‘Ne smi­je­mo sva­ko­me da­ti da za­ko­či ka­pi­tal­ne pro­jek­te’

Uki­nu­ti ba­ri­je­re Inves­ti­to­ri mo­ra­ju od­mah vidjeti ho­će li se po­sao is­pla­ti­ti

Poslovni Dnevnik - - Investcro - ✑ LUCIJA ŠPILJAK lucija.spi­[email protected]­lov­ni.hr

U sek­to­ru pro­me­ta važ­no je da Hr­vat­ska bu­de pre­poz­nat­lji­va, is­tak­ne stra­te­ške pro­jek­te i nji­ho­vu ko­rist te ko­li­ko se u njih ula­že

Iz po­dru­čja pro­me­ta pro­vo­de se pro­jek­ti u vri­jed­nos­ti 20 mi­li­jar­di ku­na, od če­ga je 15 mi­li­jar­di su­fi­nan­ci­ra­no iz EU sred­sta­va. Po­ten­ci­ja­li ula­ga­nja u pro­met­nu in­fras­truk­tu­ru su ve­li­ki, no bi­lo je i ve­li­kih za­maš­nja­ka kod ula­ga­nja u ces­tov­nu in­fras­truk­tu­ru, sto­ga ni­je bi­lo rav­no­mjer­nog ra­zvo­ja. Is­tak­nu­la je to Ni­ko­li­na Br­njac, dr­žav­na taj­ni­ca pri Mi­nis­tar­stvu po­mor­stva, pro­me­ta i in­fras­truk­tu­re, na pa­ne­lu o in­fras­truk­tu­ri u sklo­pu kon­fe­ren­ci­je Inves­tCro.

“Pri­je šest go­di­na rezultati su po­ka­za­li da smo ima­li 85% ula­ga­nja u ces­tov­nu in­fras­truk­tu­ru, a pet pos­to u že­ljez­ni­ce. Naj­bit­ni­ji stra­te­ški do­ku­ment, pr­vi Na­ci­onal­ni pro­gram ula­ga­nja u že­ljez­nič­ku in­fras­truk­tu­ru, do­ne­sen je za raz­dob­lje od 2008­2012., a taj je pro­gram ta­ko­đer po­ka­zao da je bi­lo oko pet pos­to ula­ga­nja u že­ljez­ni­ce, dok je is­ti ta­kav do­ku­ment za ces­tov­nu in­fras­truk­tu­ru re­ali­zi­ran u pot­pu­nos­ti, in­deks re­ali­za­ci­je je bio oko 104 pos­to. Dak­le, ni­smo se pri­dr­ža­va­li stra­te­ških smjer­ni­ca, tek je 2019. do­ne­sen za­kon o že­ljez­ni­ci ko­ji je pr­vi put pre­poz­nao po­tre­bu iz­ra­de stra­te­gi­je ra­zvo­ja že­ljez­nič­kog sus­ta­va. Po­čet­kom 2017. do­če­kao nas je sa­mo je­dan pro­jekt su­fi­nan­ci­ran iz EU, a sa­da ima­mo 85 ugo­vo­re­nih pro­je­ka­ta. Po­čet­kom 2017. bio je sa­mo je­dan pro­jekt su­fi­nan­ci­ran iz EU, a sa­da je alo­ka­ci­ja ve­ća od 85%”, na­gla­si­la je Br­njac.

Sus­tav je, ka­že Br­njac, go­di­na­ma bio za­ne­ma­ren, bez stra­te­gi­ja i po­ma

ka, no pro­met­ni sus­tav se, ka­že, ne rje­ša­va toč­kas­to. “Mo­ra­mo ima­ti za­kon­sku pro­ce­du­ru ko­ju mo­ra­mo jas­no pra­ti­ti, a tu su i ne­re­al­ni ro­ko­vi. Na­tje­ča­ji mo­ra­ju bi­ti tran­s­pa­rent­ni. Kad je do­šao iz­bor iz­vo­đa­ča za Pe­lje­ški most, naj­bo­lji su do­bi­li na na­tje­ča­ju. Ne­ma­mo na­šu do­ma­ću sna­gu ko­ja se mo­že uklju­či­va­ti i jav­lja­ti na ta­kav na­tje­čaj jer su že­ljez­ni­ce spe­ci­fič­ne za raz­li­ku od ces­ta”, rek­la je Br­njac i na­ve­la broj­ne pro­jek­te za ko­je su ko­ris­ti­li su­fi­nan­ci­ra­nje iz EU fon­do­va. U sek­to­ru pro­me­ta važ­no je, sma­tra Br­njac, da Hr­vat­ska bu­de pre­poz­nat­lji­va, is­tak­ne stra­te­ške pro­jek­te i nji­ho­vu ko­rist, ko­ji su to pro­jek­ti i ko­li­ko se u njih ula­že. “Važ­no je da se po­zi­ci­oni­ra­mo i pred­sta­vi­mo di­oni­ci­ma kroz uvoz i iz­voz, po­ka­že­mo sve po­kre­nu­te inves­ti­cij­ske cik­lu­se te da is­tak­ne­mo za­što ula­ga­ti u že­ljez­nič­ku in­fras­truk­tu­ru. Ogrom­ne su inves­ti­ci­je pred na­ma, sve je to re­zul­tat pre­zen­ti­ra­nja, tre­ba raz­go­va­ra­ti s pri­vat­nim sek­to­rom. Mo­ra­mo omo­gu­ći­ti inves­ti­to­ri­ma da su­dje­lu­ju. Je­dan oblik su EU fon­do­vi, dru­gi jav­no­pri­vat­no part­ner­stvo; pro­met je pokretač ra­zvo­ja gos­po­dar­stva i gos­po­dar­skog sus­ta­va, od Pelješkog mosta do zagrebačko­g i dubrovačko­g aerodroma jer oni utječu i na BDP”, sma­tra Br­njac.

