No­va euro­obvez­ni­ca no­si po­la mi­li­jar­de ku­na ušte­de

Ni­kad ni­že ka­ma­te Iz­da­nje te­ško 1,5 ml­rd. eura s 1,33 pos­to pri­no­sa i ku­po­nom od 1,125%

Poslovni Dnevnik - - Prva Stranica - ✑ JADRANKA DOZAN [email protected]­lov­ni.hr

Mi­nis­tar­stvo je ju­čer ‘pus­ti­lo’ iz­da­nje ko­jim se re­fi­nan­ci­ra USD obvez­ni­ca iz 2009. ko­ja će na na­pla­tu u stu­de­no­me

Za Vla­du pre­mi­je­ra An­dre­ja Plen­ko­vi­ća za do­bre vi­jes­ti ne­ka­ko je naj­češ­će za­du­žen re­sor mi­nis­tra fi­nan­ci­ja Zdrav­ka Ma­ri­ća. Na­kon što je proš­li pe­tak i Fit­ch, po­put S&P­a, Hr­vat­skoj vra­tio inves­ti­cij­ski rej­ting, tim Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja s ban­ka­ma aran­že­ri­ma ju­čer je re­ali­zi­rao za ovaj tje­dan tem­pi­ra­no iz­da­nje 10­go­diš­nje euro­obvez­ni­ce. Ia­ko do za­klju­če­nja bro­ja nes­luž­be­no ­ uz po­vi­jes­no naj­ni­žih 1,33% pri­no­sa za inves­ti­to­re, od­nos­no uz ku­pon (ka­ma­tu) od 1,125%. Pri­nos je ta­ko is­pao i ni­ži od 1,45 pos­to, ko­li­ko su uoči po­čet­ka upi­sa im­pli­ci­ra­le ci­je­ne (10­go­diš­njih) obvez­ni­ca na se­kun­dar­nom tr­ži­štu. Ve­li­či­na iz­da­nja na kra­ju je

ut­vr­đe­na na 1,5 mi­li­jar­di eura, što je ne­što vi­še od iz­no­sa dos­pi­je­ća obvez­nič­kog du­ga ko­ji se no­vom euro­obvez­ni­com re­fi­nan­ci­ra, a to je do­lar­ska obvez­ni­ca iz 2009. ko­ja na na­pla­tu sti­že po­čet­kom stu­de­no­ga. Ono što dr­žav­ne fi­nan­ci­ja­še ve­se­li je da će to re­fi­nan­ci­ra­nje za po­s­lje­di­cu ima­ti prak­tič­no po­la mi­li­jar­de ku­na ma­nji go­diš­nji tro­šak ka­ma­te jer se nji­ma za­mje­nju­je dug na ko­ji je pro­tek­lih de­set go­di­na pla­ća­na ka­ma­ta od 6,75 pos­to. Ugru­bo, na taj dug u pro­tu­vri­jed­nos­ti de­se­tak mi­li­jar­di ku­na go­diš­nji je tro­šak ka­ma­te do­ne­dav­no bio pri­bliž­no 650 mi­li­ju­na ku­na (ovis­no o te­ča­ju), a re­fi­nan­ci­ra­njem se sma­nju­je za vi­še od po­la mi­li­jar­de.

Od­lu­ka mi­nis­tra Ma­ri­ća da se u re­fi­nan­ci­ra­nje ide go­to­vo pet mje­se­ci pri­je ne­go što pos­to­je­ća me­đu­na­rod­na obvez­ni­ca sti­že na na­pla­tu, oči­to se po­ka­za­la do­brom. Si­tu­aci­ja na fi­nan­cij­skim tr­ži­šti­ma u po­s­ljed­nje je vri­je­me pod utje­ca­jem vi­jes­ti ko­je su sti­za­le ve­za­no uz tr­go­vin­ske na­pe­tos­ti iz­me­đu glav­nih svjet­skih ve­le­si­la, kao i zad­njih sig­na­la Fe­da i Eu­rop­ske cen­tral­ne ban­ke. Ukrat­ko, ukup­na kli­ma tre­nut­no ja­ko po­go­du­je iz­da­va­te­lji­ma na tr­ži­štu euro­obvez­ni­ca, a ula­ga­či na­gla­še­no pre­fe­ri­ra­ju vra­ća­nje u du­go­ve tr­ži­šta u ra­zvo­ju ili tzv. emer­ging mar­kets.

Iz Ka­tan­či­će­ve su pri­li­kom po­zi­va na is­ka­zi­va­nje in­te­re­sa ba­na­ka aran­že­ra kao ci­lja­ni iz­nos na­ve­li 1,25 mi­li­jar­di eura, ali ra­ču­na­lo se da će iz­nos bi­ti ne­što ve­ći. Na­go­vje­šta­ji ve­li­kih ape­ti­ta inves­ti­to­ra u knji­zi pred­bi­ljež­bi ju­čer su se oči­to­va­li u upi­su čak 6,4 mi­li­jar­de eura ili 4,3 pu­ta vi­še od ko­nač­ne ve­li­či­ne iz­da­nja. To što su us­po­red­no s Hr­vat­skom na tr­ži­šte iz­aš­le i Ita­li­ja, Špa­njol­ska i Li­tva uz pos­to­je­ći sen­ti­ment oči­to ni­je smet­nja.

