SPORIJI RAST KINE POGODIT ĆE NE SA­MO AZIJU NE­GO I EU­RO­PI, PO­SEB­NO NJEMAČKU

U ra­sko­ra­ku Ob­zi­rom na kon­tra­dik­ci­ju iz­me­đu ni­kad cen­tra­li­zi­ra­ni­jeg po­li­tič­kog sus­ta­va pre­dvo­đe­nog ko­mu­nis­tič­kom par­ti­jom i po­tre­be za de­cen­tra­li­zi­ra­ni­jim eko­nom­skim sus­ta­vom te­me­lje­nom na po­tro­ša­či­ma, mo­glo bi do­ći do pri­lič­no dra­ma­tič­nog pa­da du­go­roč­nog

Poslovni Dnevnik - - Svijet - KENNETH ROGOFF re­dak­ci­[email protected]­lov­ni.hr

Kao što Mark Twa­in ni­ka­da ni­je re­kao, “Ne upad­neš u pro­ble­me zbog ono­ga što ne znaš. Već zbog ono­ga što mis­liš da znaš, ali to jed­nos­tav­no ni­je ta­ko”. Ti­je­kom ove i slje­de­će go­di­ne, po­ja­vit će se naj­ve­ći eko­nom­ski ri­zi­ci u onim po­dru­čji­ma u ko­ji­ma ula­ga­či mis­le da ni­je vje­ro­jat­no da će do­ći do pro­mje­na u re­cent­nim mo­de­li­ma. To će uklju­či­va­ti re­ce­si­ju po pi­ta­nju ras­ta u Kini, po­ve­ća­nje glo­bal­nih du­go­roč­nih re­al­nih kamatnih sto­pa i cres­cen­do po­pu­lis­tič­kih eko­nom­skih po­li­ti­ka ko­je pot­ko­pa­va­ju kre­di­bi­li­tet neo­vis­nos­ti sre­diš­nje ban­ke, što će re­zul­ti­ra­ti vi­šim ka­mat­nim sto­pa­ma na “si­gur­ne” dr­žav­ne obvez­ni­ce u na­pred­nim zem­lja­ma.

Zna­čaj­no us­po­ra­va­nje ras­ta ki­ne­skog gos­po­dar­stva mo­žda već pos­ta­je jas­ni­je. Tr­go­vin­ski rat ko­ji je po­kre­nuo pred­sjed­nik SAD-a Do­nald Trump po­lju­ljao je po­vje­re­nje, ali to je sa­mo do­dat­no us­mje­ri­lo si­laz­nom pu­ta­njom gos­po­dar­stvo či­ji se rast već us­po­ra­vao ti­je­kom nje­go­ve tran­zi­ci­je od ras­ta te­me­lje­nog na iz­vo­zu i ula­ga­nji­ma pre­ma odr­ži­vi­jem ras­tu ko­ji se te­me­lji na do­ma­ćoj po­troš­nji. U ko­joj mje­ri će us­po­ri­ti rast ki­ne­skog gos­po­dar­stva os­ta­je otvo­re­no pi­ta­nje; ali, ob­zi­rom na in­he­rent­nu kon­tra­dik­ci­ju iz­me­đu ni­kad cen­tra­li­zi­ra­ni­jeg po­li­tič­kog sus­ta­va pre­dvo­đe­nog ko­mu­nis­tič­kom par­ti­jom i po­tre­be za de­cen­tra­li­zi­ra­ni­jim eko­nom­skim sus­ta­vom te­me­lje­nom na po­tro­ša­či­ma, mo­glo bi do­ći do pri­lič­no dra­ma­tič­nog pa­da du­go­roč­nog ras­ta.

