AKO RECESIJA NASTUPI VEĆ 2020. FED NE­ĆE MO­ĆI ZNA­ČAJ­NO SMA­NJI­TI KA­MAT­NE STO­PE

Po­gled sa stra­ne Bez obra­ne Al­ter­na­ti­va je po­uz­da­ti se u fi­skal­ni sti­mu­lans, pos­tig­nut po­rez­nim re­zo­vi­ma ili po­ve­ća­njem po­troš­nje, no uz go­diš­nje pro­ra­čun­ske de­fi­ci­te u iz­no­su od 1 tri­li­ju­na do­la­ra i dr­žav­nog du­ga ko­ji se pri­bli­ža­va 100% BDP-a, bi­lo bi s

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - MARTIN FELDSTEIN* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr *Martin Feldstein Pro­fe­sor je eko­no­mi­je na Sve­uči­li­štu u Har­var­du i pred­sjed­nik eme­ri­tus Na­ci­onal­nog ure­da za eko­nom­ska is­tra­ži­va­nja

Stan­dard and Po­or’s 500, in­deks ci­je­na di­oni­ca 500 naj­ve­ćih kom­pa­ni­ja, za­bi­lje­žio je mah­ni­te fluk­tu­aci­je ti­je­kom 2018. go­di­ne, ali se vra­tio go­to­vo na is­tu ra­zi­nu na ko­joj se na­la­zio po­čet­kom go­di­ne.

Iz­os­ta­nak ne­to pa­da za ovu go­di­nu odra­ža­va kom­bi­na­ci­ju ras­ta kor­po­ra­tiv­ne do­bi­ti i 12% pa­da odnosa ci­je­ne di­oni­ca pri za­tva­ra­nju bur­ze i do­bi­ti po di­oni­ci. A pad odnosa ci­je­ne di­oni­ca i do­bit­ka naz­na­ka je iz­gled­ne evo­lu­ci­je ci­je­ne di­oni­ca ti­je­kom slje­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na.

Od­nos ci­je­ne i za­ra­de po di­oni­ci (P/E) tre­nu­tač­no pre­ma­šu­je svo­je pret­hod­no za­bi- lje­že­ne pro­sječ­ne vri­jed­nos­ti za 40%. Nje­gov rast odra­ža­va vr­lo ni­ske ka­mat­ne sto­pe ko­je prev­la­da­va­ju od ka­da su ame­rič­ke Fe­de­ral­ne re­zer­ve sre­za­le ka­mat­ne sto­pe na sa­vez­na sred­stva na ra­zi­nu bli­zu nu­le 2008. go­di­ne.

Me­đu­tim, uz povećanje du­go­roč­nih ka­mat­nih sto­pa, ci­je­ne di­oni­ca bit će ma­nje priv­lač­ne ula­ga­či­ma i do­ći će do nji­ho­vog pa­da.

Dvos­tru­ko ve­ći jav­ni dug

Klju­čan znak to­ga je da se pri­nos na de­se­to­go­diš­nje dr­žav­ne obvez­ni­ce SA­Da udvos­tru­čio ti­je­kom proš­le dvi­je go­di­ne.

No, s ma­lo iz­nad 3%, on je još uvi­jek je­dva iz­nad sto­pe in­fla­ci­je, ko­ja je u pro­sje­ku iz­no­si­la 2,9% ti­je­kom proš­lih 12 mje­se­ci. Tri si­le uz­ro­ko­vat će nas­ta­vak ras­ta du­go­roč­nih ka­mat­nih sto­pa. Pri­je sve­ga, Fed po­vi­su­je krat­ko­roč­ne ka­mat­ne sto­pe na sa­vez­na sred­stva i pre­dvi­đa da će ih po­vi­si­ti s ma­lo iz­nad 2% na oko 3,5% do kra­ja 2020. Na­da­lje, vr­lo ve­li­ki pre­dvi­đe­ni de­fi­cit pro­ra­ču­na uz­ro­ko­vat će po­rast du­go­roč­nih ka­mat­nih sto­pa ka­ko bi na­veo ula­ga­če na ap­sorp­ci­ju po­ve­ća­nog vo­lu­me­na dr­žav­nog du­ga. Pre­ma Kon­gres­nom ure­du za pro­ra­čun, vo- lu­men jav­nog du­ga po­rast će s oko tre­nu­tač­nih 15 tri­li­ju­na do­la­ra na go­to­vo 30 tri­li­ju­na do­la­ra do kra­ja de­set­lje­ća. Tre­će, vr­lo ni­ska sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti ko­ja je tre­nu­tač­no u pa­du uz­ro­ko­vat će ubr­za­nje in­fla­ci­je. Ula­ga­či će zah­ti­je­va­ti ve­će pri­no­se na obvez­ni­ce ka­ko bi kom­pen­zi­ra­li po­s­lje­dič­ni gu­bi­tak ku­pov­ne mo­ći.

Ne bi bi­lo iz­ne­na­đu­ju­će kad bi ka­mat­na sto­pa na de­se­to­go­diš­nje dr­žav­ne obvez­ni­ce SA­Da do­se­gla 5% ili čak i pre­ma­ši­la tu ra­zi­nu ti­je­kom slje­de­ćih pet go­di­na. Uz sto­pu in­fla­ci­je od 3%, re­al­na vri­jed­nost pri­no­sa vra­tit će se na nor­mal­nu pret­hod­no za­bi­lje­že­nu ra­zi­nu od pre­ko 2%.

