Re­kord­nim ot­ku­pom eura HNB vra­tio te­čaj na 7,40

Pri­tis­ci na ja­ča­nje ku­ne ‘Pun ku­fer’ de­vi­za i apre­ci­ja­cij­ski pri­tis­ci po­tak­nu­li re­ak­ci­ju gu­ver­ne­ra

Poslovni Dnevnik - - Prva Stranica - ✑ JADRANKA DOZAN [email protected]­lov­ni.hr

Ot­kup go­to­vo po­la mi­li­jar­de eura zna­či i da HNB u sus­tav ko­ji već du­že vri­je­me obi­lu­je lik­vid­noš­ću pu­šta do­dat­nih 3,66 mi­li­jar­di ku­na

Hr­vat­ska na­rod­na ban­ka ju­čer je pr­vi put na­kon go­to­vo se­dam mje­se­ci od­lu­či­la in­ter­ve­ni­ra­ti na de­viz­nom tr­ži­štu, i to naj­ve­ćom in­ter­ven­ci­jom ikad.

Na­kon što je ju­tar­nje tr­go­va­nje otvo­re­no nas­tav­kom prok­li­za­va­nja vri­jed­nos­ti eura na oko 7,38 ku­na, eki­pa gu­ver­ne­ra Bo­ri­sa Vuj­či­ća ogla­si­la je auk­ci­ja na ko­joj je od ba­na­ka ot­kup­lje­no čak 494,7 mi­li­ju­na eura, i to uz pro­sje­čan te­čaj 7,4059 ku­na za euro.

“Pun ku­fer de­vi­za i ja­ki apre­ci­ja­cij­ski pri­tis­ci na ku­nu”, te­le­graf­ski je po­tez sre­diš­nje ban­ke ko­men­ti­rao de­viz­ni ana­li­ti­čar jed­ne ban­ke. U nje­mu se, ka­že, iš­či­ta­va i pre­šut­na po­ru­ka sre­diš­nje ban­ke da u ovom di­je­lu go­di­ne ne že­li znat­ni­ja ot­kli­za­va­nja te­ča­ja is­pod ra­zi­ne 7,40. Os­ta­je vi­dje­ti ho­će li ta po­ru­ka dr­ža­ti vo­du do kra­ja go­di­ne i ho­će li ovo ujed­no bi­ti i za- dnja in­ter­ven­ci­ja u 2018. ili će, kao u ne­ko­li­ko na­vra­ta pri­jaš­njih go­di­na, pred sam kraj go­di­ne us­li­je­di­ti još jed­na.

Ka­ko bi­lo, sa­ma in­ter­ven­ci­ja za pro­fe­si­onal­ne tr­gov­ce de­vi­za­ma za­pra­vo i ni­je bi­la iz­ne­na­đe­nje, a ne­ki su i u dnev­nim pre­gle­di­ma fi­nan­cij­skih tr­ži­šta ovih da­na is­ti­ca­li da bi dalj­nji pad te­ča­ja euro/ ku­na mo­gao po­tak­nu­ti re­ak­ci­ju HNB­a. Ve­li­či­na in­ter­ven­ci­je ipak je is­pa­la iz­nad oče­ki­va­nja, jer ot­kup go­to­vo po­la mi­li­jar­de eura zna­či i da HNB u sus­tav ko­ji već du­že vri­je­me obi­lu­je lik­vid­noš­ću pu­šta do­dat­nih 3,66 mi­li­jar­di ku­na. Ti­me će se vi­šak lik­vid­nos­ti, ko­ji se zbog pla­ća­nja oba­ve­za kor­po­ra­tiv­nog sek­to­ra pre­ma dr­ža­vi ovih da­na bio sma­njio za oko 2,2 mi­li­jar­de (na 21,4), po­nov­no vra­ti­ti na oko 25 mi­li­jar­di ku­na.

Ve­za­no uz po­nu­du de­vi­za, ban­ka­ri će re­ći ka­ko ne­ma naz­na­ka da se baš ovih da­na is­ti­če ne­ki spe­ci­fi­čan ili jed­no­kra­tan iz­vor po­ve­ća­ne po­nu­de, po­put npr. re­ali­za­ci­je ne­kog ve­ćeg pro­jek­ta ino­zem­nih inves­ti­to­ra.

Ta­ko se ve­li­ka po­nu­da um­no­go­me pri­pi­su­je još jed­noj do­broj tu­ris­tič­koj go­di­ni i s tim po­ve­za­nim de­viz­nim pri­lje­vom.

Ako­li­ko god se o pov­la­če­nju nov­ca iz europ­skih fon­do­va kod nas uglav­nom go­vo­ri u kon­tek­s­tu sla­be spo­sob­nos­ti ap­sorp­ci­je i pod­ba­ča­ja u od­no­su na pla­no­ve, fon­do­vi EU sve su važ­ni­ja va­ri­ja­bla i u pri­lje­vu de­vi­za.

