Na­še su pred­nos­ti naj­ra­zvi­je­ni­ji ban­kar­ski i fi­nan­cij­ski sus­tav u re­gi­ji

Zden­ko Adro­vić Čel­nik Udru­ge ba­na­ka objaš­nja­va ka­ko Za­greb pre­obra­zi­ti u fi­nan­cij­sko sre­di­šte

Poslovni Dnevnik - - USUSRET URU - TOMISLAV PILI tomislav.pili@pos­lov­ni.hr

Zem­ljo­pis­ni po­lo­žaj vi­še ni­je pre­du­vjet za stva­ra­nje fi­nan­cij­skog sre­di­šta ne­ke re­gi­je ka­ko je to vri­je­di­lo u proš­los­ti

Pre­vi­so­ki re­gu­la­tor­ni tro­šak, pres­la­ba prav­na za­šti­ta i pre­ve­li­ki upliv dr­ža­ve u gos­po­dar­stvo glav­ne su sla­bos­ti ko­je spre­ča­va­ju pre­obraz­bu Za­gre­ba u fi­nan­cij­sko sre­di­šte, na­glas­ci su iz­la­ga­nja pred­sjed­ni­ka Hr­vat­ske udru­ge ba­na­ka Zden­ka Adro­vi­ća na kon­fe­ren­ci­ji Pos­lov­nog dnev­ni­ka. Ne­ko­li­ko je obi­ljež­ja ko­je či­ne fi­nan­cij­sko sre­di­šte, na­gla­sio je Adro­vić. Po­li­tič­ka vo­lja i spo­sob­nost da se re­ali­zi­ra pro­jekt te ni­zak i pre­dvi­div re­gu­la­tor­ni tro­šak pri vr­hu su tog po­pi­sa. Na­da­lje, tre­ba ima­ti i mo­der­ne i jas­ne pro­pi­se te iz­vr­s­no pra­vo­su­đe uz bes­pri­je­kor­nu za­šti­tu vje­rov­ni­ka. Fi­nan­cij­sko sre­di­šte či­ni i ve­li­ka lik­vid­nost i di­na­mi­ka lo­kal­nog tr­ži­šta, oso­bi­to u di­je­lu ra­zvit­ka tr­ži­šta ka­pi­ta­la, te po­vo­ljan i pre­dvi­div po­rez­ni tret­man tran­sak­ci­ja, po­jaš­nja­va Adro­vić. Na kra­ju, tu su i ra­zvi­je­ni ins­tru­men­ti za ot­kla­nja­nje ri­zi­ka, ra­zvi­je­na in­fras­truk­tu­ra na­mi­re i po­rav­na­nja ku­po­pro­da­je vri­jed­nos­ni­ca te po­ten­ci­jal za ra­zvoj pra­te­ćih in­dus­tri­ja, po­put ITa ili kon­zal­tin­ga.

Adro­vić ka­že ka­ko zem­ljo­pis­ni po­lo­žaj vi­še ni­je pre­du­vjet za stva­ra­nje fi­nan­cij­skog sre­di­šta ne­ke re­gi­je ka­ko je to vri­je­di­lo u proš­los­ti. “Svi­jet se pro­mi­je­nio i mo­že­mo go­vo­ri­ti sa­mo o hi­je­rar­hi­ji glo­bal­nih fi­nan­cij­skih cen­ta­ra, a svi su glo­bal­ni“, ka­zao je pr­vi čo­vjek udru­ge ba­na­ka. Na­ime, teh­no­lo­ške pro­mje­ne sma­nju­ju tran­sak­cij­ske tro­ško­ve, a tu je i eks­po­nen­ci­jal­ni rast ko­la­nja in­for­ma­ci­ja. K to­me, zbog ula­ska u EU i prav­no-re­gu­la­tor­nog ujed­na­ča­va­nja sve­jed­no je gdje smo, na­gla­sio je Adro­vić.

Uz Če­šku na vr­hu 'No­ve Eu­ro­pe'

“Za­greb ne gle­da­mo u od­no­su na Ljub­lja­nu i Be­ograd, ne­go i u od­no­su na Ta­lin, Prag, Bra­tis­la­vu”, is­ti­če Adro­vić. Da­nas se tran­sak­ci­je mo­gu or­ga­ni­zi­ra­ti bi­lo gdje, a pre­uzi­ma­nje Ljub­ljan­ske bur­ze od stra­ne Za­gre­bač­ke bur­ze ni­je pro­izve­lo ni­šta, do sa­da. “Je­di­no što ‘re­gi­ju’ mo­že uči­ni­ti atrak­tiv­nom i pre­poz­nat­lji­vom, pa da net­ko tra­ži nje­zi­no sre­di­šte, jest po­ja­va iz­nim­nog ras­ta i pos­lov­nih pri­go­da baš u ovoj re­gi­ji”, sma­tra Adro­vić.

