HR­VAT­SKA DRVOPRERAĐIVAČKA IN­DUS­TRI­JA MO­ŽE OS­TVA­RI­TI IZ­VOZ VRI­JE­DAN 2 ML­RD. EURA

No­vi pra­vac Pre­sud­na će bi­ti ulo­ga stra­te­gi­je, do sa­da neo­s­tva­ri­ve, da dio do­bi­ti pro­izvo­đa­či inves­ti­ra­ju u ra­zvoj teh­no­lo­ških i pos­lov­nih pro­ce­sa. Ni­ska do­bit i pos­lo­va­nje na gra­ni­ci ren­ta­bil­nos­ti lo­ša su pod­lo­ga za po­ve­ća­nje pro­duk­ti­vos­ti ra­da u in­dustr

Poslovni Dnevnik - - SVIJET - JURAJ LONČARIĆ* re­dak­ci­ja@pos­lov­ni.hr *Juraj Lončarić Ko­lum­nist ča­so­pi­sa Dr­vo&Na­mje­štaj

ZA AKTUALNU STRUK­TU­RU NA­ŠE FINALNE PRERADE DR­VA NEIZBJEŽNA JE IMPLEMENTACIJA MO­DE­LA LO­KAL­NIH PRO­IZVOD­NIH KLASTERA KON­KU­RENT­NOS­TI

In­dus­tri­ja na­mje­šta­ja i pre­ra­da dr­va Hrvatske pos­li­je pri­va­ti­za­ci­je us­pješ­no se vra­ti­la na tr­ži­šte. Vi­še i bo­lje na tr­ži­šta EU ze­ma­lja ne­go na do­ma­će tr­ži­šte.

Ren­ta­bil­nost pos­lo­va­nja bi­la bi ve­ća ka­da bi ve­ći­na na­ših pro­izvod­nih po­du­ze­ća ima­la vi­še in­for­ma­ci­ja o pro­duk­tiv­nos­ti ra­da u pre­ra­đi­vač­koj in­dus­tri­ji Hrvatske i EU. U In­dus­trij­skoj po­li­ti­ci Europ­ske ko­mi­si­je za raz­dob­lje 2015.2020. go­di­ne po­ve­ća­nje pro­duk­tiv­nos­ti ra­da stav­lje­no je na pr­vo mjes­to ra­zvoj­nih ci­lje­va.

Na do­ma­ćoj si­ro­vi­ni ba­zi­ra­na in­dus­tri­ja na­mje­šta­ja, finalnih pro­izvo­da za graditeljstvo i prerade dr­va ima na po­čet­ku 21. sto­lje­ća pri­li­ku uprav­lja­ti re­sur­si­ma na do sa­da naj­ra­ci­onal­ni­ji i naj­u­čin­ko­vi­ti­ji na­čin za­hva­lju­ju­ći su­vre­me­nom teh­no­lo­škom, eko­nom­skom i or­ga­ni­za­cij­skom na­pret­ku i glo­ba­li­za­ci­ji.

Pi­ta­nje svih pi­ta­nja je tko će vi­še i bo­lje ko­ris­ti­ti taj go­le­mi po­ten­ci­jal ko­ji je ne­is­cr­pan iz­vor učin­ko­vi­tih rje­še­nja i pod­lo­ga za ino­va­ci­je, a ko­je su te­melj po­ve­ća­nja pro­duk­tiv­nos­ti.

Pro­sječ­no ra­zvi­je­ne in­dus­tri­je im­ple­men­ti­ra­ju pro­gram In­dus­tri­ja 3.0, a naj­ra­zvi­je­ni­je po­či­nju in­ten­ziv­no ra­di­ti na re­ali­za­ci­ji pro­gra­ma In­dus­tri­ja 4.0.

Raz­li­ke u pro­duk­tiv­nos­ti

Pro­sječ­na pro­duk­tiv­nost ra­da za sek­tor in­dus­tri­je na­mje­šta­ja EU (NACE 31) u po­s­ljed­njem de­set­lje­ću iz­no­si­la je 28.300 eura po za­pos­le­ni­ku. Za sek­tor preradu dr­va EU (NACE 16) iz­no­si­la je 29.900 eura po za­pos­le­ni­ku. Vri­jed­na po­seb­ne po­zor­nos­ti je us­po­red­ba ze­ma­lja Za­pa­da i SIE.

