Na bi­ogo­ri­vo od ka­ve već vo­ze ‘do­uble dec­ke­ri’ u Lon­do­nu

Pre­poz­na­ti po­ten­ci­jal U Engleskoj i Fin­skoj pro­izvod­nja bi­ogo­ri­va od ka­ve vi­še ni­je ri­jet­kost

Poslovni Dnevnik - - Svijet Županija - ✑ IVAN TOMINAC re­dak­ci­[email protected]­lov­ni.hr

U Lon­do­nu ot­pad od ka­ve već go­di­na­ma pri­kup­lja Cos­ta Caf­fe i Ca­fe Ka­ha­ila, a osi­gu­ra­no je pri­kup­lja­nje i u ka­fi­ći­ma na šest naj­pro­met­ni­jih že­ljez­nič­kih sta­ni­ca

Mno­gi­ma od nas ovaj ko­fe­in­ski na­pi­tak po­kre­tač je sva­kog no­vog da­na. Me­đu­tim, ka­va mo­že poslužiti i u ne­ke dru­ge svr­he. Poz­na­to je da se zem­lja ka­ve stav­lja u upo­tre­bu u obli­ku fil­ta­ra za vo­du, me­di­ja za pri­kup­lja­nje ug­lji­ka i ces­tov­nog ma­te­ri­ja­la. No, je­dan od zna­čaj­ni­jih iz­vo­da iz ot­pa­da ka­ve ko­ji ima ulo­gu u kon­cep­tu pa­met­nih gra­do­va jest bi­ogo­ri­vo.

I to ni­je mit, ot­pad od ka­ve mo­že se ke­mij­ski tre­ti­ra­ti za pro­izvod­nju bi­ogo­ri­va ko­je je pri­hvat­lji­vo za oko­liš. Op­će­ni­to, bi­ogo­ri­vo ima ogro­man po­ten­ci­jal za ge­ne­ri­ra­nje ze­le­ne ener­gi­je ko­ja po­kre­će vo­zi­la. Ko­ri­šte­nje bi­ogo­ri­va, kao pris­tu­pač­ne, čis­te i neo­trov­ne ver­zi­je, mo­že sma­nji­ti upo­ra­bu fo­sil­nih go­ri­va, utje­ca­ti na uprav­lja­nja ot­pa­dom, one­čiš­će­nje zra­ka, emi­si­je stak­le­nič­kih pli­no­va, i na kon­cu us­po­ri­ti br­zi­nu glo­bal­nog za­top­lje­nja.

Po­jed­nos­tav­ljen pro­ces

Bi­ogo­ri­va iz­ga­ra­ju učin­ko­vi­ti­je od fo­sil­nih, a kao glav­ni re­zul­tat ne­ma­ju ne­ga­ti­van utje­caj na oko­liš.

Pro­izvod­nja bi­ogo­ri­va uop­će, a i pro­izvod­nja bi­ogo­ri­va iz ka­ve, je po­seb­no zah­tje­van pro­ces, me­đu­tim tim is­tra­ži­va­ča sa Sve­uči­li­štu Lan­cas­ter iz Ve­li­ke Bri­ta­ni­je po­jed­nos­ta­vio je pro­ces. Dr. Ves­ne Naj­da­no­vić­Vi­sak i nje­zi­nog ti­ma ko­ji su ra­zvi­li vlas­ti­tu teh­ni­ku na­zva­nu kao tran­ses­te­ri­fi­ka­ci­ja in­si­tu. Teh­ni­ka spa­ja pro­ces ek­s­trak­ci­je ulja i pre­tvor­be ulja u bi­ogo­ri­vo, kroz je­dan jed­nos­ta­van ko­rak kojim je ek­s­trak­ci­ju ulja iz ka­ve s 1­2 sa­ta sma­njio na sa­mo 10 mi­nu­ta.

