ZA­ŠTO SE U ZEM­LJA­MA EU I RE­GI­JE ISPALTI PRO­IZVO­DI­TI VO­ĆE I PO­VR­ĆE, A KOD NAS NE?

Za­os­ta­li Ni­šta ili ja­ko sla­bo se ula­že u na­vod­nja­va­nje, odvod­nju, plas­te­ni­ke, stak­le­ni­ke, no­ve teh­no­lo­gi­je, pre­ciz­nu po­ljo­pri­vre­du i os­ta­le su­vre­me­ne teh­ni­ke

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - MIROSLAV KU­SKU­NO­VIĆ miroslav.ku­sku­no­vic@ve­cer­nji.net

Hr­vat­ska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić je u Gu­dov­cu na ne­dav­nom otvo­re­nju Pro­ljet­nog me­đu­na­rod­nog saj­ma po­zva­la na sve­obu­hvat­nu agrar­nu re­for­mu jer je od osa­mos­ta­lje­nja Hr­vat­ske do danas, ka­ko je upo­zo­ri­la, po­ljo­pri­vred­na pro­izvod­nja pre­po­lov­lje­na, ia­ko je u nju ulo­že­no 40 mi­li­jar­di ku­na.

Re­zul­tat je to, na­gla­si­la je, vi­še­go­diš­nje lo­še agrar­ne po­li­ti­ke u ko­joj se ni­je zna­lo što se že­li i za ko­ga pro­izvo­di­ti. Ipak je po­hva­li­la po­ti­caj­ne mje­re i za­kon­ske iz­mje­ne Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de, kao i ve­ću dos­tup­nost EU fon­do­va te br­ži pro­tok nov­ca iz tih fon­do­va. Na tra­gu su nje­zi­ne kri­ti­ke, upu­će­ne svim Vla­da­ma od osa­mos­ta­lje­nja, i ne­dav­no objav­lje­ni po­da­ci Dr­žav­nog za­vod za sta­tis­ti­ku za pro­izvod­nju vo­ća i po­vr­ća u 2017. go­di­ni. Pre­ma nji­ma je jed­no od naj­z­na­čaj­ni­jih voć­nih vr­sta i naš izvoz­ni brend - man­da­ri­na u us­po­red­bi s 2016., os­tva­ri­le naj­ma­nju pro­izvod­nju i to za go­to­vo 33.400 to­na. To je ujed­no naj­ma­nja pro­izvod­nja od 2006. go­di­ne, a uzrok sma­nje­noj pro­izvod­nji su bi­le lo­še vre­men­ske pri­li­ke (mraz i su­ša).

Po­da­ci po­ka­zu­ju da je na go­diš­njoj ra­zi­ni doš­lo i do sma­nje­na pro­izvod­nja lu­ka i češ­nja­ka za 7536 to­na, mr­k­ve za 4549 to­na, ku­pu­sa bi­je­log za 2404 to­ne, mas­li­na za 2288 to­na, šlji­va za 1214 to­na, kru­ški za 1172 to­ne, te cvje­ta­če i bro­ku­le za 1042 to­ne.

Ja­bu­ke su u 2017. u us­po­red­bi s 2016., os­tva­ri­le ve­ću pro­izvod­nju i to za 11.789 to­na. Po­ve­ća­na je i pro­izvod­nja raj­či­ce, za 10.516 to­na, bre­sk­vi i nek­ta­ri­na za 2586 to­na, kras­tav­ca i kor­ni­šo­na za 2775 to­na, viš­nji za 943 to­ne, gra­ška za 840 to­na, di­nje za 664 to­ne, sa­la­te za 309 to­na te ora­ha za 205 to­na.

U Hr­vat­skoj su sve Vla­de do sa­da tvr­di­le ka­ko sek­tor vo­ća i po­vr­ća ima do­bru per­s­pek­ti­vu i po­ten­ci­jal za os­tva­re­nje ras­ta i us­pješ­ne pro­izvod­nje. To­me u prilog idu i tren­do­vi po­troš­nje u EU ko­ji su vr­lo sta­bil­ni, ali i oni na do­ma­ćem tr­ži­šte jer bi ove pro­izvod­nje zbog sve ve­će do­ma­će po­troš­nje i tu­ri­za­ma tre­ba­le ima­ti mo­guć­nos­ti ras­ta. Una­toč to­me Hr­vat­ska je i da­lje ve­li­ki uvoz­nik vo­ća i po­vr­ća, a sek­tor go­diš­nje na uvoz po­tro­ši oko 300 mi­li­ju­na eura, dok je vri­jed­nost do­ma­će pro­izvod­nje oko 155 mi­li­ju­na eura (bez krum­pi­ra, gro­žđa i mas­li­na).

Pre­tje­ri­va­nje s uvo­zom

Na ža­lost, hr­vat­ska pro­izvod­nja vo­ća i po­vr­ća pro­tek­lih je go­di­na sve vi­še uvje­to­va­na kli­mat­skim pro­mje­na­ma, pa su os­ci­la­ci­je u ko­li­či­na­ma iz go­di­ne u go­di­nu sve ve­će.