U is­to vri­je­me, Hr­vo­je Sto­jić, glav­ni eko­no­mist Ad­di­ko ban­ke, pod­sje­ća da ban­ka­ma pos­te­pe­no pa­da “stock” imo­vi­ne u va­lut­noj kla­uzu­li, a to utje­če na po­traž­nju, tj. sma­nju­je nji­ho­ve po­tre­be odr­ža­va­nje de­viz­nih po­zi­ci­ja.

Ju­če­raš­nja de­viz­na auk­ci­ja bi­la je tre­ća u ovoj go­di­ni, a ra­ču­na­ju­ći i pret­hod­ne dvi­je HNB je ukup­no u 2018. ot­ku­pio vi­še od 1,2 mi­li­jar­de eura. Na de­viz­nom tr­ži­štu na­ša cen­tral­na ban­ka već pos­lo­vič­no da­le­ko češ­će in­ter­ve­ni­ra kroz ot­ku­pe de­vi­za, a ne pro­da­je. Dak­le, us­mje­re­ne su na sp­rje­ča­va­nje ja­ča­nja ku­ne pre­ma euru, a ne obr­nu­to. Ta či­nje­ni­ca uglav­nom se za­ne­ma­ru­je u spo­ra­dič­nim, ali us­traj­nim po­te­za­nji­ma pi­ta­nja te­čaj­ne po­li­ti­ke i “pre­ci­je­nje­ne ku­ne”, uglav­nom u pa­ke­tu s pri­ča­ma o kon­ku­rent­nos­ti iz­vo­za i iz­voz­ni­ka. Ina­če, zad­nja in­ter­ven­ci­ja kroz pro­da­ju de­vi­za (zbog na­glih de­pre­ci­ja­cij­skih pri­ti­sa­ka) odr­ža­na je još u ruj­nu 2015. a u svih 12 u me­đu­vre­me­nu HNB je od ba­na­ka ot­kup­lji­vao eure.

Osim iz­vješ­ća o de­viz­noj in­ter­ven­ci­ji, HNB je ju­čer obja­vi­lo i pre­gled pri­vre­me­nih re­zul­ta­ta pos­lo­va­nja ba­na­ka. Od njih 23, šest je 17 ih u pr­vih de­vet mje­se­ci is­ka­za­lo do­bit, a na ra­zi­ni sek­to­ra os­tva­re­no je 5,25 mi­li­jar­di ku­na dobiti pri­je oporezivanja. To je dvostruko vi­še ne­go u istom razdoblju 2017. kad su im za­ra­de bi­le pod utje­ca­jem po­ve­ća­nih tro­ško­va re­zer­va­ci­ja zbog Agro­ko­ra. Lanj­ski 9­mje­seč­ni re­zul­tat je, na­ime, bio go­to­vo upo­la sla­bi­ji ne­go go­di­nu pri­je.

Za raz­li­ku od us­po­re­di­vog proš­lo­go­diš­njeg pre­gle­da, u nje­mu su ovaj put tri ma­nje ne­go la­ni. Osim Tes­la šted­ne ban­ke u ste­čaj­nom pos­tup­ku, na lis­ti vi­še ni­su ni dvi­je ko­je su sa­me iz­a­bra­le lik­vi­da­ci­ju (Šted­ban­ka i Pri­mor­ska). HNB­ova ta­bli­ca po­t­vr­di­la je da su Za­gre­bač­ka i Pri­vred­na ban­ka je­di­ne u pr­va tri tro­mje­se­čja is­ka­za­le vi­še od mi­li­jar­du ku­na (bru­to) dobiti. U slu­ča­ju Za­be, di­je­lom zbog utje­ca­ja Agro­ko­ra na lanj­ski re­zul­tat, a di­je­lom i zbog pri­pa­ja­nja Pr­ve stam­be­ne šte­di­oni­ce, ona je po­ras­la mno­go snaž­ni­je (čak

190%) do­seg­nuv­ši 1,7 mi­li­jar­di. Is­to­dob­no, PBZ je is­ka­zao

1,1 mi­li­jar­du ku­na dobiti pri­je po­re­za (po­rast od 23%), ali tom re­zul­ta­tu ni­je pri­do­ni­je­lo pri­pa­ja­nje Ve­ne­to ban­ke.

Er­ste ban­ka je is­ka­za­la ne­pu­nih 905 mi­li­ju­na ku­na bru­to

BANKARSKI SEKTOR OSTVARIO JE 5,25 MI­LI­JAR­DI KU­NA DOBITI PRI­JE OPOREZIVANJA. TO JE DVOSTRUKO VI­ŠE NE­GO U ISTOM RAZDOBLJU 2017., ALI SLIČNO KAO 2016.

dobiti, Ra­if­fe­isen­bank Aus­tria ne­pu­nih 430, a Split­ska 364,2 mi­li­ju­na ku­na, s tim da je OTP ko­ja je da­nas dio is­te gru­pe ostvario 228,9 mi­li­ju­na. ❖

ŽARKO BAŠIĆ/PIXSELL

Gu­ver­ner Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke Bo­ris Vuj­čić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.