KOMENTAR ZBOG GOS­PO­DAR­SKE SNA­GE EU MOŽE POS­TA­TI TREĆI ‘POL’ U NOVOM SVJET­SKOM PORETKU

Po­gled sa stra­ne Pre­dvod­ni­ci in­ter­na­ci­ona­liz­ma Eu­rop­ski mo­del eko­nom­ske otvo­re­nos­ti, so­ci­jal­ne ko­he­zi­je i snaž­nih ins­ti­tu­ci­ja može pru­ži­ti al­ter­na­ti­vu iz­o­la­ci­onis­tič­kim i na­ci­ona­lis­tič­kim sklo­nos­ti­ma ko­je se ši­re iz Sje­di­nje­nih Ame­rič­ki Dr­ža­va i ko­je pred

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - KEMAL DERVIS1 CAROLINE CONROY2 re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr

Eu­ro­pa mo­ra od­lu­či­ti. Može sta­ja­ti po stra­ni dok se na­ci­ona­li­zam i auto­ri­ta­ri­zam ši­re iz Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (us­li­jed pris­tu­pa ko­ji je usvo­jio Do­nald Trump, pod pa­ro­lom “Ame­ri­ka prva”) do Ki­ne (ko­ja se kre­će od jed­nos­tra­nač­kog sus­ta­va do re­ži­ma jed­nog vo­đe). Ili može do­ves­ti do po­nov­nog uz­le­ta de­mo­krat­skih vri­jed­nos­ti i me­đu­na­rod­ne su­rad­nje, u vre­me­nu u ko­jem br­ze pro­mje­ne po­tak­nu­te teh­no­lo­gi­jom iz­i­sku­ju po­li­tič­ke, eko­nom­ske i druš­tve­ne re­for­me ve­li­kih raz­mje­ra.

Po­pu­li­zam i de­zin­te­gra­ci­ja

Ne­ki sma­tra­ju us­pon po­pu­liz­ma – uglav­nom des­nog po­pu­liz­ma – u Eu­rop­skoj uni­ji zna­kom nje­ne mo­gu­će de­zin­te­gra­ci­je te naz­na­kom da se ona na­la­zi da­le­ko od igra­nja vo­de­će ulo­ge.

No, si­tu­aci­ja EU znat­no je slo­že­ni­ja od one ko­ju pri­ka­zu­ju pe­si­mis­ti – i ni­je ni pri­bliž­no ta­ko tu­rob­na. Po­seb­no is­tra­ži­va­nje Eurobarometra br. 467, pro­ve­de­no proš­le je­se­ni, po­ka- je da 75% is­pi­ta­ni­ka ima pozitivnu predodžbu o EU. Iako ve­ći­na is­pi­ta­ni­ka sma­tra da će ži­vo­ti nji­ho­ve dje­ce bi­ti te­ži od nji­ho­vih vlas­ti­tih, dvi­je tre­ći­ne njih vje­ru­je da EU pru­ža odre­đe­nu ko­li­či­nu na­de eu­rop­skoj mla­de­ži, što pred­stav­lja po­ve­ća­nje od 6% u od­no­su na re­zul­ta­te iz 2016. go­di­ne.

Či­ni se da se mla­di lju­di sla­žu s ti­me. Udio mla­đih is­pi­ta­ni­ka (u do­bi iz­me­đu 15 i 39 go­di­na sta­ros­ti) ko­ji ima­ju pozitivnu predodžbu o EU oso­bi­to je vi­sok. Ta­ko­đer, una­toč bo­jaz­ni­ma o “de­mo­krat­skom de­fi­ci­tu” u EU, či­ni se da ta dob­na sku­pi­na ci­je­ni po­ten­ci­jal za po­li­tič­ko su­dje­lo­va­nje.

Na­da u bu­duć­nost EU po­tak­nu­ta je proš­log svib­nja us­li­jed iz­bor­ne po­bje­de fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Em­ma­nu­ela Ma­cro­na. Ako on može osi­gu­ra­ti su­rad­nju s Nje­mač­kom ve­za­no uz svoj plan za re­for­mu Europ­ske uni­je, iz­gle­di EU bit će do­dat­no os­na­že­ni. Dok fe­de­ral­ni iz­bo­ri pro­ve- de­ni u Nje­mač­koj proš­log ruj­na ni­su do­ve­li do ta­ko uvjer­lji­vog proEU re­zul­ta­ta, kraj­nje des­na stran­ka Al­ter­na­ti­va za Nje­mač­ku tre­nut­no je naj­ve­ća opo­zi­cij­ska stran­ka, s go­to­vo 13% gla­so­va, no glav­ne umje­re­ne stran­ke ipak su od­ni­je­le po­bje­du, osvo­jiv­ši vi­še od 60% gla­so­va.