Ni­šta ili ja­ko sla­bo se ula­že u na­vod­nja­va­nje, odvod­nju, plas­te­ni­ke, stak­le­ni­ke, no­ve teh­no­lo­gi­je, pre­ciz­nu po­ljo­pri­vre­du i tko zna ko­ja sve mo­der­na ču­da teh­ni­ke. Us­po­red­ba u od­no­su na pri­je de­set go­di­na po­ka­zu­je da se pro­izvod­nja vo­ća i po­vr­ća i Hr­vat­skoj dras­tič­no sma­nju­je i da smo u go­to­vo u svim pro­izvod­nja­ma lo­ši­ji ne­go što smo bi­li ne­ka­da. Za­što se u svim dr­ža­va­ma u EU i na­šem okru­že­nju is­pla- ti pro­izvo­di­ti vo­će i po­vr­će, a kod nas ne? Raz­lo­zi za pad su mno­go­broj­ni, od pre­tje­ra­nog uvo­za na­kon ula­ska u EU, do odus­ta­ja­nja od pro­izvod­nje, ali i već spo­me­nu­tih kli­mat­skih pro­mje­na i dr. Ipak, sve to ne mo­že biti oprav­da­nje bu­du­ći da svi mi po­rez­ni obvez­ni­ci iz­dva­ja­mo ogrom­ne pot­po­re za po­ljo­pri­vre­du, te su nam pri­je ula­ska u EU tvr­di­li ka­ko će­mo na­pre­do­va­ti jer nam se otva­ra tr­ži­šte od pre­ko 500 mi­li­ju­na sta­nov­ni­ka, a otvo­ri­le su se i mo­guć­nos­ti ula­ga­nja u pro­izvod­nju kroz EU fon­do­ve.

U Hr­vat­skoj se na ža­lost pre­ma­lo priča o pro­izvod­nji i lo­šim re­zul­ta­ti­ma u njoj, a pre­vi­še je PRa o po­tre­bi ve­će po­troš­nje do­ma­ćih pro­izvo­da, ogrom­nim mo­guć­nos­ti iz EU fon­do­va, pri­ča­ma o “osva­ja­nju” stra­nih tr­ži­šta, no pi­ta­nja je s čim ka­da imam sve ma­nju i ma­nju pro­izvod­nju.

Je­di­no mr­k­ve ima vi­še

Bez pro­izvod­nje ne­ma ni­ti iz­vo­za, za­pos­le­nos­ti, a je­di­no što os­ta­je je da se uvo­zi si­ro­vi­na s glo­bal­nog tr­ži­šta, ugra­đu­je u pro­izvo­di s do­da­nom vri­jed­noš­ću ko­ji se po­tom mo­gu pro­da­va­ti na do­ma­ćem tr­ži­štu.

No što ka­da dođe do po­re­me­ća­ja na glo­bal­nom tr­ži­štu ili ne­kih po­li­tič­kih tek­ton­skih po­re­me­ćaj? Zem­lje ko­je ne­ma­ju svo­ju ja­ku pro­izvod­nju, po­se­bi­ce hra­ne u u di­je­lu u ko­jem ima­ju kom­pa­ra­tiv­ne pred­nos­ti ta­da upa­da­ju u oz­bilj­ne i te­ške pro­ble­me.

Pos­lov­ni dnev­nik ovih je da­na obja­vio po­dat­ke o pro­izvod­nji iz 2007. te ih us­po­re­dio s upra­vo objav­lje­ni­ma za 2017. Oni po­ka­zu­ju da smo kod po­vr­ća je­di­no ima­li ve­ću pro­izvod­nju mr­k­ve. U 2007. go­di­ni mr­k­ve je pro­izve­de­no 11.553 to­na, a proš­le go­di­ne 13.676. Naj­ve­ći pad pro­izvod­nje bio je kod pa­pri­ke, sa 35.822 to­na pa­li smo na lanj­skih 19.303 to­na, lu­ka (cr­ve­nog i češ­nja­ka), sa 36.347 to­na na 20.765 to­na, te gra­ha – sa 11.310 na 4342 to­ne. Kras­ta­va­ca smo pro­izve­li oko 9000 to­na ma­nje, cvje­ta­če i bro­ku­le za 3000 to­na ma­nje, sa­la­te za vi­še od 7000 to­na. Kod po­je­di­nih voć­nih vr­sta si­tu­aci­ja je još i go­ra.

Uvjer­lji­vo je naj­go­re sta­nje u pro­izvod­nji šlji­va, ko­jih smo pri­je de­set go­di­na pro­izve­li čak 64.238 to­na, a proš­le go­di­ne sa­mo 8206 to­na. Ora­si su pa­li sa 8228 na sa­mo 484 to­ne, smok­ve sa 2235 na tek 935 to­na, a kru­ške sa 9872 na 2790 to­na. Ve­ća je je­di­no bi­la pro­izvod­nja bre­sk­vi i nek­ta­ri­na za 1252 to­ne, te vi­ša­nja za 2156 to­na.

Da­le­ko od pro­sje­ka EU

Struč­nja­ci se sla­žu ka­ko pro­izvo­di­mo znat­no ma­nje vo­ća i po­vr­ća od pro­sje­ka EU jer je naš udjel po­vr­ća u ukup­noj bilj­noj pro­izvod­nji sa­mo 16%, a u EU 25%. Kod vo­ća ima­mo pro­izvod­nju sa­mo 5,3% u ukup­noj bilj­noj pro­izvod­nji, a pro­sjek EU je 11,5. Svi ovi alar­mant­ni po­da­ci tre­ba­li bi pro­bu­di­ti u svi­ma na­ma za­bri­nu­tost te da se sku­pe pa­met­ne gla­ve i po­ku­ša­ju smis­li­ti ka­ko po­tak­nu­ti pro­izvod­nju. Pro­izvod­nja je te­melj za sva­ku zem­lju ko­ja že­li na­pre­do­va­ti.

UVJER­LJI­VO JE NAJ­GO­RE STA­NJE U PRO­IZVOD­NJI ŠLJI­VA, KO­JIH SMO PRI­JE DE­SET GO­DI­NA PRO­IZVE­LI ČAK 64.238 TO­NA, A PROŠ­LE GO­DI­NE SA­MO 8206 TO­NA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.