Ame­ri­ka ma­nje ovis­na o Kini

Na­ža­lost, ni­ti opcija iz­bje­ga­va­nja tran­zi­ci­je pre­ma ras­tu te­me­lje­nom na po­tro­ša­či­ma i kon­ti­nu­ira­no pro­mi­ca­nje iz­vo­za i ula­ga­nja u ne­kret­ni­ne ni­je su­vi­še priv­lač­na. Kina je već sa­da do­mi­nan­tan glo­bal­ni iz­voz­nik i ne­ma ni­ti tr­žiš­nog pros­to­ra ni­ti po­li­tič­ke tolerancije ko­ji bi joj omogućili da održi svoj prethodni tem­po izvozne ekspanzije. Po­ti­ca­nje ras­ta ula­ga­nji­ma, oso­bi­to u re­zi­den­ci­jal­ne ne­kret­ni­ne, ta­ko­đer pred­stav­lja ve­ći iz­a­zov ne­go ika­da. Pri­ti­sak na sni­že­nje ci­je­na, oso­bi­to iz­van gra­do­va ko­ji su u ka­te­go­ri­ji Ti­er-1, sve vi­še ote­ža­va na­vo­đe­nje obi­te­lji na ula­ga­nje još ve­ćeg udje­la nji­ho­vog bo­gat­stva u sta­no­va­nje. Iako je Kina mo­žda znat­no bo­lje po­zi­ci­oni­ra­na od bilo ko­jeg za­pad­njač­kog gos­po­dar­stva po pi­ta­nju so­ci­ja­li­zi­ra­nja gu­bi­ta­ka ko­ji za­hva­ća­ju ban­kar­ski sek­tor, pri­hva­ća­nje oš­tre kon­trak­ci­je ci­je­na u sek­to­ru sta­no­va­nja i gra­đe­vi­nar­stvu mo­glo bi se pokazati ek­s­trem­no bol­nim.

Sva­ka zna­čaj­na re­ce­si­ja ve­za­na uz rast u Kini zna­ko­vi­to bi po­go­di­la os­ta­tak Azi­je, za­jed­no s gos­po­dar­stvi­ma u ra­zvo­ju i u nas­ta­ja­nju ko­ja se ba­ve iz­vo­zom ro­be ši­ro­ke po­troš­nje. Ne bi bi­la po­šte­đe­na ni­ti Eu­ro­pa, a oso­bi­to Nje­mač­ka. Iako su Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve ma­nje ovis­ne o Kini, tra­uma za fi­nan­cij­ska tr­ži­šta i po­li­tič­ki osjet­ljiv izvoz uči­ni­la bi us­po­ra­va­nje ki­ne­skog gos­po­dar­stva znat­no bol­ni­jim od ono­ga što u ovom tre­nut­ku mis­le američki vo­đe.

Po­s­lje­di­ce po­pu­liz­ma

Ma­nje vje­ro­ja­tan, ali čak još tra­uma­tič­ni­ji vanj­ski ri­zik, ma­te­ri­ja­li­zi­rao bi se kad bi, na­kon ni­za go­di­na tren­da pa­da, glo­bal­ne du­go­roč­ne re­al­ne ka­mat­ne sto­pe pro­mi­je­ni­le kurs i zna­čaj­no po­ras­le. Ne go­vo­rim sa­mo o zna­čaj­nom pre­ko­mjer­nom ste­za­nju ko­je­ga su pro­ve­le ame­rič­ke Fe­de­ral­ne re­zer­ve u 2019. go­di­ni. To bi bilo pro­ble­ma­tič­no, ali uglav­nom bi utje­ca­lo na krat­ko­roč­ne re­al­ne ka­mat­ne sto­pe te bi se u prin­ci­pu mo­glo s vre­me­nom po­ni­šti­ti. Da­le­ko oz­bilj­ni­ji ri­zik je šok za vr­lo du­go­roč­ne re­al­ne ka­mat­ne sto­pe, ko­je su ni­že ne­go u bilo ko­jem tre­nut­ku ti­je­kom mo­der­nog do­ba.

Dok se kon­ti­nu­ira­ni rast du­go­roč­nih re­al­nih kamatnih sto­pa sma­tra ma­lo vje­ro­jat­nim, da­le­ko od to­ga da je on ne­mo­guć. Iako pos­to­je broj­na objaš­nje­nja za du­go­ro­čan trend pa­da, ne­ki čim­be­ni­ci mo­gli bi bi­ti pri­vre­me­ni i te­ško je em­pi­rij­ski odre­di­ti raz­mje­re raz­li­či­tih mo­gu­ćih do­ga­đa­ja.

Je­dan čim­be­nik ko­ji bi mo­gao uz­ro­ko­va­ti rast kamatnih sto­pa na glo­bal­noj ra­zi­ni, s be­nig­nog as­pek­ta, bio bi na­gli po­rast pro­duk­tiv­nos­ti, pri­mje­ri­ce kad bi ta­ko­zva­na Če­t­vr­ta in­dus­trij­ska re­vo­lu­ci­ja po­če­la utje­ca­ti na rast znat­no br­že ne­go što se to trenutačno pre­dvi­đa. To bi na­rav­no bilo op­će­ni­to do­bro za glo­bal­no gos­po­dar­stvo, ali bi mo­glo uve­li­ke is­cr­pi­ti re­gi­je i sku­pi­ne ko­je ka­ska­ju za os­ta­li­ma. No, uz­laz­ni pri­ti­sak na glo­bal­ne ka­mat­ne sto­pe mo­gao bi pro­iza­ći iz ma­nje be­nig­nog čim­be­ni­ka kao što je trend oš­trog pa­da ras­ta u azij­skim gos­po­dar­stvi­ma ko­ji pre­tva­ra du­go­traj­ne vanj­sko­tr­go­vin­ske su­fi­ci­te u toj re­gi­ji u de­fi­ci­te.