No­va nje­mač­ka ko­ali­cij­ska vla­da ba­rem je u to­li­koj mje­ri pro­europ­ska kao i ona ko­ja joj je pret­ho­di­la, a snaž­ni­ja Eu­ro­pa mo­gla bi bi­ti pri­mje­re­no na­s­lje­đe za kan­ce­lar­ku An­ge­lu Mer­kel.

Ma­cro­no­vi pri­jed­lo­zi

Ne­dav­no su odr­ža­ni iz­bo­ri u Ita­li­ji na ko­ji­ma su an­ti­imi­grant­ska stran­ka Li­ga (bi­rač­ka ba­za na sje­ve­ru) i po­pu­lis­tič­ki po­kret Pet zvi­jez­da ko­ji se prik­la­nja lje­vi­ci (po­dr­ška kon­cen­tri­ra­na na ju­gu) za­jed­no osvo­ji­li pre­ko 50% gla­so­va, što je u još ve­ćoj mje­ri za­bri­nja­va­ju­će. Me­đu­tim, ob­zi­rom na an­ta­go­ni­zam iz­me­đu te dvi­je stran­ke, iz­gled­no je da će traj­ni­ja vla­da­ju­ća ko­ali­ci­ja uklju­či­ti pro­europ­sku De­mo­krat­sku stran­ku. Na­po­s­ljet­ku, ni­je iz­gled­no da će pre­pre­ke ko­je Ita­li­ja sa svo­jim pre­za­du­že­nim gos­po­dar­stvom pred­stav­lja ve­ćim europ­skim in­te­gra­ci­ja­ma bi­ti ne­pre­mos­ti­ve, ako Fran­cu­ska i Nje­mač­ka pro­ve­du od­luč­no vod­stvo.

Na­rav­no, Brexit ne­će bi­ti lak za Eu­ro­pu. No, sve u sve­mu, vi­še ne iz­gle­da da je Eu­ro­pa kon­ti­nent u kri­zi. Čak i u Grč­koj, ko­ja je po­nov­no us­pos­ta­vi­la rast BDPa, ve­ći­na is­pi­ta­ni­ka tre­nut­no po­dr­ža­va EU.

U tom kon­tek­s­tu, EU bi mo­gla bi­ti su­oče­na s dvi­je po­ve­za­ne pri­li­ke. Iz­nu­tra, ona može usvo­ji­ti re­for­me ko­je po­ti­ču ins­ti­tu­ci­onal­nu učin­ko­vi­tost i pro­mi­ču in­te­gra­ci­je. Izva­na, može se snaž­no za­uze­ti za me­đu­na­rod­nu su­rad­nju, ljud­ska pra­va i otvo­re­no druš­tvo. Eu­ro­pa mo­ra pos­ti­ći na­pre­dak po pi­ta­nju pr­ve pri­li­ke ako mis­li is­ko­ris­ti­ti dru­gu, a to zna­či ja­ča­nje euro­zo­ne.

Ve­za­no uz to, Ma­cron je već po­nu­dio dvo­smis­le­ne pri­jed­lo­ge: pri­jed­log da euro­zo­na ima svoj vlas­ti­ti pro­ra­čun i za­jed­nič­kog mi­nis­tra fi­nan­ci­ja na ra­zi­ni euro­zo­ne, ko­ji će bi­ti od­go­vo­ran za nje­ga Par­la­men­tu euro­zo­ne. Pri­je for­mi­ra­nja no­ve nje­mač­ke ko­ali­cij­ske vla­de, oform­lje­na je fran­cu­sko­nje­mač­ka rad­na gru­pa za raz­ma­tra­nje Ma­cro­no­vih pri­jed­lo­ga. Sa­da će­mo saz­na­ti do ku­da je Nje­mač­ka sprem­na ići i u ko­joj je mje­ri volj­na pru­ži­ti po­dr­šku ko­he­zi­ji euro­zo­ne. S krat­ko­roč­nog se as­pek­ta či­ni ne­vje­ro­jat­nim da će no­va vla­da po­dr­ža­ti Ma­cro­no­ve pri­jed­lo­ge u nji­ho­vom tre­nut­nom obli­ku. No, mo­gla bi po­dr­ža­ti kom­ple­ti­ra­nje ban­kar­ske uni­je i ne­kog me­ha­niz­ma za ve­ću ko­or­di­na­ci­ju eko­nom­skih po­li­ti­ka euro­zo­ne.

