca zna­nja o lo­zi i vi­nu nas­ta­la na te­me­lju Pr­vog hr­vat­skog vi­no­gra­dar­sko-vi­nar­skog lek­si­ko­na Iva­na So­ko­li­ća. Ba­kar­ska vo­di­ca je pje­nu­ša­vo vi­no iz Hr­vat­skog pri­mor­ja. Na­vreo mošt ota­če se u u šam­panj­ske bo­ce i ču­va u hlad­no­me. Kao Ba­kar­ska vo­di­ca smi­je se pro­da­va­ti sa­mo pri­rod­ni pje­nu­šac iz Ba­kra i oko­li­ce pri­re­đen po ta­mo uobi­ča­je­nom na­či­nu, pi­še u Za­ko­nu o vi­nu s pra­vil­ni­kom iz 1930. Ba­kar­ska vo­di­ca je stol­no ga­zi­ra­no vi­no, pi­še na eti­ke­ti vi­na ko­je se da­nas pro­da­je pod tim ime­nom. Ta je “no­va” pro­izvod­nja po­če­la 1960. bez na­mje­re da se oču­va vi­šes­to­ljet­na tra­di­ci­ja, sa­mo da se, ka­ko je u to vri­je­me “tre­ba­lo” ra­di­ti, pos­tig­nu što bo­lji pos­lov­ni re­zul­ta­ti. Gro­žđe se skup­lja­lo gdje god se sti­glo, sljub­lji­va­le su se pri­mor­ska žlah­ti­na i is­tar­ska mal­va­zi­ja sa sor­ta­ma kon­ti­nen­tal­ne Hr­vat­ske i pro­izvod­nja je do­se­gla 2,6 mi­li­ju­na bu­te­lja na go­di­nu. Da se da­naš­nja li­pa od sva­ke bo­ce ulo­ži­la u ob­no­vu vi­no­gra­da u oko­li­ci Ba­kra i No­vog Vi­no­dol­skog i po­dru­ma u ko­ji­ma bi se to vi­no pro­izvo­di­lo, ima­li bi­smo tu­ris­tič­ku atrak­ci­ju i vi­no ko­je bi se za­si­gur­no ti­je­kom lje­ta mo­glo ras­pro­da­ti tu­ris­ti­ma. Ova­ko, ob­no­ve se pri­mi­la Po­ljo­pri­vred­na za­dru­ga Dol­či­na. Ure­di­li su dio za­pu­šte­nih ka­me­nih te­ra­sa u Pra­put­nja­ku, na po­lo­ža­ju ko­ji zo­vu Ta­ka­le ili Ba­kar­ske pre­zi­di, a u do­broj go­di­ni be­ru oko to­ne gro­žđa. Bez po­mo­ći sa stra­ne vi­še se ne mo­že ni oče­ki­va­ti. Za­dru­ga­ri­ma sva­ka čast, a ne­vje­ro­jat­no je da se op­ći­ne, gra­do­vi i žu­pa­ni­ja ni­su mo­gli uklju­či­ti u ob­no­vu. Ova­ko, na­pu­ne i po­ne­što vi­na pod ime­nom Sta­ra ba­kar­ska vo­di­ca. Os­ta­li su, dak­le, i bez ori­gi­nal­nog ime­na pod ko­jim su vi­na ra­di­li čak i Slo­ven­ci. Ba­kar­ska vo­di­ca Grand Cu­vee i Ba­kar­ska vo­di­ca Pres­ti­ge bi­la su vi­na ko­ja je za Is­tra­vi­no kla­sič­nom me­to­dom dru­ge fer­men­ta­ci­je u bo­ci ne­ko­li­ko go­di­na ra­dio naj­ve­ći slo­ven­ski “pri­vat­ni” pro­izvo­đač pje­nu­ša­ca Ja­nez Is­te­nič iz Bi­zelj­skog, a po­tom, či­ni mi se, i di­vov­ska vi­na­ri­ja Rad­gon­ske go­ri­ce, poz­na­ta po Zlat­noj i Sre­br­noj rad­gon­skoj pe­ni­ni. S ob­zi­rom na to da smo se, eto, zna­li i sa­mi odre­ći hr­vat­skog ime­na u ko­rist slo­ven­skih pri­ja­te­lja, ne tre­ba ču­di­ti da su nam po­ku­ša­li uze­ti i te­ran. Ako pro­đe, pro­đe. I uma­lo je proš­lo.

As­ti spu­man­te za­šti­će­no je ime za slat­ko pje­nu­ša­vo vi­no pro­izve­de­no sta­rin­skom me­to­dom ko­ju zo­vu “ru­ra­le”. I u As­ti­ju sve češ­će ko­ris­te jed­nos­tav­ni­ju tan­kov­sku me­to­du, ali ta vi­na mo­ra­ju

zva­ti Mos­ca­to spu­man­te d’As­ti.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.