Ču­ni­ce uzeti zemlju kvalitetnim za­no odr­ži­vim gos­po­dar­stvi­ma?

Poslovni Dnevnik - - Aktualno - Mo­glo bi se obra­đi­va­ti, ali da­nas se ne ko­ris­ti

go­roč­nu ko­rist, a ne ju sa­mo krat­ko­roč­no is­crp­lji­va­ti. Ka­ko se uop­će mo­že oče­ki­va­ti da će se pro­izvo­đa­či oz­bilj­no ba­vi­ti pro­izvod­njom bez du­go­roč­nog rje­še­nja po­ljo­pri­vred­nog zemljišta?

Ni­zo­zem­ski pri­mjer

Na­jus­pješ­ni­je zem­lje EU ima­ju vr­lo do­bre pri­mje­ra ak­tiv­ne dr­žav­ne po­li­ti­ke u okrup­nja­va­nju po­ljo­pri­vred­nih po­sje­da. Ni­zo­zem­ska ta­ko “kra­de” zemlju mo­ru i iz­gra­đu­je gos­po­dar­stva op­ti­mal­ne ve­li­či­ne te ih pro­da­je na li­ci­ta­ci­ja­ma naj­kom­pe­tent­ni­jim kup­ci­ma uz kri­te­ri­je po­sje­do­va­nja zna­nja i ka­pi­ta­la. A mi se i da­lje bo­ri­mo dok nam je glav­na te­ma ka­ko uzeti zemlju ve­li­ki­ma i da­ti je ma­li­ma. No, glav­no pi­ta­nje bi tre­ba­lo bi­ti ka­ko što br­že stvo­ri­ti eko­nom­sko odr­ži­vo gos­po­dar­stvo bo­ga­to zem­ljom, zna­njem i sve vi­še no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma i pre­ciz­nim po­da­ci­ma.

No­vi, 15. Za­kon o po­ljo­pri­vred­nom zem­lji­štu do­bi­li smo upra­vo po­čet­kom ove go­di­ne. On je re­gu­li­rao da će JLS do­dje­lji­va­ti po­vr­ši­ne na svom po­dru­čju pr­vens­tve­no u za­kup na 25 go­di­ne, ali pos­to­je i mo­guć­nost pro­da­je, za­mje­ne kao i dru­gi obli­ci ko­ri­šte­nja. JLS su, da bi mo­gle kre­nu­ti s ras­pi­si­va­njem i jav­nim po­zi­vi­ma, mo­ra­le do­ni­je­ti Pro­gra­me ras­po­la­ga­nja zem­lji­štem u ko­jem su bi­le duž­ne ut­vr­di­ti zem­lji­šte ko­jim ras­po­la­žu ne te­me­lju po­da­ta­ka iz jav­nih iz­vo­ra, od ka­tas­tra do zem­ljiš­nih knji­ga.

No, JLS čes­to ne­ma­ju struč­ne ka­pa­ci­te­te, a tre­ba­le su u krat­kom vre­me­nu iz­ra­di­ti no­ve Pro­gra­me, sku­pi­ti ve­li­ki broj po­da­ta­ka, pri­ba­vi­ti raz­ne su­glas­nos­ti od žu­pa­ni­je, mi­nis­tar­stva poljoprivrede, Hr­vat­skih vo­da, Hr­vat­skih šu­ma te Mi­nis­tar­stva za­šti­te oko­li­ša. U Pro­gra­mu su bi­le duž­ne pro­pi­sa­ti ko­ja je mak­si­mal­na ve­li­či­na dr­žav­nog po­ljo­pri­vred­nog zemljišta ko­jim mo­že ras­po­la­ga­ti jedno gos­po­dar­stvo na nji­ho­vom te­ri­to­ri­ju. I sa­da su se na­ši po­ljo­pri­vred­ni pro­izvo­đa­či naš­li u ču­du jer su JLS vr­lo hra­bro ogra­ni­ča­va­li ve­li­či­nu po­ljo­pri­vred­nog po­sje­da. Na te­me­lju ko­jih ana­li­za, vi­zi­ja, stra­te­ških ci­lje­va su tak­vu odluku uni­je­li u Pro­gram ras­po­la­ga­nja? Da li su ima­li zna­nja i vre­me­na za is­tin­sku ana­li­zu? Je­su li raz­miš­lja­li o to­me da jedno po­ljo­pri­vred­no gos­po­dar­stvo ko­je ima u za­ku­pu

100 ha, ima tim hek­ta­ri­ma pri­la­go­đe­nu me­ha­ni­za­ci­ju, broj sto­ke, po­tre­ban broj za­pos­le­nih, mo­ra vra­ća­ti i kre­di­te ko­ji su odo­bre­ni s ob­zi­rom na cje­lo­kup­ni po­ljo­pri­vred­ni po­ten­ci­jal ko­je je to gos­po­dar­stvo do sa­da ko­ris­ti­lo? Ili su mo­žda raz­miš­lja­li ko­li­ko će nji­ho­vih su­sje­da ili bi­ra­ča dobiti po­ljo­pri­vred­no zem­lji­šte?

