‘Bu­gar­ska usko­ro u ERM II, na­da­mo se po­tom i Hr­vat­ska’

Euro sla­vi 20. ro­đen­dan U Bruxel­le­su o li­cu i na­li­čju za­jed­nič­ke va­lu­te

Poslovni Dnevnik - - Prva Stranica - TOMISLAV PILI [email protected]­lov­ni.hr

Euro sla­vi 20. ro­đen­dan U Bruxel­le­su o li­cu i na­li­čju za­jed­nič­ke va­lu­te

Pri­dru­ži­va­nje euro­zo­ni pr­vens­tve­no eko­nom­sko pi­ta­nje, po­ru­čio je Val­dis Dom­brov­ski

Na­kon pr­vih 20 go­di­na mo­že se re­ći da je za­jed­nič­ka eu­rop­ska va­lu­ta pos­ti­gla go­lem us­pjeh, ali su pred njom iz­a­zov­na vre­me­na, za­klju­čak je sku­pa po­vo­dom ro­đen­da­na eura ko­ji se ju­čer odr­žao u Bruxel­le­su. Što euro zna­či za gra­đa­ne Eu­rop­ske uni­je go­vo­ri i po­s­ljed­nje is­tra­ži­va­nje Eu­ro­ba­ro­me­tra. Tu va­lu­tu po­zi­tiv­nom za svo­ju dr­ža­vu ocje­nju­je 64% gra­đa­na dok njih 75% sma­tra da je po­zi­ti­van za EU u cje­li­ni. Me­đu­tim, sve­ga če­t­vr­ti­na sma­tra da im euro da­je osje­ćaj pri­pad­nos­ti kao Eu­rop­lja­ni­ma. Ti su po­da­ci pos­lu­ži­li su kao svo­je­vr­s­na po­la­ziš­na toč­ka dva­ju pa­ne­la či­ja je tema bi­la proš­lost, sa­daš­njost i bu­duć­nost eura.

La­tvi­ja iz pr­ve ru­ke

Go­vo­re­ći na pa­ne­lu “Pr­vih 20 go­di­na eura: Iz­van­red­no pu­to­va­nje”, pot­pred­sjed­nik Eu­rop­ske ko­mi­si­je Val­dis Dom­brov­skis pre­nio je is­kus­tva La­tvi­je, dr­ža­ve iz ko­je do­la­zi. Kazao je ka­ko je u la­tvij­skoj jav­nos­ti pro­ve­de­na op­sež­na ras­pra­va je li uvo­đe­nje eura do­bra ide­ja, a obi­lje­ži­la ju je duž­nič­ka kri­za u euro­zo­ni ko­ja je u to vri­je­me bi­la ak­tu­al­na.

“Me­đu­tim, na­gla­ša­va­li smo da je to bi­la kri­za di­je­la dr­ža­va euro­zo­ne, a ne sa­me zo­ne”, is­tak­nuo je Dom­brov­skis i po­ru­čio ka­ko je pri­dru­ži­va­nje euro­zo­ni pr­vens­tve­no eko­nom­sko pi­ta­nje te je pro­ma­tra­no u sklo­pu pi­ta­nja mo­že li uvo­đe­nje eura omo­gu­ći­ti eko­nom­ski ra­zvoj La­tvi­je. Ve­ći­na La­tvi­ja­ca da­nas po­dr­ža­va ko­ri­šte­nje eura jer su im. do­da­je,vid­lji­ve i eko­nom­ske pred­nos­ti pri­dru­ži­va­nja tom klu­bu europskih dr­ža­va. Što se ti­če pro­ši­re­nja, na­gla­sio je ka­ko je euro­zo­na otvo­re­na i atrak­tiv­na os­ta­lim čla­ni­ca­ma EU.

“Bu­gar­ska usko­ro ula­zi u te­čaj­ni mehanizam ERM II, a na­da­mo se da će je sli­je­di­ti i Hr­vat­ska”, is­tak­nuo je. Go­vo­re­ći o ko­ri­je­ni­ma Eko­nom­ske i mo­ne­tar­ne uni­je, Char­les Grant, di­rek­tor Cen­tra za eu­rop­ske re­for­me je pod­sje­tio da se na­kon 1990. je­dins­tve­no europ­sko tr­ži­šte po­ka­za­lo kao “pun po­go­dak”, pa je taj tre­nu­tak is­ko­ri­šten za pro­dub­lje­nje in­te­gra­ci­je. Eko­no­mis­ti su pri­tom upo­zo­ra­va­li ka­ko slo­bo­dan pro­tok ka­pi­ta­la ko­ji je do­ni­je­lo je­dins­tve­no tr­ži­šte mo­že des­ta­bi­li­zi­ra­ti te­ča­je­ve na­ci­onal­nih va­lu­ta.

Za Je­ana­Cla­udea Tric­he­ta, biv­šeg pred­sjed­ni­ka Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke, euro je povijesni, golemi us­pjeh.