Pre­ma nje­go­vu miš­lje­nju, ni­je sve iz­gub­lje­no ako se ide­ji re­gi­onal­nog fi­nan­cij­skog sre­di­šta pris­tu­pi ra­ci­onal­no. U SWOT ana­li­zi na­še su pred­nos­ti naj­ra­zvi­je­ni­ji ban­kar­ski i fi­nan­cij­ski sus­tav u re­gi­ji gdje je Hr­vat­ska uz Če­šku u vr­hu me­đu dr­ža­va­ma ‘No­ve Eu­ro­pe’ dok su sla­bos­ti vi­so­ki tro­ško­vi re­gu­la­ci­je, ve­li­ka po­rez­na op­te­re­će­nja i ne­pre­dvi­di­va tu­ma­če­nja po­re­za, ne­jas­ni pro­pi­si te ne­ra­zvi­je­no i ane­mič­no tr­ži­šte ka­pi­ta­la. Pri­go­da je uvo­đe­nje eura te rast IT sek­to­ra dok su pri­jet­nje iz­os­ta­nak po­li­tič­ke po­dr­ške, teh­no­lo­ške pro­mje­ne te či­nje­ni­ca da su dru­gi br­ži i okret­ni­ji od nas. Što se ti­če re­gu­la­tor­nog tro­ška, Adro­vić je is­tak­nuo ka­ko nje­go­va ra­zi­na od 50 baz­nih bo­do­va zna­či da je tro­šak fi­nan­ci­ra­nja u star­tu skup­lji za čak po­la pos­tot­nog bo­da. Ako se us­po­re­di­mo sa Slo­ve­ni­jom, sto­pa obvez­ne re­zer­ve ba­na­ka kod nas iz­no­si 12 pos­to, a u su­sjed­noj dr­ža­vi je­dan pos­to do dvi­je go­di­ne dos­pi­je­ća i nu­la pos­to iz­nad dvi­je go­di­ne.

Sma­nji­ti tro­ško­ve re­gu­la­ci­je

Na­da­lje, sto­pa pre­mi­je osi­gu­ra­nja de­po­zi­ta u Hr­vat­skoj iz­no­si 0,32 pos­to uz ci­lja­nu vi­si­nu fon­da za osi­gu­ra­nje od 2,5 pos­to, iako je sus­tav sta­bi­lan, a fond pun. U Slo­ve­ni­ji je sto­pa znat­no ni­ža uz ci­lja­nu vi­si­nu fon­da od sve­ga 0,8 pos­to. Ka­da se go­vo­ri o prav­noj za­šti­ti, pre­ma in­dek­su prav­ne za­šti­te ko­ji mje­ri kva­li­te­tu pro­pi­sa ko­ji ure­đu­ju po­dru­čje za­šti­te pra­va kre­di­to­ra i duž­ni­ka i ko­la­te­ra­la, Hr­vat­ska i Slo­ve­ni­ja naj­lo­ši­je sto­je u re­gi­ji sred­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe.

Sla­bost nam je i raz­gra­nat i lo­še uprav­ljan sus­tav dr­žav­nih po­du­ze­ća ko­je što pri­je tre­ba de­po­li­ti­zi­ra­ti. Adro­vić je za­ključ­no ka­zao ka­ko je ula­zak u euro­zo­nu pri­go­da za ra­zvoj Za­gre­ba kao fi­nan­cij­skog sre­di­šta, ali je po­treb­no znat­no sma­nje­nje tro­ško­va re­gu­la­ci­je. “Sma­nje­nje tro­ško­va re­gu­la­ci­je i ja­ča fi­skal­na pri­la­god­ba mo­gu kom­pen­zi­ra­ti sav pri­ti­sak na rast ka­mat­nih sto­pa u na­red­nom cik­lu­su”, na­gla­sio je Adro­vić. Po­treb­na je i pro­mje­na uprav­lja­nja sus­ta­vom osi­gu­ra­nja de­po­zi­ta. Ana­lo­gi­ja s Bu­gar­skom po­ka­zu­je da mi ima­mo rej­ting BB+ uz pri­nos na 10go­diš­nju euro­obvez­ni­cu od 2,18 pos­to, a Bu­gar­ska tek 0,99 pos­to uz rej­ting BBB-.

NAJ­VE­ĆE PRI­JET­NJE SU IZ­OS­TA­NAK PO­LI­TIČ­KE PO­DR­ŠKE, TEH­NO­LO­ŠKE

PRO­MJE­NE TE ČI­NJE­NI­CA DA SU DRU­GI BR­ŽI I OKRET­NI­JI OD NAS

TOMISLAV MILETIĆ/ PIXSELL

Pred­sjed­nik Hr­vat­ske udru­ge ba­na­ka Zden­ko Adro­vić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.