S čes­tim pro­mje­na­ma re­gu­la­ti­ve ve­li­ki ener­get­ski pro­jek­ti te­ško će se os­tva­ri­ti

Inves­ti­ci­je na če­ka­nju U Hr­vat­skoj ni­je pro­blem pre­re­gu­li­ra­nost, već spo­rost ad­mi­nis­tra­ci­je ko­ja utje­če na ra­zvoj

Poslovni Dnevnik - - Investcro - ✑ DAR­KO BIČAK ime.pre­zi­[email protected]­lov­ni.hr

HEP i Ina po­ja­ča­va­ju ula­ga­nja u ob­nov­lji­ve iz­vo­re, no za­la­žu se za ubr­za­nje pro­ce­du­ra, kao i ta­li­jan­ska tvrt­ka Bu­tan plin ko­ja sma­tra da je de­kar­bo­ni­za­ci­ja ve­li­ka pri­li­ka za RH

Re­gu­la­ti­va ko­ja re­gu­li­ra inves­ti­ci­je u Hr­vat­skoj je za­do­vo­lja­va­ju­ća i po op­se­gu i po sa­dr­ža­ju, no pro­blem je bi­ro­kra­ci­ja ko­ja pro­ce­se ote­že une­do­gled te se u me­đu­vre­me­nu pro­mi­je­ne i re­gu­la­ti­va i uvje­ti pa mno­ge inves­ti­ci­je os­ta­nu ne­re­ali­zi­ra­ne, re­če­no je na pa­ne­lu Sek­tor ener­ge­ti­ke u sklo­pu kon­fe­ren­ci­je Inves­tCro u Za­gre­bu. Ivan An­dro­čec, ru­ko­vo­di­telj Služ­be za inves­ti­cij­ske stra­te­gi­je i nove teh­no­lo­gi­je Sek­to­ra za strategiju i ra­zvoj Hr­vat­ske elek­tro­pri­vre­de (HEP) is­ti­če da je HEP na­pra­vio sce­na­rij ko­ji po­dra­zu­mi­je­va us­mje­re­nost na ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je i to ono što Hr­vat­ska ima – hi­dro­po­ten­ci­jal, vje­tar i sun­ce. “Hi­dro­po­ten­ci­jal je do­bro is­ko­ri­šten, a os­ta­lo tre­ba vidjeti gdje je op­ti­mal­no ići i kre­će­mo ula­ga­ti u sun­ce i vje­tar. To je cik­lus ko­ji će ići u slje­de­ćem raz­dob­lju. Do­sad su u vje­tru bi­li ak­tu­al­ni­ji ma­li pri­vat­ni inves­ti­to­ri, ali sa­da kad su pa­li po­ti­ca­ji, tu će pri­mat za­uze­ti ve­li­ki ko­ji će i bez po­ti­ca­ja mo­ći ula­ga­ti u tak­ve teh­no­lo­gi­je. Ako će bi­ti moguće ko­ris­tit će se i bes­po­vrat­na sred­stva. Če­t­vr­ti mo­del su ko­ge­ne­ra­ci­je (to­pli­na i elek­trič­na ener­gi­ja) po­seb­no za­nim­lji­ve za ve­li­ke gra­do­ve – u Za­gre­bu je re­ali­zi­ra­no, a kre­će se u Osi­jek”, ka­že An­dro­čec. Ia­ko Hr­vat­ska ne­ma energetsku strategiju i bez nje je smjer jasan jer tr­ži­šte govori što tre­ba.

IA­KO HR­VAT­SKA JOŠ NE­MA ENERGETSKU STRATEGIJU I BEZ NJE JE SMJER JASAN JER TR­ŽI­ŠTE GOVORI ŠTO TRE­BA. U KONAČNICI JE SVE PI­TA­NJE BROJKI, OD­NOS­NO CI­JE­NE