Pad po­troš­nje ku­ćans­ta­va

Ta nor­ma­li­za­ci­ja de­se­to­go­diš­nje ka­mat­ne sto­pe mo­gla bi uz­ro­ko­va­ti vra­ća­nje odnosa ci­je­ne i za­ra­de po di­oni­ci (P/E) na pret­hod­ne re­fe­rent­ne vri­jed­nos­ti. Pad tog in­ten­zi­te­ta, s tre­nu­tač­ne ra­zi­ne od 40% iz­nad pret­hod­nog pro­sje­ka, uz­ro­ko­vao bi pad bo­gat­stva ku­ćans­ta­va za oko 8 tri­li­ju­na do­la­ra. Pret­ho­dan od­nos iz­me­đu bo­gat­stva ku­ćans­ta­va i osob­ne po­troš­nje im­pli­ci­ra da će go­diš­nja ra­zi­na po­troš­nje ku­ćans­ta­va za­bi­lje­ži­ti pad od 1,5% BDPa. Taj pad po­traž­nje ku­ćans­ta­va i in­du­ci­ra­ni pad pos­lov­nih ula­ga­nja, po­gur­nu­li bi gos­po­dar­stvo SA­Da u re­ce­si­ju. Ve­ći­na recesija u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma bi­le su re­la­tiv­no krat­ko­traj­ne i plit­ke, s tra­ja­njem ma­njem od go­di­ne da­na, ra­ču­na­ju­ći raz­dob­lje iz­me­đu po­čet­ka re­ce­si­je i da­tu­ma s ko­jim počinje opo­ra­vak. Recesija ko­ja je za­po­če­la 2007. go­di­ne bi­la je znat­no du­ža i dub­lja zbog kra­ha fi­nan­cij­skih ins­ti­tu­ci­ja. Br­ži i ro­bus­ni­ji opo­rav­ci ko­ji su oka­rak­te­ri­zi­ra­li ve­ći­nu pret­hod­nih recesija odra­ža­va­li su agre­siv­nu pro­tu­cik­lič­ku mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku Fe­de­ral­nih re­zer­vi, ko­jom su vr­lo oš­tro sre­za­ne krat­ko­roč­ne ka­mat­ne sto­pe.

Ne­priv­lač­ni iz­gle­di

Me­đu­tim, ako recesija nastupi već 2020. go­di­ne, ame­rič­ki Fed ne­će bi­ti u po­zi­ci­ji u ko­joj bi mo­gao zna­čaj­no sma­nji­ti ka­mat­ne sto­pe na sa­vez­na sred­stva. Do­is­ta, Fed tre­nu­tač­no pre­dvi­đa da će ka­mat­ne sto­pe na sa­vez­na sred­stva do kra­ja 2020. go­di­ne bi­ti is­pod 3,5%. U tom slu­ča­ju, mo­ne­tar­na po­li­ti­ka ne bi bi­la spo­sob­na za bor­bu s gos­po­dar­skom re­ce­si­jom.

Al­ter­na­ti­va je po­uz­da­ti se u fi­skal­ni sti­mu­lans, pos­tig­nut po­rez­nim re­zo­vi­ma ili po­ve­ća­njem po­troš­nje. No, uz go­diš­nje pro­ra­čun­ske de­fi­ci­te u iz­no­su od 1 tri­li­ju­na do­la­ra i dr­žav­nog du­ga ko­ji se pri­bli­ža­va 100% BDPa, bi­lo bi s po­li­tič­kog as­pek­ta te­ško pro­ves­ti pa­ket sti­mu­lan­sa.

Po­s­lje­dič­no, iz­gled­no je da će slje­de­ća gos­po­dar­ska recesija bi­ti dub­lja i du­ža ne­go što bi to ina­če bio slu­čaj. Ako se vla­da u tom tre­nut­ku od­lu­či za pro­ved­bu fi­skal­ne po­li­ti­ke, bu­du­ći omjer du­ga i BDPa po­rast će do­dat­no pre­ko 100% BDPa, što će do­ves­ti do još ve­ćeg ras­ta du­go­roč­nih ka­mat­nih sto­pa. To ni­su priv­lač­ni iz­gle­di.

IZ­GLED­NO JE DA ĆE SLJE­DE­ĆA GOS­PO­DAR­SKA RECESIJA BI­TI DUB­LJA I DU­ŽA NE­GO ŠTO BI TO INA­ČE BIO SLU­ČAJ

FED PO­VI­SU­JE KRAT­KO­ROČ­NE KA­MAT­NE STO­PE NA SA­VEZ­NA

SRED­STVA I PRE­DVI­ĐA DA ĆE PORASTI S MA­LO IZ­NAD 2% NA OKO 3,5% DO 2021.

BR­ŽI OPO­RAV­CI KO­JI SU OKA­RAK­TE­RI­ZI­RA­LI VE­ĆI­NU RECESIJA ODRA­ŽA­VA­LI SU AGRE­SIV­NU PRO­TU­CIK­LIČ­KU MO­NE­TAR­NU PO­LI­TI­KU FEDA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.