Ima JLS­ova, i to u Sla­vo­ni­ji ko­ji su pro­pi­sa­li, pri­mje­ri­ce, dr­žav­ni mak­si­mum na

30 hektara. A odav­no su proš­la vre­me­na ka­da se je sma­tra­lo da je odr­ži­vo gos­po­dar­stvo ono ko­je ima naj­ma­nje 50 ha.

Pos­tav­lja se pi­ta­nje zar će­mo opet bez ikak­ve eko­nom­ske računice uzeti zemlju kvalitetnim proizvođačima s europ­skim pri­no­si­ma da bi ju da­li eko­nom­ski ne­do­ka­za­no odr­ži­vim gos­po­dar­stvi­ma? I to ra­di nez­na­nja i ne­dos­tat­ka kva­li­tet­nih ana­li­za i stra­te­gi­ja op­ćin­skih vi­je­ća i na­čel­ni­ka ko­ji objek­tiv­no za tak­ve ana­li­ze ne­ma­ju ad­mi­nis­tra­tiv­nih ka­pa­ci­te­ta.Na uda­ru ovak­vih rje­še­nja naš­li su se ne sa­mo ve­li­ke po­ljo­pri­vred­ne tvrt­ke ne­go i mno­go­broj­ni OPG­ovi.

Ni­šta bez zna­nja i ka­pi­ta­la

Pa bi nam se mo­glo de­si­ti da uni­šti­mo i ono ma­lo kva­li­tet­nih po­ljo­pri­vred­nih pro­izvo­đa­ča ko­ji os­tva­ru­ju re­zul­ta­te na europ­skoj ra­zi­ni s od­lič­nim, kon­ku­rent­nim pri­no­si­ma. Pri­tom te­ško da će­mo stvo­ri­ti no­ve us­pješ­ne po­ljo­pri­vred­ni­ke, jer za us­pješ­nu po­ljo­pri­vre­du je po­treb­no pu­no zna­nja i ka­pi­ta­la, a upra­vo tim re­sur­si­ma na­ša po­ljo­pri­vre­da ne obi­lu­je.

Ugo­vo­rom o pris­tu­pa­nju Hr­vat­ske EU, do­bi­li smo sed­mo­go­diš­nje

Je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve do­dje­lju­ju u za­kup hek­ta­re na svom po­dru­čju

pri­je­laz­no raz­dob­lje do 2020. go­di­ne u ko­jem stran­ci ne mo­gu ku­po­va­ti po­ljo­pri­vred­no zem­lji­šte.

Ko­mi­si­ja je pri­je­laz­no raz­dob­lje Hr­vat­skoj omo­gu­ći­la jer je za­klju­či­la ka­ko su po­ljo­pri­vred­na gos­po­dar­stva ve­ći­nom ma­la i ni­su po­god­na za su­vre­me­nu pro­izvod­nju, što zna­či da su ni­ske učin­ko­vi­tos­ti i pro­duk­tiv­nos­ti. Ni­ti jed­nu obve­zu ko­ju smo si kao dr­ža­va sa­mi za­da­li u pri­je­laz­nom razdoblju ni­smo po­sve iz­vr­ši­li.

Nuž­no je za sve na­še po­ljo­pri­vred­ne pro­izvo­đa­če da ih os­na­ži­mo, a ne os­lab­lju­je­mo. Mi­nis­tar­stvo poljoprivrede bi pri­li­kom da­va­nja su­glas­nos­ti na Pro­gra­me ras­po­la­ga­nja, mo­ra­lo is­pra­vi­ti oči­to po­greš­ni put ko­jim su kre­nu­le je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve ka­ko ne bi­smo do­ži­vje­li još sla­bi­je po­ljo­pri­vred­ne re­zul­ta­te.

Mi­nis­tar je do­sad po­ka­zao da ra­zu­mi­je pro­ble­me ko­je po­ljo­pri­vre­da ima te, jer o to­me čes­to go­vo­ri, ta­ko da je za oče­ki­va­ti ra­zu­man od­go­vor na ovaj ve­li­ki iz­a­zov ko­ji su mu pri­re­di­li “lo­kal­ni igra­či”. ❖

DAVOR JAVOROVIĆ/ PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.