Hr­vat­ska kao čla­ni­ca EU ko­ris­ti be­ne­fi­te, ni­smo za­tvo­re­ni, ali smo kom­pli­ci­ra­ni, sma­tra Mir­ja­na Ča­galj, pot­pred­sjed­ni­ca HGK za gra­di­telj­stvo, pro­met i ve­ze. “Kad ne­ki inves­ti­tor že­li ula­ga­ti i vi­di be­ne­fi­te, na­pra­vit će to una­toč ad­mi­nis­tra­tiv­nim ba­ri­je­ra­ma. Naj­ve­ća za­pre­ka su pro­ce­du­re ko­je si pro­pi­su­je­mo i sli­je­po ih se dr­ži­mo pa inves­ti­tor ne­što na kra­ju gra­di du­že ne­go bi tre­bao. No, s no­vim Za­ko­nom o grad­nji i di­gi­ta­li­za­ci­jom bit će jed­nos­tav­ni­je kod rje­ša­va­nja i imo­vin­sko­prav­nih od­no­sa i inves­ti­ci­ja, ne­će bi­ti po­treb­no če­ka­ti go­di­nu da­na na gra­đe­vin­sku do­zvo­lu. Inves­ti­to­ri ta­ko

PRO­MET JE POKRETAČ RA­ZVO­JA GOS­PO­DAR­STVA I GOS­PO­DAR­SKOG SUS­TA­VA, OD PELJEŠKOG MOSTA DO ZAGREBAČKO­G I DUBROVAČKO­G AERODROMA JER ONI UTJEČU I NA BDP

mo­gu vidjeti ho­će li im to bi­ti is­pla­ti­vo i kak­vi će bi­ti pri­ho­di”, is­tak­nu­la je Ča­galj.

Oci­je­ni­la je da je že­ljez­nič­ki pro­met naj­za­pu­šte­ni­ji, no da se u nje­ga pu­no ula­že. “U Spli­tu smo po­kre­nu­li me­tro ko­ji ni­je bio u funk­ci­ji go­di­na­ma, us­pje­li smo u šest mje­se­ci ra­da što je do­kaz da dr­žav­ne tvrt­ke mo­gu ako to stvar­no že­le tru­dom. Mo­ra­mo sma­nji­ti pro­ce­du­re, ne do­zvo­li­ti sva­ko­me da za­ko­či pro­ces važ­nog pro­jek­ta. Naj­ve­ća za­pre­ka su jav­ni na­tje­ča­ji, ljudi su se spe­ci­ja­li­zi­ra­li da ih oba­ra­ju”, rek­la je Ča­galj.

No­vu aso­ci­ja­ci­ju So­ut­he­ast Eu­ro­pe Bu­si­ness De­ve­lop­ment Network pred­sta­vio je član Uprav­nog od­bo­ra SEEBDN­a i di­rek­tor Gri­mex Con­sul­ta Ivan Gros. Okup­lja gos­po­dar­stve­ni­ke iz Hr­vat­ske, Aus­tri­je, Sr­bi­je i Ma­ke­do­ni­je. “Ci­lje­vi su po­ve­ća­nje me­đu­sob­ne raz­mje­ne, inves­ti­ci­je u pro­jek­te i umre­ža­va­nje tvrt­ki ko­ji­ma je in­te­res su­ra­đi­va­ti i za­jed­nič­ki se pro­fi­li­ra­ti na tr­ži­šti­ma u Eu­ro­pi”, is­tak­nuo je Gros. Kao im­pe­ra­tiv ula­ga­nja u RH is­ti­če sta­bil­nost dr­ža­ve i okru­že­nja, ali i način ka­ko će za­in­te­re­si­ra­ti inves­ti­to­re da po­kri­ju hr­vat­sko tr­ži­šte i iz­voz. “Tre­ba se is­tak­nu­ti iz­voz­na ori­jen­ta­ci­ja. Ako je iz­voz po­kre­nut i sta­bi­lan, po­ve­ća­va se, a ta­ko do­la­zi do sta­bil­nos­ti, ras­ta, sma­nju­je se jav­ni dug što je va­žan fak­tor za ra­zvoj gos­po­dar­stva. Pos­to­ji do­bra os­no­va da se s re­gi­onal­nog di­je­la što vi­še do­brih tvrt­ki i inves­ti­to­ra mo­ra­ju okrup­nji­va­ti”, sma­tra Gros. ❖

MATIJA HABLJAK/PIXSELL

Na pa­ne­lu o in­fras­truk­tur Mir­ja­na Ča­galj, Ivan Gros i Ni­ko­li­na Br­njac

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.