“Uve­li smo vje­ro­dos­toj­nu va­lu­tu, ko­ja je iz­dr­ža­la test kri­ze iz 2008., naj­ve­će eko­nom­ske kri­ze od za­vr­šet­ka 2. svjet­skog ra­ta”, is­tak­nuo je Tric­het. Tvr­di da je uvje­ren u op­s­ta­nak euro­zo­ne, a ne­do­vr­še­nost tog pro­jek­ta za nje­ga je oče­ki­va­na jer “za to tre­ba vre­me­na”.

Re­for­mu euro­zo­ne na­kon duž­nič­ke kri­ze obi­lje­ži­lo je stva­ra­nje ban­kov­ne uni­je, pro­jek­ta ko­jem, uz ti­je­la po­put Je­dins­tve­nog nad­zor­nog me­ha­niz­ma i Je­dins­tve­nog sa­na­cij­skog me­ha­niz­ma, ne­dos­ta­je i tre­ći stup, osi­gu­ra­nje šted­nih de­po­zi­ta na europ­skoj ra­zi­ni. Na ne­do­vr­še­nost uni­je upo­zo­ra­va europ­ski ban­kov­ni sek­tor, sma­tra­ju­ći ga glav­nom pre­pre­kom za pri­je­ko po­treb­nu kon­so­li­da­ci­ju ba­na­ka. Da­nièle No­uy, čel­ni­ca Je­dins­tve­nog nad­zor­nog me­ha­niz­ma, sma­tra da je ban­kov­na uni­ja san ko­ji se os­tva­ru­je.

“Cilj nam je uči­ni­ti ban­ke si­gur­ni­ma što je pri­je mo­gu­će”, ka­za­la je No­uy. Kak­ve je re­zul­ta­te os­tva­ri­la i ovak­va, kr­nja ban­kov­na uni­ja, po­ka­zu­je po­da­tak da se na nje­zi­nu po­čet­ku u bi­lan­ca­ma europskih ba­na­ka na­la­zi­lo go­to­vo bi­li­jun eura ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta. Da­nas je taj iz­nos sma­njen na 650 mi­li­jar­di eura. “Od­lu­či­li smo pri­je­ći ri­je­ku, ali se sa­da nalazimo usred nje. Mo­ra­mo iz­a­ći u si­gur­nost oba­le”, sli­ko­vi­ta je bi­la No­uy. A za taj iz­la­zak po­treb­no je još mno­go to­ga, ču­lo se na pa­ne­lu “Bu­duć­nost eura: Iz­a­zov­ne per­s­pek­ti­ve”.

Pi­er­re Mos­co­vi­ci, po­vje­re­nik za eko­nom­ska i fi­nan­cij­ska pi­ta­nja, sma­tra ka­ko je ključ u os­ni­va­nju za­jed­nič­kog pro­ra­ču­na euro­zo­ne, ali i uk­la­nja­nju de­mo­krat­skog de­fi­ci­ta do­no­si­te­lja

EURO JE POVIJESNI, GOLEMI US­PJEH! IZDRŽAO JE TEST KRI­ZE 2008.

J. C. Tric­het, biv­ši šef ECB-a

od­lu­ka. S ti­me se ni­je slo­ži­la špa­njol­ska mi­nis­tri­ca gos­po­dar­stva Na­dia Cal­viño ko­ja sma­tra da bi se u re­for­mu tre­ba­lo ići ko­rak po ko­rak.

“Gra­đa­ni ne shva­ća­ju što dalj­nja re­for­ma zna­či, mis­le da opet šti­ti­mo ban­ke”, oci­je­ni­la je Cal­viño. S ti­me se slo­ži­la i euro­par­la­men­tar­ka Eva Maydell.

“Mla­di do 24. go­di­ne dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom po­dr­ža­va­ju euro. Za­jed­nič­ka va­lu­ta ima mno­go vi­še po­dr­ške od sa­me euro­zo­ne i europskih ins­ti­tu­ci­ja”, oci­je­ni­la je Maydell. Na to je Mos­co­vi­ci od­go­vo­rio ka­ko je po­li­ti­ka ko­rak po ko­rak po­želj­na, ali to mo­ra­ju bi­ti ve­li­ki, am­bi­ci­oz­ni ko­ra­ci.

Što ka­žu po­du­zet­ni­ci

Što euro zna­či za po­du­zet­ni­ke po­jas­nio je Phi­lipp Kre­ibohm, os­ni­vač nje­mač­ke tvrt­ke Ho­me 24. Za nje­ga je euro je­dan od naj­o­pip­lji­vih zna­ko­va eu­rop­ske in­te­gra­ci­je s ve­li­kim pred­nos­ti­ma.

“Omo­gu­ću­je nam da pro­da­je­mo na­mje­štaj na 7 europskih tr­ži­šta, a ka­da ku­pu­je­mo od do­bav­lja­ča, vr­lo nam je važ­na sta­bil­nost te­ča­ja me­đu­na­rod­no priz­na­te va­lu­te”, kazao je Kre­ibohm ko­ji poz­drav­lja zah­tje­ve za pri­prem­lje­nost gos­po­dar­stva uoči ula­ska u euro­zo­nu ko­ji se stav­lja­ju pred Bu­gar­sku i Hr­vat­sku. ❖

RE­UTERS

Pot­pred­sjed­nik Eu­rop­ske ko­mi­si­je Val­dis Dom­brov­skis

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.