Po­du­ze­ći­ma će se olak­ša­ti pris­tup stra­nim tr­ži­šti­ma

Ivan Ma­jić Eli­mi­ni­ra se va­lut­ni ri­zik, što bi mo­glo bi­ti do­bro za inves­ti­cij­ske kre­di­te

Poslovni Dnevnik - - ZAGREB FINANCIJSKO SREDIŠTE -

Ne­po­sred­ni učin­ci ula­ska u euro­zo­nu na kor­po­ra­tiv­ni sek­tor su po­zi­tiv­ni i traj­ni, dok su ne­ga­tiv­ni efek­ti jed­no­krat­ni i go­to­vo bez­na­čaj­ni, is­tak­nuo je i fi­nan­cij­ski ana­li­ti­čar Ivan Ma­jić u pre­zen­ta­ci­ji o efek­ti­ma uvo­đe­nja eura na kor­po­ra­tiv­ni sek­tor. Pri­tom je na­gla­sio da tre­ba is­tak­nu­ti dvi­je či­nje­ni­ce; eli­mi­na­ci­ja va­lut­nog ri­zi­ka po­seb­no je bit­na za du­go­roč­ni­je fi­nan­ci­ra­nje, od­nos­no inves­ti­ci­je jer se kre­di­ti­ma de­no­mi­ni­ra­nim u euru u go­to­vo 80 pos­to slu­ča­je­va fi­nan­ci­ra­ju ka­pi­tal­na ula­ga­nja. Us­po­red­be ra­di, kod kre­di­ta je za obrt­na sred­stva omjer do­ma­će va­lu­te i eura pri­bliž­no jed­na­ka. Dru­ga je što se po­sred­ni se učin­ci ula­ska u euro­zo­nu na ban­kov­ni sek­tor mo­gu odra­zi­ti i na sek­tor po­du­ze­ća jer se ula­skom u euro­zo­nu olak­ša­va pris­tu­pim stra­nim tr­ži­šti­ma ka­pi­ta­la, uz pos­to­je­ća znat­na sred­stva ko­ja su na ras­po­la­ga­nju seg­men­tu ma­lih i sred­njih tvrt­ki iz europ­skih fon­do­va. Za raz­li­ku od ame­rič­kih kom­pa­ni­ja, fi­nan­ci­ra­njem u Eu­ro­pi uglav­nom do­mi­ni­ra­ju ban­ke, a ve­li­ka fi­nan­cij­ska in­te­gra­ci­ja za­sad se za­us­ta­vi­la na par­ci­jal­noj in­te­gra­ci­ji di­onič­kih i obvez­nič­kih tr­ži­šta, no to bi se mo­glo ubr­za­ti kroz ja­ča­nje uni­je tr­ži­šta ka­pi­ta­la, du­go­roč­nom pro­jek­tu EU. U mo­gu­ća rje­še­nja na­vo­di pre­ko­gra­nič­nu po­dje­lu ri­zi­ka, ja­ča­nje ne­ban­kov­nih iz­vo­ra fi­nan­ci­ra­nja, pri­vat­nih pla­sma­na obvez­ni­ca te in­te­gra­ci­je NPL tr­ži­šta.

Ivan Ma­jić, fi­nan­cij­ski ana­li­ti­čar

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.