No­va me­to­da uve­li­ke šte­di vrijeme, kao i tro­ško­ve ko­ji su uklju­če­ni u va­đe­nje ulja iz ka­ve za stva­ra­nje bi­ogo­ri­va. Lan­cas­te­ro­va ver­zi­ja je mno­go ko­mer­ci­jal­ni­ja i jed­nos­tav­ni­ja za pro­izvod­nju. Mi­li­jun tona ot­pa­da iz ka­ve ko­ji se ba­ca na od­la­ga­li­šta, sa­da se mo­že oču­va­ti ka­ko bi se ko­ris­ti­lo kao eko­lo­ški pri­hvat­lji­vo bi­ogo­ri­vo. Ino­va­tiv­ni star­tup Bio­be­an su­ra­đi­vao je kom­pa­ni­jom Royal Dut­ch Shell i tvor­ni­com za go­ri­vo Ar­gent Ener­gyom, a upra­vo ta su­rad­nja omo­gu­ći­la im je da u stu­de­nom 2017. pred­sta­ve svo­ju pr­vu se­ri­ju bi­ogo­ri­va iz ka­ve. Gradske vlas­ti su ovo pre­poz­na­le i odre­di­le ko­ri­šte­nje bi­ogo­ri­va u ne­ko­li­ko auto­bu­sa na kat u Lon­do­nu. Kon­cept Bio­be­an za pro­izvod­nju bi­ogo­ri­va do­la­zi od su­še­nja i pre­ra­de ot­pa­da­ka ka­ve pri­je va­đe­nja nje­go­vog ulja, ko­je pro­vo­di nje­gov part­ner Ar­gent Ener­gy. Kraj­nji pro­izvod je ulje ko­je se pre­ra­đu­je u mje­šo­vi­to B20 bi­ogo­ri­vo. B20 bi­ogo­ri­vo je kom­bi­na­ci­ja čis­te bi­okom­po­nen­te iz­ve­de­ne iz ka­ve i mi­ne­ral­nog di­ze­la. Čak i ako ek­s­tra­hi­ra­na ulja os­lo­ba­đa­ju aro­mu ka­ve, do­da­tak mi­ne­ral­nog di­ze­la i dalj­nji pos­tu­pak des­ti­la­ci­je uk­la­nja aro­mu ko­ja bi vas mo­gla omes­ti še­ta­ju­ći gra­dom.

Fin­ci pri­kup­lja­ju i od gra­đa­na

Pr­va se­ri­ja ko­ju je pri­pre­mio Bio­be­an pro­izve­la je 6000 li­ta­ra bi­ogo­ri­va, a ta ko­li­či­na do­volj­na za na­pa­ja­nje jed­nog lon­don­skog auto­bu­sa za go­di­nu da­na. Ova ini­ci­ja­ti­va re­pre­zen­ta­ti­van je pri­mjer ka­ko se ot­pad mo­že po­nov­no upo­tri­je­bi­ti kao re­surs ko­ji je eko­lo­ški pri­hvat­ljiv. Po­ten­ci­jal je iz­nim­no vi­sok u mjes­ti­ma gdje se ka­va kon­zu­mi­ra kao glav­no pi­će, baš kao što je slu­čaj pri­mje­ri­ce u Juž­noj Afri­ci gdje se sva­ke go­di­ne tro­ši vi­še od 3 mi­li­jar­de ša­li­ca ka­ve. Trend is­pi­ja­nja ka­ve pri­su­tan je i u Hr­vat­skoj, gdje pro­sje­čan Hr­vat u is­pi­ja­nju ka­ve pro­ve­de 182 sa­ta go­diš­nje, no kon­cept pre­tvor­be ot­pa­da iz ka­ve u bi­ogo­ri­vo kod nas se još ne spo­mi­nje. Što se ti­če ra­zi­ne po­troš­nje u Lon­do­nu, pre­ma iz­vješ­ću Li­ned Fi­ne Di­ning Lo­vers, pro­sječ­no se pi­je sva­ki dan 2 do 3 ša­li­ce ka­ve. Na kra­ju, to go­diš­nje pro­izve­de 200.000 tona ot­pa­da od ka­ve. Ako se ovaj ot­pad na­đe na od­la­ga­li­štu, ima ten­den­ci­ju emi­ti­ra­nja 126 mi­li­ju­na ki­lo­gra­ma ug­ljič­nog di­ok­si­da ko­ji je sve ve­ća pri­jet­nja kli­mat­skim pro­mje­na­ma.