Me­đu­tim, mo­žda eks­plo­zi­ja po­pu­liz­ma di­ljem ve­ćeg di­je­la svi­je­ta pred­stav­lja naj­vje­ro­jat­ni­ji uz­rok vi­ših glo­bal­nih re­al­nih kamatnih sto­pa. U mje­ri u ko­joj po­pu­lis­ti mo­gu pre­okre­nu­ti tr­žiš­no ori­jen­ti­ra­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke pri­mje­nji­va­ne ti­je­kom ne­ko­li­ko pro­tek­lih de­set­lje­ća, oni mo­gu po­si­ja­ti sum­nju di­ljem glo­bal­nih tr­ži­šta po pi­ta­nju stvar­ne “si­gur­nos­ti” duga ra­zvi­je­nih ze­ma­lja. To bi mo­glo po­vi­si­ti pre­mi­je rizika i ka­mat­ne sto­pe, i u slu­ča­ju spo­re pri­la­god­be vla­da, doš­lo bi do po­ve­ća­nja pro­ra­čun­skog de­fi­ci­ta, tr­ži­šta bi još vi­še sum­nja­la u vla­de i do­ga­đa­ji bi mo­gli eska­li­ra­ti.

Sum­nji­ča­va tr­ži­šta

Ve­ći­na se eko­no­mis­ta sla­že da da­naš­nje ni­že du­go­roč­ne ka­mat­ne sto­pe omo­gu­ća­va­ju na­pred­nim gos­po­dar­stvi­ma odr­ži­vost znat­no ve­ćih iz­no­sa duga ne­go što bi to ina­če bio slu­čaj. Me­đu­tim, ide­ja o do­dat­nom du­gu ko­ji se po­is­to­vje­ću­je s bes­plat­nim ruč­kom bu­da­las­ta je. Visoke razine duga otežavaju vladama da agresivnije reagiraju na šokove. Ne­mo­guć­nost agre­siv­ne re­ak­ci­je na fi­nan­cij­sku kri­zu, ki­ber­ne­tič­ki na­pad, pan­de­mi­ju ili tr­go­vin­ski rat zna­čaj­no po­ve­ća­va ri­zik od du­go­traj­ne stag­na­ci­je i sma­tra se važ­nim objaš­nje­njem raz­lo­ga zbog ko­jih naj­oz­bilj­ni­je aka­dem­ske stu­di­je tvr­de da su vr­lo visoke razine duga po­ve­za­ne sa spo­ri­jim du­go­roč­nim ras­tom.

Ako se do­no­si­te­lji po­li­ti­ka su­vi­še po­uz­da­ju u dug (umjes­to u vi­še po­re­ze za bo­ga­te) u ci­lju pro­vo­đe­nja pro­gre­siv­nih po­li­ti­ka ko­je pre­ras­po­re­đu­ju do­ho­dak, la­ko je za­mis­li­ti kako tr­ži­šta po­či­nju sum­nja­ti u to da će zem­lje pro­na­ći na­čin na ko­ji će se iz­vu­ći iz vr­lo vi­so­kih ra­zi­na duga. Skep­ti­ci­zam ula­ga­ča do­is­ta bi mo­gao po­dig­nu­ti ka­mat­ne sto­pe na ne­ugod­ne razine.

ČUDNO DA MU JOŠ NI­JE PALO NA PAMET NAPRAVITI ŽIČARU KO­JA NOSI AUTOMOBILE, TO BI BILO NAJPRAKTIČNIJE

Ko­ris­nik purCo na čla­nak o naj­a­vi na­pla­te par­ki­ra­nja na Slje­me­nu

NE­MA TR­ŽIŠ­NOG PROS­TO­RA NI­TI PO­LI­TIČ­KE TOLERANCIJE KO­JI BI OMOGUĆILI KINI DA ODRŽI PRETHODNI TEM­PO IZVOZNE EKSPANZIJE

VISOKE RAZINE DUGA OTEŽAVAJU VLADAMA DA AGRESIVNIJE REAGIRAJU NA ŠOKOVE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.