In­dus­tri­ja na­mje­šta­ja tzv. sta­rih čla­ni­ca EU os­tva­ri­va­la je pro­duk­tiv­nos­ti ra­da od 39.900 eura po za­pos­le­ni­ku. Zem­lje naj­ve­ći iz­voz­ni­ci bi­lje­že slje­de­će po­dat­ke: Nje­mač­ka 45.900 eura, Fran­cu­ska 38.800 eura, Ita­li­ja 30.700 eura i Špa­njol­ska 27.3000 eura.

Pro­sjek pro­duk­tiv­nos­ti ra­da no­vih čla­ni­ca EU iz is­toč­ne Eu­ro­pe iz­no­sio je 10.820 eura. Za nas su za­nim­lji­vi po­da­ci o pro­izvod­nji na­mje­šta­ja Polj­ske (12.600 eura), Slo­ve­ni­je (16.000 eura), Če­ške (13.500 eura) i Hrvatske (11.600 eura).

Raz­li­ke u pro­duk­tiv­nos­ti ra­da iz­me­đu in­dus­tri­je na­mje­š­tja SIE i Za­pa­da vri­jed­ne su po­seb­ne po­zor­nos­ti i ana­li­tič­kog pris­tu­pa in­dus­trij­ske ope­ra­ti­ve, zna­nos­ti, lo­kal­nih i dr­žav­nih gos­po­dar­skih ins­ti­tu­ci­ja. Vri­je­dan po­zor­nos­ti je pri­mjer Polj­ske ko­ja je 2016. go­di­ne iz­vo­zom od 5,5 mi­li­jar­di eura (1,1 mi­li­jar­du eura 1992.) i ni­skom pro­duk­tiv­noš­ću osvo­ji­la 6. mjes­to na lis­ti naj­ve­ćih svjet­skih iz­voz­ni­ka na­mje­šta­ja.

Me­nadž­ment na­ših tvor­ni­ca na­mje­šta­ja po­čet­kom 21. sto­lje­ća star­tao je bez dr­žav­nih po­ti­ca­ja iz­vo­za u tr­žiš­no tak­mi­če­nje u iz­van­red­no te­škim uvje­ti­ma. Sa za­kaš­nje­njem od 50 go­di­na u od­no­su na kon­ku­ren­te iz ze­ma­lja tr­žiš­ne eko­no­mi­je Za­pa­da. Mno­gi od nas op­te­re­će­ni su nas­li­je­đem biv­šeg gos­po­dar­skog sus­ta­va.

Iz­voz ve­ći čak 23 pos­to

Po­zi­tiv­na je či­nje­ni­ca da da­nas u Hr­vat­skoj ima­mo industriju na­mje­šta­ja, finalnih pro­izvo­da za graditeljstvo i preradu dr­va ko­ja 65% svo­jih pro­izvo­da pro­da­je u zem­lje EU i iz­vo­zi u tre­će zem­lje. Ko­ja os­tva­ru­je su­fi­cit vanj­sko­tr­go­vin­ske bi­lan­ce sek­to­ra. Ko­ja os­tva­ru­je pro­sječ­nu go­diš­nju sto­pu ras­ta iz­vo­za od 10%, a bi­lo je go­di­na ka­da je iz­voz po­ve­ćan čak 23%. Iz­voz po­t­vr­đu­je cje­nov­nu kon­ku­rent­nost na europ­skim tr­ži­šti­ma. Na­ših 25 tvor­ni­ca na­mje­šta­ja iz­vo­zi vi­še od 70% ukup­ne vri­jed­nos­ti. Rast i ra­zvoj ove gra­ne in­dus­tri­je ta­ko­đer ovi­si o to­me ka­ko će ubu­du­će pos­lo­va­ti, kak­vu će pro­duk­tiv­nost i ren­ta­bil­nost pos­lo­va­nja os­tva­ri­va­ti pre­os­ta­lih vi­še od 550 ma­lih i sred­njih pro­izvo­đa­ča na­mje­šta­ja.

Us­pi­je li se do­sa­daš­nja di­na­mi­ka go­diš­njeg ras­ta iz­vo­za Hrvatske odr­ža­ti, re­al­no je oče­ki­va­ti da će za ne­ko­li­ko go­di­na drvoprerađivačka in­dus­tri­ja os­tva­ri­ti iz­voz u vri­jed­nos­ti od dvi­je mi­li­jar­de eura.