Postignuta cijena naj­no­vi­je operacije zaduživanj­a na konkretan je način potvrdila Marićevo isticanje da još itekako im prostora za ušte­de na kamatama. I ovih je da­na, na­ime, uz po­nav­lja­nje ka­ko su u pro­tek­le tri go­di­ne iz­da­ci za ka­ma­te sma­nje­ni za go­to­vo tri mi­li­jar­de ku­na ili 25 pos­to, naj­a­vio dalj­nje ušte­de na kamatama.

POSTIGNUTA CIJENA NOVE OPERACIJE ZADUŽIVANJ­A NA KONKRETAN JE NAČIN POTVRDILA MARIĆEVO ISTICANJE DA JOŠ ITEKAKO IM PROSTORA ZA UŠTE­DE NA KAMATAMA

Ti­me, ka­že, i dr­ža­vi, ali po­sred­no i pri­vat­nom sek­to­ru, ostaje vi­še nov­ca za dru­ge na­mje­ne; po­du­zet­ni­ci­ma za inves­ti­ra­nje, a gra­đa­ni­ma za po­troš­nju. Taj pros­tor ušte­da po­naj­pri­je je, da­ka­ko, u pre­mi­ji ri­zi­ka.

Ona je još uvi­jek vi­ša ne­go kod ze­ma­lja s ko­ji­ma se obič­no us­po­re­đu­je­mo. Ko­li­ko god je pri­nos od 1,3 pos­to na no­vo iz­da­nje po­vi­jes­no naj­ni­ži, on još im­pli­ci­ra 105 baz­nih bo­do­va pre­mi­je ri­zi­ka mje­re­ne tzv. spre­adom u od­no­su na re­fe­rent­ni mid swap, od­nos­no oko 1,7 pos­tot­nih bo­do­va us­po­re­đu­je li se cijena du­go­roč­nog zaduživanj­a Nje­mač­ke. Na nje­mač­ki 10­go­diš­nji dug inves­ti­to­ri da­nas mo­ra­ju ra­mje­na­ma

ču­na­ti s ne­ga­tiv­nim pri­no­som ko­ji se pro­du­bio na ­0,24 pos­to, a još ne­ko­li­ko europ­skih eko­nom­skih per­ja­ni­ca na tu roč­nost du­ga su u zo­ni ne­ga­tiv­nih pri­no­sa.

Od ze­ma­lja iz po­s­ljed­nja dva va­la pro­ši­re­nja EU, kod vi­še ih se tr­žiš­ni pri­no­si kre­ću is­pod je­dan pos­to. Pri­mje­ri­ce, kod Slo­ve­ni­je i Slo­vač­ke tra­že­ni se pri­no­si tre­nut­no vr­te oko 0,35 pos­to, a u sku­pi­ni is­pod je­dan pos­to od­ne­dav­no je npr. i Bu­gar­ska.

Za dalj­nje sma­nje­nje pre­mi­je ri­zi­ka Hr­vat­skoj bi se, uz nas­ta­vak fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je, od­luč­ni­je mo­ra­la po­sve­ti­ti pro­mje­na­ma na­či­na uprav­lja­nja (ili fa­moz­nim re­for­ma­ma) u jav­noj upra­vi, mi­ro­vin­skom i zdrav­s­tve­nom sus­ta­vu, dr­žav­nim tvrt­ka­ma. Dak­le, pro­agen­ci­je ko­je će mi­mo vanj­skih vje­tro­va po­ve­ća­ti kon­ku­rent­nost gos­po­dar­stva i nje­go­vu spo­sob­nost ge­ne­ri­ra­nja odr­ži­vog ras­ta.

Jer, u sred­njem ro­ku po­ten­ci­jal­ne sto­pe ras­ta u nas su i da­lje ni­že ne­go kod glav­nih kon­ku­re­na­ta. Ostaje vje­ro­va­ti da će se vra­ća­nje inves­ti­cij­skog rej­tin­ga ko­jim su dvi­je od tri vo­de­će svjet­ske rej­ting na­gra­di­le po­ma­ke ma­kro­eko­nom­skih po­ka­za­te­lja i sta­nja jav­nih fi­nan­ci­ja (su­fi­cit pro­ra­ču­na op­će dr­ža­ve te sma­nje­nje ra­zi­ne jav­nog du­ga) is­ko­ris­ti­ti na do­bar način i mi­mo iz­la­za­ka na me­đu­na­rod­no fi­nan­cij­sko tr­ži­šte. Do za­klju­če­nja Pos­lov­nog dnev­ni­ka ni­je bi­lo poz­na­to je li po­vra­tak inves­ti­cij­skog rej­tin­ga pro­ši­rio krug inves­ti­to­ra u hr­vat­ske obvez­ni­ce i na neke ko­ji zbog sta­tu­tar­nih ogra­ni­če­nja do­sad ni­su mo­gli bi­ti dio po­traž­nje. Do kraja go­di­ne, pak, sa­da ostaje još re­fi­nan­ci­ra­nje milijardu eura vrijedne 15­go­diš­nje do­ma­će obvez­ni­ce, a bu­du­ći da je i ona nosila osjet­no vi­šu ka­ma­tu, ušte­de na kamatama us­pješ­nim ju­če­raš­njim “de­alom” ni­su is­crp­lje­ne. ❖

DO KRAJA GO­DI­NE OSTAJE RE­FI­NAN­CI­RA­NJE MILIJARDU EURA VRIJEDNE 15-GO­DIŠ­NJE DO­MA­ĆE OBVEZ­NI­CE, KO­JA JE NOSILA KA­MA­TU OD 5,375 POS­TO

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.