Dak­le, ka­ko bi se iz­bje­glo od­la­ga­nje ot­pa­da iz ka­ve, Bio­be­an se udru­žio s tvrt­ka­ma za uprav­lja­nje ot­pa­dom, ulič­nim ka­fi­ći­ma, tvor­ni­ca­ma i slič­nim pos­lov­nim seg­men­ti­ma s ci­ljem pri­kup­lja­nja i re­le­vant­ne pre­tvor­be ka­ve u bi­ogo­ri­vo. Na pri­mjer, Cos­ta Cof­fee se udru­žio sa star­tu­pom po­čet­kom 2016., a da­nas pri­kup­lja­ju vi­še od 3000 tona ot­pa­da iz ka­ve u ci­je­loj Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Ko­rak ko­ji je po­du­ze­la Cos­ta Cof­fee sprječava 360 tona emi­si­je ug­ljič­nog di­ok­si­da, a jed­na tak­va ini­ci­ja­ti­va go­to­vo je jednaka sadnji šume ve­li­či­ne 95 no- go­met­nih igrališta. Ak­tiv­no pro­mi­ču­ći ovaj kon­cept dje­lu­je i Ca­fe Ka­ha­ila, ma­li ka­fić iz Londona, ko­ji pro­sječ­no skup­lja dvi­je to­ne ko­ri­šte­ne ka­ve, a osim što pot­po­ma­žu oko­liš, sma­nju­ju i tro­ško­ve od­la­ga­nja ot­pa­da.

Drugi ve­li­ki do­pri­nos do­la­zi iz mre­že Ra­il u Lon­do­nu. Sto­ti­nu tona ot­pa­da ka­ve se kon­zu­mi­ra u po­kre­tu, a od 2015. go­di­ne po­kre­nu­ta je mre­ža ko­ja omo­gu­ću­je pri­kup­lja­nje ot­pa­da i iz svih ka­fi­ća u šest naj­pro­met­ni­jih že­ljez­nič­kih sta­ni­ca u Lon­do­nu. Do sa­da je pri­kup­lje­no vi­še od 10 mi­li­ju­na ša­li­ca ka­ve sa 868 tona ot­pa­da ko­ji je pre­ra­đen kao bi­ogo­ri­vo, i upra­vo to je re­zul­ti­ra­lo ušte­dom od 34.000 fun­ti.

Va­asa sa 66.000 sta­nov­ni­ka je ma­li grad u Fin­skoj ko­ji se pos­ta­vio kao ve­li­ki pri­mjer pa­met­nog gra­da, a od ve­lja­če 2017. funk­ci­oni­ra s 12 no­vih auto­bu­sa ko­ji vo­ze s bi­ogo­ri­vom.

Fin­ci pi­ju vi­še od 10 ki­lo­gra­ma ka­ve po sta­nov­ni­ku, a ovu na­vi­ku is­ko­ris­ti­li su ta­ko što su po­če­li skup­lja­ti or­gan­ski ot­pad iz­rav­no od gra­đa­na i ko­ris­ti ga ka­ko bi ga pre­tvo­ri­li u bi­ogo­ri­vo. Tran­s­port­ni sus­tav je ne­ri­jet­ko i sli­ka pa­met­nih gra­do­va, a ujed­no je i naj­važ­ni­ji sus­tav ko­mu­ni­ka­ci­je unu­tar i iz­me­đu gra­do­va. Dak­le, naj­bo­lji je na­čin da gra­do­vi pro­mi­ču kon­cept pa­met­nog gra­da, a pa­ra­lel­no ubla­ža­va­ju i ne­ga­ti­van utje­caj na oko­liš. Ci­je­li pro­ces zbri­nja­va­nja ot­pa­da, proizvodnje bi­ogo­ri­va i odr­ža­va­nja ze­le­nih auto­bu­sa pro­vo­di se unu­tar gra­ni­ca gra­do­va, a u sta­nju su pro­izves­ti do­volj­no bi­ogo­ri­va ko­je se mo­že pro­da­ti i pri­vat­nim kup­ci­ma. ❖

OKO 3000 TONA OT­PA­DA IZ KA­VE SPRJEČAVA EMI­SI­JU UG­LJIČ­NOG DI­OK­SI­DA KO­JA JE GO­TO­VO JEDNAKA INICIJATIVI SADNJI ŠUME VE­LI­ČI­NE 95 NO­GO­MET­NIH IGRALIŠTA

FOTOLIA

Sta­nov­ni­ci Londona pro­sječ­no po­pi­ju 2 do 3 ša­li­ce ka­ve dnev­no

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.