S du­go­roč­nog as­pek­ta, ne­ke od Ma­cro­no­vih re­for­mi tre­ba­le bi bi­ti mo­gu­će, oso­bi­to ako su zem­lja­ma euro­zo­ne do­pu­šte­ni po­ma­ci pre­ma na­pri­jed bez jed­no­glas­nog odo­bre­nja od stra­ne svih 27 ze­ma­lja čla­ni­ca EU. Tak­ve pro­mje­ne – za­jed­no s ve­ćom voj­nom su­rad­njom te su­rad­njom oba­vje­štaj­nih služ­bi – pro­žet će eu­rop­ski pro­jekt novom di­na­mi­kom, po­ti­ču­ći ve­ći en­tu­zi­ja­zam, a da ne spo­mi­nje­mo ve­ći osje­ćaj si­gur­nos­ti među gra­đa­ni­ma Eu­ro­pe.

Kri­za li­be­ral­nog sus­ta­va

Integriranija i sigurnija EU bi­la bi do­bro pozicionirana za učinkovitiju vlas­ti­tu afirmaciju na međunarodnoj pozornici. Us­li­jed či­nje­ni­ce da se je­dins­tve­no europ­sko tr­ži­šte još uvi­jek može po­hva­li­ti ve­ćim BDPom ne­go Ki­na ili SAD, EU može pos­tu­pa­ti po­put tre­ćeg “po­la” u novom svjet­skom poretku. Njen mo­del eko­nom­ske otvo­re­nos­ti, so­ci­jal­ne ko­he­zi­je i snaž­nih ins­ti­tu­ci­ja može pru­ži­ti al­ter­na­ti­vu iz­o­la­ci­onis­tič­kim i na­ci­ona­lis­tič­kim sklo­nos­ti­ma ko­je pred­stav­lja­ju pri­jet­nju glo­bal­noj su­rad­nji.

I da ne bu­de za­bu­ne: u po­dru­čji­ma kao što je tr­go­vi­na, kli­mat­ske pro­mje­ne, re­gu­la­ti­va fi­nan­cij­skog sek­to­ra, po­li­ti­ka tr­žiš­nog na­tje­ca­nja i ki­ber­ne­tič­ka si­gur­nost, me­đu­na­rod­na su­rad­nja i na­da­lje os­ta­je od ključ­ne važ­nos­ti. Ona će pos­ta­ti pri­je­ko po­treb­na dok na­pre­dak po pi­ta­nju umjet­ne in­te­li­gen­ci­je i bi­oteh­no­lo­gi­je pos­tav­lja te­ška pi­ta­nja ko­ji­ma se može učin­ko­vi­to po­za­ba­vi­za­lo ti sa­mo na međunarodnoj ra­zi­ni. Li­be­ra­lan svjet­ski po­re­dak pro­iza­šao iz ru­še­vi­na Dru­gog svjet­skog ra­ta upra­vo je su­očen sa svo­jim do sa­da naj­te­žim tes­tom.

Mo­ra­mo po­nov­no po­t­vr­di­ti važ­nost in­ter­na­ci­ona­liz­ma, otvo­re­nos­ti i de­mo­kra­ci­je u ovom novom di­gi­tal­nom do­bu, us­po­red­no s pri­la­go­đa­va­njem na­ših po­li­ti­ka i pra­vi­la no­vim stvar­nos­ti­ma. Eu­ro­pa, sa svo­jim je­dins­tve­nim is­kus­tvom stva­ra­nja de­mo­krat­skog mo­de­la uprav­lja­nja na nad­na­ci­onal­noj ra­zi­ni tre­ba­la bi bi­ti pre­dvod­ni­com.

INTEGRIRANIJA I SIGURNIJA EU BI­LA BI DO­BRO POZICIONIRANA ZA UČINKOVITIJU AFIRMACIJU NA MEĐUNARODNOJ POZORNICI

NE­DAV­NO IS­TRA­ŽI­VA­NJE EUROBAROMETRA PO­KA­ZA­LO

JE DA 75% IS­PI­TA­NI­KA IMA POZITIVNU PREDODŽBU O EU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.