Proritet svih prioriteta je na­do­gra­di­ti teh­no­lo­ški progres implementacijom digitalizacije u svim fa­za­ma i ope­ra­ci­ja­ma stva­ra­nja no­ve (do­da­ne) vri­jed­nos­ti. In­for­ma­tič­ka re­vo­lu­ci­ja ni­je još uvi­jek osvo­ji­la dr­vo­pre­ra­đi­vač­ku industriju, na­ro­či­to ma­la i sred­nja po­du­ze­ća. Da­ka­ko, oče­ku­je se i di­na­mič­ni­ja di­gi­ta­li­za­ci­ja sek­to­ra jav­ne upra­ve.

Ne­do­volj­na obra­da tr­ži­šta

Za aktualnu struk­tu­ru na­še finalne prerade dr­va neizbježna je implementacija mo­de­la lo­kal­nih pro­izvod­nih klastera kon­ku­rent­nos­ti. Cilj je ra­zvi­ti lo­kal­ne pro­izvod­ne sus­ta­ve u ko­je će bi­ti umre­žen ve­ći broj mi­kro, ma­lih i sred­njih gos­po­dar­skih su­bjek­ta (npr. u drv­ne klas­te­re, po­du­zet­nič­ke, in­dus­trij­ske zo­ne). Pro­izvo­đa­či osim teh­no­lo­ških pro­ce­sa vi­še ne­go do sa­da us­mje­ri­ti će se na pos­lov­ne pro­ce­se. Na bu­si­ness plan me­đu­na­rod­nog mar­ke­tin­ga. Obra­da tr­ži­šta je u pra­vi­lu usko gr­lo hrvatske pro­izvod­nje na­mje­šta­ja. Upit­no je ho­će li će du­go­roč­no do­rad­ni (tzv. lohn) pos­lo­vi bi­ti op­ti­mal­no rje­še­nje? Po­seb­no ka­da je ri­ječ o ren­ta­bil­nos­ti pos­lo­va­nja i pro­duk­tiv­nos­ti hrvatske in­dus­tri­je. Ima pu­no raz­lo­ga zbog ko­jih je nuž­no po­treb­no iz­ra­dom anek­sa do­pu­ni­ti pos­to­je­ću Stra­te­gi­ju ra­zvo­ja prerade dr­va i pro­izvod­nje na­mje­šta­ja Hrvatske. In­dus­trij­ska stra­te­gi­ja mo­ra bi­ti obo­ga­ćen no­vim po­glav­ljem. U če­mu će po­seb­no ko­ris­nu ulo­gu ima­ti us­po­red­ba na­še prak­se s prak­som naj­bo­ljih do­ma­ćih i ino­kon­ku­ren­ta.

Cilj uprav­lja­nja je op­ti­mi­zi­ra­ti pro­izvod­nju ra­di pos­ti­za­nja kon­ku­rent­ske pred­nos­ti, odr­ža­va­nja i po­ve­ća­nja udje­la u tr­ži­štu i ra­di mak­si­mi­za­ci­je do­bi­ti.

Pre­sud­na će bi­ti ulo­ga stra­te­gi­je, do sa­da neo­s­tva­ri­ve, da dio do­bi­ti pro­izvo­đa­či inves­ti­ra­ju u ra­zvoj teh­no­lo­ških i pos­lov­nih pro­ce­sa. Ni­ska do­bit i pos­lo­va­nje na gra­ni­ci ren­ta­bil­nos­ti lo­ša su pod­lo­ga za po­ve­ća­nje pro­duk­ti­vos­ti ra­da u in­dus­tri­ji na­mje­šta­ja i pre­ra­di dr­va Hrvatske.

PRORITET SVIH PRIORITETA JE NA­DO­GRA­DI­TI TEH­NO­LO­ŠKI PROGRES IMPLEMENTACIJOM DIGITALIZACIJE DA­NAS IMA­MO INDUSTRIJU NA­MJE­ŠTA­JA, FINALNIH PRO­IZVO­DA ZA GRADITELJSTVO I PRERADU DR­VA KO­JA 65% PRO­IZVO­DA PRO­DA­JE U ZEM­LJE EU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.