“U konačnici je sve pi­ta­nje brojki – ci­je­ne. Stra­te­gi­ja bi nam mogla po­mo­ći oko po­jed­nos­tav­lje­nja pro­ce­du­ra i re­gu­la­ti­ve te da se lak­še pla­ni­ra­ne inves­ti­ci­je i os­tva­re. Po­tre­ban je part­ner­ski od­nos pri ener­get­skim pro­jek­ti­ma. Hi­dro­elek­tra­ne ni­su sa­mo ener­get­ski pro­jek­ti ne­go je tu i za­šti­ta od po­pla­va, re­vi­ta­li­za­ci­ja zem­lji­šta, za­šti­ta oko­li­ša. Pro­ces ra­zvo­ja ve­li­kih pro­jek­ta kak­ve su HE je du­go­tra­jan i slo­žen, ba­rem pet go­di­na tra­je pro­jek­ti­ra­nje i on­da još pet grad­nja. I ako se stal­no mi­je­nja­ju pra­vi­la i re­gu­la­ti­va, on­da ni­smo nig­dje”, sma­tra An­dro­čec. Na­ša naf­t­na in­dus­tri­ja Ina je zad­njih 10ak go­di­na go­diš­nje ula­ga­la 1­2 mi­li­jar­de ku­na što ih či­ni jed­nim od naj­z­na­čaj­ni­jih inves­ti­to­ra u Hr­vat­skoj. Hr­vo­je Gla­vaš, di­rek­tor Stra­te­škog pos­lo­va­nja i jav­nih pos­lo­va Ine po­jaš­nja­va da su i oni na­pra­vi­li strategiju ko­ja uklju­ču­je i Is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj i Ra­fi­ne­ri­je i mar­ke­ting i Ma­lo­pro­da­ju. Pla­ni­ra­ne inves­ti­ci­je od 4 mi­li­jar­de ku­na u Ra­fi­ne­ri­je i mar­ke­ting, uglav­nom u Ra­fi­ne­ri­ju Ri­je­ka dok će u Si­sku bi­ti in­dus­trij­ski cen­tar iz­vr­s­nos­ti. Su­rad­nja s dr­ža­vom po pi­ta­nju inves­ti­ci­ja os­ci­li­ra, no sa­da smo u mir­ni­jem raz­dob­lju. Bit­no je ubr­za­ti pro­ce­du­re. Ako npr. pri is­tra­ži­va­nju pro­na­đe­te po­lje ko­je ima ka­pa­ci­te­ta da bu­de na­la­zi­šte naf­te ili pli­na, u svi­je­tu se pro­ce­du­ra za to na­pra­vi i po­lje, ako je od­go­va­ra­ju­će za 6­12 mje­se­ci, a u Hr­vat­skoj 3,4 ili 5 go­di­na”, is­ti­če Gla­vaš ko­ji do­da­je da i Ina ide u pro­jekt ob­nov­lji­vih iz­vo­ra i oče­ku­je da će bi­ti oz­bilj­ni igrač.

Cla­udio Ca­nac­ci­ni, di­rek­tor Bu­tan pli­na za Hr­vat­sku, BiH i Slo­ve­ni­ju na­gla­ša­va da de­kar­bo­ni­za­ci­ja pred­stav­lja ve­li­ku pri­li­ku za hr­vat­sku in­dus­tri­ju i druš­tvo. “LNG ter­mi­nal na Kr­ku je sa­mo je­dan od tak­vih pro­je­ka­ta. U Hr­vat­skoj pos­to­ji 13 ti­su­ća tran­s­port­nih tvrt­ki ko­je su ces­tom pre­vez­le 17 mi­li­ju­na to­na ro­be. “Pro­blem ja­čoj de­kar­bo­ni­za­ci­ji je pot­po­ra dr­ža­ve nuž­na da bi i pri­vat­ni sek­tor mo­gao ras­ti.

Bit­na je pro­ak­tiv­nost pri­vat­nih igra­ča ko­ji mo­ra­ju raz­go­va­ra­ti s dr­žav­nim ti­je­li­ma ko­ji­ma se mo­ra po­jas­ni­ti za­što je to do­bro, za sa­me tvrt­ke i za druš­tvo. Imam osje­ćaj da kad ra­dim u Hr­vat­skoj ni­je pro­blem u pre­re­gu­li­ra­nos­ti sus­ta­va, već u bi­ro­kra­ci­ji ko­ja je spo­ra i ne­učin­ko­vi­ta. Ako vam je po­treb­no 4­5 go­di­na da re­ali­zi­ra­te pro­jekt, u me­đu­vre­me­nu mo­že do­ći do ve­li­kih pro­mje­na re­gu­la­ti­ve i pra­vi­la igre”, po­ža­lio se Ca­nac­ci­ni.

Ju­li­je Do­mac, rav­na­telj Re­gi­onal­ne ener­get­ske kon­fe­ren­ci­je SZ Hr­vat­ske Re­gea is­ti­če da je bit­no mi­je­nja­ti per­cep­ci­ju druš­tva o fi­lo­zo­fi­ji inves­ti­ci­ja. “EU fon­do­vi ni­su svr­ha ne­go sred­stvo da se ne­što na­pra­vi. I pri­vat­ni sek­tor će tu ne­što za­ra­di­ti, to im je svr­ha. Jav­ni sek­tor je tu da pru­ža jav­ne us­lu­ge, a ne da stva­ra pro­fit. To se mo­ra pro­mi­je­ni­ti u gla­va­ma ljudi”, ka­že Do­mac. ❖

MATIJA HABLJAK/PIXSELL

Ju­lie Do­mac, Ivan An­dro­čec, Hr­vo­je Gla­vaš i Cla­udio Ca­nac­ci­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.